https://sputnikportal.rs/20260813/rasel-vestbruk-kraj-karijere-sport-fudbal-1202281673.html
До краја је било по његовом
До краја је било по његовом
Sputnik Србија
Расел Вестбрук је практично читаву каријеру играо по сопственим правилима. Није мењао стил када су му говорили да мора, није престајао да ризикује када су га... 13.08.2026, Sputnik Србија
2026-08-13T10:08+0200
2026-08-13T10:08+0200
2026-08-13T10:08+0200
спорт
расел вестбрук
нба
спорт
кошарка
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e8/0a/19/1178809465_0:0:3071:1728_1920x0_80_0_0_a78cee8edfb9f9884785a0789e493c7c.jpg
Легендарни амерички плејмејкер завршио је професионалну каријеру у 37. години, после 18 сезона у НБА лиги, иако је имао могућност да настави да игра. Према информацијама из САД, Вашингтон Визардси и Сакраменто Кингси били су спремни да му понуде уговор за наредну сезону, али је Вестбрук одлучио да се повуче – под својим условима. Није, дакле, чекао да телефон престане да звони, да клубови изгубе интересовање или да му НБА лига практично саопшти да за њега више нема места. Сам је изабрао крај. И можда је управо такав завршетак најприкладнији за једног од најнеобичнијих великих играча које је НБА имала. Од највеће звезде до борбе за место у лиги Последње године Вестбрукове каријере биле су потпуно другачије од периода у којем је представљао лице Оклахома Сити Тандера.После одласка из Оклахоме 2019. године променио је велики број средина. Играо је за Хјустон, Вашингтон, Лос Анђелес Лејкерсе и Клиперсе, Денвер и на крају Сакраменто. Некадашњи МВП постепено је морао да прихвати улоге које су биле готово незамисливе у његовим најбољим годинама. Од играча око којег се гради читава франшиза постао је кошаркаш који је морао да се прилагођава, улази са клупе и доказује да и даље може да помогне екипи. И управо због тога његова одлука да сада оде има додатну тежину. Вестбрук није завршио каријеру зато што више нико није желео да га ангажује. Понуде су постојале. Постојала је могућност да дода још једну сезону, још неколико стотина поена и још неколико трипл-даблова невероватној статистици. Одлучио је да му то више није потребно. Каријера која се не може објаснити само бројкама А бројке су огромне. Вестбрук завршава каријеру као апсолутни НБА рекордер са 209 трипл-даблова у регуларној сезони. Девет пута је био Ол-стар, а врхунац индивидуалне каријере достигао је у сезони 2016/17, када је проглашен за најкориснијег играча НБА лиге. Те сезоне је просечно бележио трипл-дабл и урадио нешто што је деценијама, још од Оскара Робертсона, деловало готово недостижно. Испоставило се да то није био изолован случај – Вестбрук је касније још три сезоне завршио са трипл-дабл просеком. Постао је и један од ретких кошаркаша који су у каријери прешли границу од 25.000 поена и 10.000 асистенција. Са репрезентацијом САД освојио је Светско првенство 2010. године, а две године касније и олимпијско злато у Лондону. Једино велико признање које му је недостајало остао је НБА шампионски прстен. Играч о којем никада није постојао консензус Можда ниједна велика НБА звезда своје генерације није толико поделила кошаркашку јавност. За једне је Вестбрук био статистичко чудовиште и један од најбољих атлета које је кошарка видела. За друге играч чији стил никада није могао да буде основа шампионске екипе. Критикован је због шута, изгубљених лопти, доношења одлука у завршницама и начина на који је јурио трипл-даблове. Посебно тежак период имао је у Лејкерсима, где се никада није уклопио поред Леброна Џејмса и Ентонија Дејвиса. Али чак ни највећи критичари нису могли да му оспоре једно – интензитет. Вестбрук није знао да игра утакмицу са пола снаге. Од прве до последње сезоне нападао је обруч као да је сваки посед последњи, скакао међу далеко вишим играчима и гурао лопту у транзицију брзином која је у његовим најбољим годинама готово потпуно променила представу о томе како један плејмејкер може да изгледа. Оклахома ће ипак остати његов дом Без обзира на то што је током друге половине каријере променио велики број клубова, Вестбрукова кошаркашка прича заувек ће пре свега бити повезана са Оклахомом. Тамо је стигао 2008. године као четврти пик на драфту и заједно са Кевином Дурентом и Џејмсом Харденом постао део једне од најталентованијих младих екипа које је НБА видела. Тандер је 2012. стигао до великог финала, али је Мајами са Леброном Џејмсом био последња препрека. Харден је убрзо отишао. Неколико година касније отишао је и Дурент. Вестбрук је остао. А када је Дурент 2016. прешао у Голден Стејт, Вестбрук је наредну сезону претворио у личну демонстрацију и освојио МВП признање. Због тога ће, без обзира на све клубове који су уследили, његово име остати нераскидиво везано за Оклахому. Отишао је док су га још желели У последњим годинама било је јасно да више није онај Вестбрук из МВП сезоне. Експлозивност је постепено нестајала, а ограничења која је некада надокнађивао невероватним физичким способностима постајала су све видљивија. Али је и даље могао да игра НБА кошарку. Управо зато је важно што се није повукао тек када је остао без избора. Вашингтон и Сакраменто били су спремни да му понуде могућност да настави. Помињала се чак и Европа и потенцијални долазак у Евролигу. Вестбрук је све то могао да прихвати. Уместо тога, одлучио је да последњу одлуку у каријери донесе сам. Кошарка га није отерала. Он је напустио кошарку. После 18 сезона, МВП награде, 209 трипл-даблова, девет Ол-стар избора, олимпијског и светског злата и каријере током које је истовремено био обожаван и оспораван, Расел Вестбрук је урадио оно што је радио од првог дана. Било је по његовом.
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e8/0a/19/1178809465_340:0:3071:2048_1920x0_80_0_0_c6fd354c51576cb87e693895f18a329a.jpgSputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
расел вестбрук, нба, спорт, кошарка
расел вестбрук, нба, спорт, кошарка
До краја је било по његовом
Расел Вестбрук је практично читаву каријеру играо по сопственим правилима. Није мењао стил када су му говорили да мора, није престајао да ризикује када су га због тога критиковали, нити је одустајао од уверења да кошарку треба да игра онако како једино уме – максималном брзином и без калкулација. На крају је на исти начин одлучио и када је доста.
Легендарни амерички плејмејкер завршио је професионалну каријеру у 37. години, после 18 сезона у НБА лиги, иако је имао могућност да настави да игра.
Према информацијама из САД, Вашингтон Визардси и Сакраменто Кингси били су спремни да му понуде уговор за наредну сезону, али је Вестбрук одлучио да се повуче – под својим условима.
Није, дакле, чекао да телефон престане да звони, да клубови изгубе интересовање или да му НБА лига практично саопшти да за њега више нема места. Сам је изабрао крај. И можда је управо такав завршетак најприкладнији за једног од најнеобичнијих великих играча које је НБА имала.
Од највеће звезде до борбе за место у лиги
Последње године Вестбрукове каријере биле су потпуно другачије од периода у којем је представљао лице Оклахома Сити Тандера.
После одласка из Оклахоме 2019. године променио је велики број средина. Играо је за Хјустон, Вашингтон, Лос Анђелес Лејкерсе и Клиперсе, Денвер и на крају Сакраменто.
Некадашњи МВП постепено је морао да прихвати улоге које су биле готово незамисливе у његовим најбољим годинама. Од играча око којег се гради читава франшиза постао је кошаркаш који је морао да се прилагођава, улази са клупе и доказује да и даље може да помогне екипи. И управо због тога његова одлука да сада оде има додатну тежину.
Вестбрук није завршио каријеру зато што више нико није желео да га ангажује. Понуде су постојале. Постојала је могућност да дода још једну сезону, још неколико стотина поена и још неколико трипл-даблова невероватној статистици. Одлучио је да му то више није потребно.
Каријера која се не може објаснити само бројкама
Вестбрук завршава каријеру као апсолутни НБА рекордер са 209 трипл-даблова у регуларној сезони.
Девет пута је био Ол-стар, а врхунац индивидуалне каријере достигао је у сезони 2016/17, када је проглашен за најкориснијег играча НБА лиге. Те сезоне је просечно бележио трипл-дабл и урадио нешто што је деценијама, још од Оскара Робертсона, деловало готово недостижно.
Испоставило се да то није био изолован случај – Вестбрук је касније још три сезоне завршио са трипл-дабл просеком. Постао је и један од ретких кошаркаша који су у каријери прешли границу од 25.000 поена и 10.000 асистенција.
Са репрезентацијом САД освојио је Светско првенство 2010. године, а две године касније и олимпијско злато у Лондону. Једино велико признање које му је недостајало остао је НБА шампионски прстен.
Играч о којем никада није постојао консензус
Можда ниједна велика НБА звезда своје генерације није толико поделила кошаркашку јавност. За једне је Вестбрук био статистичко чудовиште и један од најбољих атлета које је кошарка видела. За друге играч чији стил никада није могао да буде основа шампионске екипе.
Критикован је због шута, изгубљених лопти, доношења одлука у завршницама и начина на који је јурио трипл-даблове. Посебно тежак период имао је у Лејкерсима, где се никада није уклопио поред Леброна Џејмса и Ентонија Дејвиса. Али чак ни највећи критичари нису могли да му оспоре једно – интензитет.
Вестбрук није знао да игра утакмицу са пола снаге. Од прве до последње сезоне нападао је обруч као да је сваки посед последњи, скакао међу далеко вишим играчима и гурао лопту у транзицију брзином која је у његовим најбољим годинама готово потпуно променила представу о томе како један плејмејкер може да изгледа.
Оклахома ће ипак остати његов дом
Без обзира на то што је током друге половине каријере променио велики број клубова, Вестбрукова кошаркашка прича заувек ће пре свега бити повезана са Оклахомом.
Тамо је стигао 2008. године као четврти пик на драфту и заједно са Кевином Дурентом и Џејмсом Харденом постао део једне од најталентованијих младих екипа које је НБА видела.
Тандер је 2012. стигао до великог финала, али је Мајами са Леброном Џејмсом био последња препрека. Харден је убрзо отишао. Неколико година касније отишао је и Дурент. Вестбрук је остао. А када је Дурент 2016. прешао у Голден Стејт, Вестбрук је наредну сезону претворио у личну демонстрацију и освојио МВП признање.
Због тога ће, без обзира на све клубове који су уследили, његово име остати нераскидиво везано за Оклахому.
Отишао је док су га још желели
У последњим годинама било је јасно да више није онај Вестбрук из МВП сезоне. Експлозивност је постепено нестајала, а ограничења која је некада надокнађивао невероватним физичким способностима постајала су све видљивија. Али је и даље могао да игра НБА кошарку.
Управо зато је важно што се није повукао тек када је остао без избора. Вашингтон и Сакраменто били су спремни да му понуде могућност да настави. Помињала се чак и Европа и потенцијални долазак у Евролигу. Вестбрук је све то могао да прихвати. Уместо тога, одлучио је да последњу одлуку у каријери донесе сам.
Кошарка га није отерала. Он је напустио кошарку. После 18 сезона, МВП награде, 209 трипл-даблова, девет Ол-стар избора, олимпијског и светског злата и каријере током које је истовремено био обожаван и оспораван, Расел Вестбрук је урадио оно што је радио од првог дана. Било је по његовом.