https://sputnikportal.rs/20260814/arktik-promenio-klimu-evrope-a-onda-je-stigla-crna-smrt-1202335409.html
Арктик променио климу Европе, а онда је стигла „црна смрт“
Арктик променио климу Европе, а онда је стигла „црна смрт“
Sputnik Србија
Научници су утврдили да се у Европи у 14. веку догодило 16 изузетно снажних поплава, непосредно пре избијања епидемије куге. Такве поплаве дешавају се једном... 14.08.2026, Sputnik Србија
2026-08-14T21:50+0200
2026-08-14T21:50+0200
2026-08-14T21:50+0200
наука и технологија
наука и технологија
куга
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e8/0a/15/1178574298_0:0:1025:577_1920x0_80_0_0_ce22101cba6c2b936c8d3551925ea848.jpg
Како се наводи у истраживању објављеном у часопису „Нејчер“, према историјским сведочанствима, у том периоду догодила се само једна таква катастрофа – поплава Свете Марије Магдалене 1342. године. Она је захватила сливове Рајне, Дунава, Мозела и других река. Делови Келна, Мајнца, Франкфурта, Беча и других градова били су уништени, а пољопривредни усеви су пропали. Према мишљењу истраживача, то је створило услове за ширење куге.Међутим, није била реч о једној поплави, већ о 16 великих поплава које су се догодиле у различитим деловима централне, западне и источне Европе у периоду од септембра 1341. до октобра 1343. године. Прве су погодиле југоисточне регионе Европе у јесен 1341. године, као и Праг и градове на Дунаву у време Сретења Господњег, почетком фебруара 1342. године.Током лета, поплаве су се дешавале на Карпатима, Балкану и Алпима, укључујући и рекордну поплаву на дан Светог Вартоломеја у августу 1342. године. Такви догађаји се дешавају само једном у миленијуму.За сада није јасно зашто ове природне катастрофе, осим поплаве Свете Марије Магдалене, нису остале у колективном сећању. Иако су уништиле делове градова, однеле људске животе и изазвале глад.Куга је била пандемија средином 14. века, коју су савременици назвали „црном смрћу“. Њен узрочник била је бактерија Yersinia pestis. У Европи није било њених природних жаришта, па је инфекција донета споља. Према најраспрострањенијој верзији, стигла је из Средње Азије.Катастрофи је допринела комбинација више фактора: климатске промене, трговачки путеви, лоши санитарни услови и велика густина насељености, миграције и неефикасност тадашње медицине.Иако је најстрашнији талас куге захватио Европу средином 14. века, болест није потпуно нестала. Епидемије различитог интензитета понављале су се широм Европе током неколико векова, отприлике на сваких 10–15 година, све до краја 18. века.Погледајте и:
https://sputnikportal.rs/20251205/istrazivanje-epidemiju-kuge-u-evropi-izazvale-buve-koje-su-stigle-sa-posiljkama-zita-1193358947.html
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
наука и технологија, куга
наука и технологија, куга
Арктик променио климу Европе, а онда је стигла „црна смрт“
Научници су утврдили да се у Европи у 14. веку догодило 16 изузетно снажних поплава, непосредно пре избијања епидемије куге. Такве поплаве дешавају се једном или два пута у хиљаду година. Оне су се догодиле 1342. и 1343. године, а повезане су са серијом вулканских ерупција у тропским областима и наглим топљењем леда на Арктику.
Како се наводи у истраживању објављеном у часопису „Нејчер“, према историјским сведочанствима, у том периоду догодила се само једна таква катастрофа – поплава Свете Марије Магдалене 1342. године. Она је захватила сливове Рајне, Дунава, Мозела и других река.
Делови Келна, Мајнца, Франкфурта, Беча и других градова били су уништени, а пољопривредни усеви су пропали. Према мишљењу истраживача, то је створило услове за ширење куге.
Међутим, није била реч о једној поплави, већ о 16 великих поплава које су се догодиле у различитим деловима централне, западне и источне Европе у периоду од септембра 1341. до октобра 1343. године. Прве су погодиле југоисточне регионе Европе у јесен 1341. године, као и Праг и градове на Дунаву у време Сретења Господњег, почетком фебруара 1342. године.
Током лета, поплаве су се дешавале на Карпатима, Балкану и Алпима, укључујући и рекордну поплаву на дан Светог Вартоломеја у августу 1342. године. Такви догађаји се дешавају само једном у миленијуму.
Према анализи палеоклиматских показатеља, сви ови догађаји повезани су са комбинацијом два фактора. Први је појачано топљење леда у Баренцовом мору и другим деловима Арктика, а други пет снажних вулканских ерупција у тропским пределима. Ови фактори довели су до загревања стратосфере, повећаних падавина и пада температура на површини широм Европе, стварајући услове погодне за велике поплаве.
За сада није јасно зашто ове природне катастрофе, осим поплаве Свете Марије Магдалене, нису остале у колективном сећању. Иако су уништиле делове градова, однеле људске животе и изазвале глад.
Куга је била пандемија средином 14. века, коју су савременици назвали „црном смрћу“. Њен узрочник била је бактерија Yersinia pestis. У Европи није било њених природних жаришта, па је инфекција донета споља. Према најраспрострањенијој верзији, стигла је из Средње Азије.
Према различитим проценама, пандемија је однела животе од 25 до 50 милиона људи. У најтеже погођеним областима смртност је достизала 60 одсто, а на појединим местима и 80 одсто. Највише су страдали густо насељени градови попут Фиренце, Лондона и Париза.
Катастрофи је допринела комбинација више фактора: климатске промене, трговачки путеви, лоши санитарни услови и велика густина насељености, миграције и неефикасност тадашње медицине.
Иако је најстрашнији талас куге захватио Европу средином 14. века, болест није потпуно нестала. Епидемије различитог интензитета понављале су се широм Европе током неколико векова, отприлике на сваких 10–15 година, све до краја 18. века.
