https://sputnikportal.rs/20260814/na-marsu-pronadjen-mineral-od-kojeg-nastaju-dragulji-1202325206.html
На Марсу пронађен минерал од којег настају драгуљи
На Марсу пронађен минерал од којег настају драгуљи
Sputnik Србија
Када је НАСА-ин ровер „Персеверанс“ ласером анализирао стене у кратеру Језеро на Марсу, научници су открили нешто неочекивано – корунд, минерал од којег на... 14.08.2026, Sputnik Србија
2026-08-14T23:00+0200
2026-08-14T23:00+0200
2026-08-14T23:00+0200
наука и технологија
наука и технологија
друштво
свемир
марс
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/03/18/1197280235_0:127:1169:784_1920x0_80_0_0_eec47f3e5bbf02cfea2567bd6e5582fb.jpg
Тим, који предводи геохемичарка Ен Олила из Националне лабораторије Лос Аламос, налаз је описао као „потпуно неочекиван“. У сажетку за конференцију навели су да је анализа три стене богате плагиоклазом са ивице кратера открила „јасне трагове корунда који садржи хром“.Анализу је спровео инструмент „СуперКем“ на роверу. Научници су сада објавили комплетно истраживање у часопису „Geophysical Research Letters“, а лабораторијска поређења показала су изразиту сличност сигнала са Марса са сигналима драгог камења на Земљи.Хемијска загонеткаОво је први пут да је корунд идентификован на Марсу. Откриће није важно због вредности минерала, већ зато што услови неопходни за његов настанак тешко одговарају познатој геологији Црвене планете.Марсу у прошлости није недостајало топлоте, јер је његова површина прекривена вулканским стенама, а и сам кратер Језеро обилује магматским материјалом.Проблем је у хемијском саставу. Корунд је кристални облик алуминијум-оксида и за његово формирање потребно је окружење са много алуминијума и врло мало силицијума. Ако су присутни силикатни минерали, они ће везати сав расположиви алуминијум и створити алуминијум-силикате, попут плагиокласног фелдспата.Управо ту настаје проблем. Сва три узорка у којима је „Персеверанс“ детектовао корунд пронађена су у стенама у којима доминира плагиоклаз. То је веома необично, поготово јер су стене пронађене на различитим локацијама уз ивицу кратера.Теорија о удару астероидаИако плагиоклаз и корунд могу постојати заједно, услови за то на Марсу сматрају се ретким. Три анализиране стене, назване Хемпден Ривер, Кофи Коув и Смитс Харбор, представљају одломке богате плагиоклазом.Реч је о такозваним „лутајућим стенама“, комадима који више нису повезани са матичном стенском формацијом, што значи да су вероватно донети са друге локације. Такви одломци научницима дају увид у ширу геологију подручја без потребе да ровер прелази велике удаљености.„Персеверанс“ је стене анализирао једну по једну током марта, априла и јула 2025. године, методом спектроскопије луминесценције са временским разрешењем (TRL). Метода подразумева побуђивање атома у минералу ласером, након чега се мери карактеристична светлост коју емитују приликом повратка у нормално стање.Анализа сва три узорка показала је јасан спектрални потпис корунда са хромом. То не значи да по Марсу леже комади рубина; реч је о спектралним доказима ситних зрнаца корунда унутар три одвојена комада стене.Када су истраживачи упоредили спектре са узорцима рубина, сафира и дијаспора са Земље, резултати су постали веома занимљиви. Све три марсовске стене показале су два изражена врха луминесценције на таласним дужинама од 692,7 и 694,1 нанометара.То су карактеристични врхови који настају у корунду када атоми хрома замене део атома алуминијума, као што је случај код рубина. У узорку Смитс Харбор луминесценција је трајала око три милисекунде, што се поклапа са мерењима за корунд на Земљи.Поставља се питање како на Марсу настаје минерал са својствима рубина. Научници сматрају да би одговор могао бити повезан са самим кратером Језеро. Иако постоји више могућности, попут формирања из магме или интеракције стена са врелим течностима, тим предвођен Олилом највише нагиње другој опцији: колосалном удару који је пре више милијарди година створио кратер.Велики удари излажу стене екстремној топлоти и притиску, што ствара услове сличне онима у којима настају метаморфни минерали дубоко у Земљиној кори. Корунд је већ пронађен у стенама измењеним ударима на Земљи и Месецу.Потреба за повратком узоракаДокази су индиректни, али иду у прилог овој теорији. Корунд на Марсу појављује се у ситним зрнцима, стене су пронађене на ивици кратера, и то у близини стена које се сматрају ударним бречама — фрагментима насталим приликом удара. Истраживачи додају да су течности могле утицати на стене и створити хемијски састав богат алуминијумом и сиромашан силицијумом, што је олакшало формирање корунда.Друга објашњења не могу се искључити, али анализе са Земље су ограничене. Зато би било кључно пронаћи матичну стену из које потичу ови одломци. Још боље решење било би допремити узорак на Земљу, што је снажан аргумент за наставак мисије повратка узорака са Марса, која је тренутно на чекању.„Ако бисмо узели узорак језгра из те матичне стене и вратили га на Земљу, могли бисмо да спроведемо много детаљније анализе. Тако бисмо коначно утврдили како је овај корунд настао и добили потпуније разумевање историје Марса“, истичу научници у раду.Погледајте и:
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
наука и технологија, друштво, свемир, марс
наука и технологија, друштво, свемир, марс
На Марсу пронађен минерал од којег настају драгуљи
Када је НАСА-ин ровер „Персеверанс“ ласером анализирао стене у кратеру Језеро на Марсу, научници су открили нешто неочекивано – корунд, минерал од којег на Земљи настају рубини и сафири. У стенама су пронађени и трагови хрома, елемента који рубинима даје карактеристичну црвену боју.
Тим, који предводи геохемичарка Ен Олила из Националне лабораторије Лос Аламос, налаз је описао као „потпуно неочекиван“. У сажетку за конференцију навели су да је анализа три стене богате плагиоклазом са ивице кратера открила „јасне трагове корунда који садржи хром“.
Анализу је спровео инструмент „СуперКем“ на роверу. Научници су сада
објавили комплетно истраживање у часопису „
Geophysical Research Letters“, а лабораторијска поређења показала су изразиту сличност сигнала са Марса са сигналима драгог камења на Земљи.
Ово је први пут да је корунд идентификован на Марсу. Откриће није важно због вредности минерала, већ зато што услови неопходни за његов настанак тешко одговарају познатој геологији Црвене планете.
„Његов настанак обично захтева састав богат алуминијумом, а сиромашан силицијумом, те се најчешће формира при високим температурама или услед тектонских процеса. Зато је његово откриће у марсовским стенама изненађујуће“, наводе Олила и њене колеге у раду.
Марсу у прошлости није недостајало топлоте, јер је његова површина прекривена вулканским стенама, а и сам кратер Језеро обилује магматским материјалом.
Проблем је у хемијском саставу. Корунд је кристални облик алуминијум-оксида и за његово формирање потребно је окружење са много алуминијума и врло мало силицијума. Ако су присутни силикатни минерали, они ће везати сав расположиви алуминијум и створити алуминијум-силикате, попут плагиокласног фелдспата.
Управо ту настаје проблем. Сва три узорка у којима је „Персеверанс“ детектовао корунд пронађена су у стенама у којима доминира плагиоклаз. То је веома необично, поготово јер су стене пронађене на различитим локацијама уз ивицу кратера.
Теорија о удару астероида
Иако плагиоклаз и корунд могу постојати заједно, услови за то на Марсу сматрају се ретким. Три анализиране стене, назване Хемпден Ривер, Кофи Коув и Смитс Харбор, представљају одломке богате плагиоклазом.
Реч је о такозваним „лутајућим стенама“, комадима који више нису повезани са матичном стенском формацијом, што значи да су вероватно донети са друге локације. Такви одломци научницима дају увид у ширу геологију подручја без потребе да ровер прелази велике удаљености.
„Персеверанс“ је стене анализирао једну по једну током марта, априла и јула 2025. године, методом спектроскопије луминесценције са временским разрешењем (TRL). Метода подразумева побуђивање атома у минералу ласером, након чега се мери карактеристична светлост коју емитују приликом повратка у нормално стање.
Анализа сва три узорка показала је јасан спектрални потпис корунда са хромом. То не значи да по Марсу леже комади рубина; реч је о спектралним доказима ситних зрнаца корунда унутар три одвојена комада стене.
Када су истраживачи упоредили спектре са узорцима рубина, сафира и дијаспора са Земље, резултати су постали веома занимљиви. Све три марсовске стене показале су два изражена врха луминесценције на таласним дужинама од 692,7 и 694,1 нанометара.
То су карактеристични врхови који настају у корунду када атоми хрома замене део атома алуминијума, као што је случај код рубина. У узорку Смитс Харбор луминесценција је трајала око три милисекунде, што се поклапа са мерењима за корунд на Земљи.
Поставља се питање како на Марсу настаје минерал са својствима рубина. Научници сматрају да би одговор могао бити повезан са самим кратером Језеро. Иако постоји више могућности, попут формирања из магме или интеракције стена са врелим течностима, тим предвођен Олилом највише нагиње другој опцији: колосалном удару који је пре више милијарди година створио кратер.
Велики удари излажу стене екстремној топлоти и притиску, што ствара услове сличне онима у којима настају метаморфни минерали дубоко у Земљиној кори. Корунд је већ пронађен у стенама измењеним ударима на Земљи и Месецу.
Потреба за повратком узорака
Докази су индиректни, али иду у прилог овој теорији. Корунд на Марсу појављује се у ситним зрнцима, стене су пронађене на ивици кратера, и то у близини стена које се сматрају ударним бречама — фрагментима насталим приликом удара. Истраживачи додају да су течности могле утицати на стене и створити хемијски састав богат алуминијумом и сиромашан силицијумом, што је олакшало формирање корунда.
Друга објашњења не могу се искључити, али анализе са Земље су ограничене. Зато би било кључно пронаћи матичну стену из које потичу ови одломци. Још боље решење било би допремити узорак на Земљу, што је снажан аргумент за наставак мисије повратка узорака са Марса, која је тренутно на чекању.
„Ако бисмо узели узорак језгра из те матичне стене и вратили га на Земљу, могли бисмо да спроведемо много детаљније анализе. Тако бисмо коначно утврдили како је овај корунд настао и добили потпуније разумевање историје Марса“, истичу научници у раду.
