Путин утврђује „источни бедем“ Русије
© Sputnik / Alexei Druzhinin
/ Пратите нас
Посета Владимира Путина Курилима представља јасан политички и војни сигнал да Русија та острва сматра својом територијом и да је спремна да их брани у условима све веће милитаризације Азијско-пацифичког региона, војног јачања Јапана, америчког војног присуства и распоређивања нових система наоружања у региону.
Овако је руски војни експерт Алексеј Леонков оценио прву посету руског председника Курилским острвима, око којих Москва и Токио воде дугогодишњи територијални спор, као и посету Сахалину, где је са ракетне крстарице „Варјаг“ посматрао завршну фазу војних вежби Пацифичке флоте.
Управо је територијални спор Русије и Јапана око четири Курилска острва један од кључних разлога због којих две земље никада нису закључиле формални мировни споразум којим би и званично окончале Други светски рат.
Леонков истиче да Курилска острва и Сахалин представљају источне границе Русије, које Москва због растућих тензија у Азијско-пацифичком региону додатно војно јача. Према његовим речима, томе доприносе активности САД и Јапана, због чега Русија већ годинама унапређује одбрану на Далеком истоку и развија војно-техничку сарадњу са Кином и Северном Корејом. На тим територијама већ су распоређени руски системи противваздухопловне одбране и друга војна средства, па Леонков Путинову посету Курилима и Сахалину види као логичан део тог процеса јачања источних граница.
„Тај процес има и одређену политичку позадину, јер су се дуго, током Путиновог мандата, водили преговори са јапанском страном. Највећи напредак постигнут је за време Шинза Абеа, када су ипак успелида направе одређенумапу пута за регулисање питања такозваних ‘северних територија’. Међутим, Шинзо Абеа више нема, а други јапански премијери су заузели антируски курс. Почев од фебруара 2022. године, Јапан је увео санкције и почео да пружа војну помоћ Украјини. Наравно, таква нагла промена, посебно у последњих година довела је до тога да и Русија промени свој однос према преговарачком процесу и свему што се дешава, и да крене путем даљег јачања својих источних граница. Међутим, при томе врата за преговоре није затварала. Јапанска страна, која је кренула путем ескалације у односу према Русији, не мења своју позицију“, каже Леонков.
Он напомиње да је Јапан реаговао оштрим протестом на Путинову посету острву Итурупу, што потврђује да Токио и даље инсистира на својим територијалним претензијама. Према његовим речима, Курилска острва и јужни Сахалин у саставу Русије су резултат победе над милитаристичким Јапаном у Другом светском рату, док све израженија реваншистичка расположења Токија види као настојање да се преиспитају ти послератни резултати.
„Зато ова посета нашег председника, као и вежбе Пацифичке флоте и изјаве нашег председника, показују да Русија јасно разуме процесе који се сада одвијају у Азијско-пацифичком региону, како би јасно ставила до знања нашим опонентима да ће сви одговори на било какву агресију против Русије — уколико до таквих аката агресије, пиратства или нечег другог дође — бити реципрочне, а Тихоокеанска флота ће штитити све трговачке комуникације за које су под одговорношћу Русије“, нагласио је Леонков.
Председник Русије Владимир Путин први пут је посетио Курилска острва, а такође и Сахалину, где је посматрао завршну фазу војних вежби Пацифичке флоте
© Sputnik / POOL
/ Зашто су Сахалин и Курили важни за Русију
Сахалин и Курилска острва за Русију имају истовремено економски, војни и геополитички значај.
Сахалин, највеће руско острво, један је од економских стубова руског Далеког истока. Острво је богато нафтом и земним гасом, а енергетски пројекти на Сахалину повезани су и са тржиштима источне Азије. Поред енергетике, значајни су рибарство и поморска инфраструктура.
Курили имају другачију тежину. Они су важни због рибарства и природних ресурса, али пре свега због стратешког положаја и позиције Русије на Пацифику.
Јапан, међутим, претендује на четири Курилска острва - Кунашир, Шикотан, Итуруп и Хабомаи - позивајући се на Трактат о трговини и границама из 1855. године, док Москва данас сматра да су ова острва ушла у састав Совјетског Савеза као резултат Другог светског рата и да руски суверенитет над њима није предмет преиспитивања.
Совјетски Савез и Јапан су 1956. године потписали Заједничку декларацију, којом је Москва пристала да, након закључења мировног споразума, преда Јапану два мања острва Хабомаи и Шикотан, а да преостала два задрже.Токио је касније, под утицајем САД, овај документ одбацио, захтевајући да им се врате сва четири острва.
Леонков напомиње да је Русија током преговора са Шинзом Абеом била спремна на одређене компромисе, иако је питање суверенитета над острвима за њу неспорно. Леонков упозорава да се у Азијско-пацифичком региону убрзано мења војна равнотежа - Јапан, уз снажно америчко војно присуство, јача сопствене оружане снаге, развија офанзивне способности и настоји да прошири могућности деловања своје војске ван националних граница.
Све то, уз активности САД и могуће стварање тзв. „азијског НАТО-а“, представља све озбиљнији изазов за Русију на њеним источним границама и ескалира безбедносну ситуацију у региону.
„Постоји потврда да је стратегија НАТО-2030, разрађивана за време 45. председника САД Доналда Трампа. Говорило се да би НАТО могао да се прошири и на Далеки исток, под условом да земље које се тамо налазе — попут Јапана и Јужне Кореје — желе да постану чланице НАТО-а. На тај начин НАТО би постао трансатлантски блок који би примио земље које деле трансатлантске вредности, како је наведено у тој стратегији. Такође, на територији Јапана налази се неколико америчких војних база, укључујући базе Ратне морнарице и Ратног ваздухопловства. Али, треба имати на уму и да Јапан не седи скрштених руку, већ усавршава сопствене оружане снаге, које они називају Снагама за самоодбрану“, каже експерт.
Русија, Кина и Северна Кореја - моћна осовина у Азији
Леонков упозорава да Јапан убрзано прелази са ограничене одбрамбене улоге на изградњу знатно ширег војног потенцијала. Како наводи, јапански носачи хеликоптера могу да носе и борбене авионе Ф-35, док ракетни бродови располажу снажним ударним и противракетним капацитетима. Истовремено, Токио спроводи војне реформе и ради на укидању досадашњих ограничења како би Снагама за самоодбрану омогућио деловање ван јапанске територије у војним мисијама са савезницима. Другим речима, реч је о постепеном претварању Јапана у активнију и војно снажнију силу у региону.
Леонков истиче да Русија на јачање војног потенцијала Јапана и акције САД и њихових савезника одговара јачањем сопствених источних граница и продубљивањем стратешке сарадње са Кином и Северном Корејом. Посебно истиче споразум Москве и Пјонгјанга о свеобухватном стратешком партнерству, који предвиђа међусобну војну помоћ у случају оружаног напада, као и све интензивнију војну сарадњу Русије и Кине, укључујући заједничке стратешке вежбе.
„Укратко, споразум гласи: ‘Ако на једну од две земље — било Северну Кореју, било Русију — нападне непријатељ, друга страна прискаче јој у помоћ, укључујући и сопственим оружаним снагама’, док је у нуклеарној доктрини Северне Кореје прописана могућност превентивног нуклеарног удара. Са Кином такође имамо веома тесне везе, а у последње време спроводимо бројне војне вежбе, укључујући и вежбе стратешког карактера. На тај начин Русија гради своју одбрану не у изолацији, већ заједно са земљама са којима има одговарајуће споразуме — свеобухватне стратешке споразуме, укључујући и споразуме о војно-техничкој сарадњи“, каже Леонков.
Он закључује да ова сарадња представља основу снажног система одбране, јер повезује Русију са Кином и Северном Корејом — три државе које располажу стратешким нуклеарним потенцијалом. Он сматра да такав формат сарадње представља значајну противтежу војним савезима које предводе Сједињене Државе.
