Срби на КиМ живе под терором Приштине – и сваки дан стрепе шта још може да их задеси
© Фото : Слика генерисана вештачком интелигенцијом Бранкица Ристић / Газиместан
Пратите нас
Методе које Приштина примењује на српску заједницу личе на систем апартхејда у Јужној Африци. Колико ће све ово утицати на одлазак Срба видећемо почетком школске године али нико не жели да живи у страху да полиција може да ти упадне у кућу у сваком тренутку и оптужи те за шта хоће, каже политиколог са Косова и Метохије Иван Томић.
Серија аката терора над Србима на КиМ од стране Приштине после рушења кућа, одузимања локала и станова се наставља упадима у куће под изговором да се тражи оружје … А сцене које виђамо по медијима врло подсећају на филмове које смо гледали као деца из Другог светског рата и како су се понашале озлоглашене СС трупе према нашем и сваком другом народу који се борио против нацизма.
Политиколог Иван Томић каже да су Срби на КиМ посебно после 2004. године искусили исту тортуру на централном Космету какву сада пролазе на северу.
Нама познати сценарији
„Приштина сада примењује исти сценарио и на северу КиМ, почели су да преузимају контролу над Севером и буквално примењују исти модел који су некад примењивали овде на централном Космету. Једноставно, ви не знате када они могу поново да дођу код вас, у ваше село, када могу да вам упадну у кућу. И све то ствара велики притисак код народа. Неки људи се плаше, неко је можда неко намерно нешто бацио у вашу њиву, иза куће негде, па могу да вас оптуже за штагод. Видели сте и ове снимке Ненада Рашковића који је брутално претучен пре неки дан где се приказује наводно пронађено оружје на његовом имању. На првом снимку који сам ја видео је било приказано оружје које је малтене ново! Значи није баш реалан прича, што доводи до сумње да је оно накнадно бачено ту. На крају дана, овде је једноставно тако: ви можете да кажете шта хоћете, али они се служе свакаквим методама и лако могу да некоме нешто, да се тако изразим, напакују“,“ објашњава Томић.
Не можемо, додаје он, да знамо колико ће све ово да утиче на одлазак Срба са КиМ али прве резултате ћемо видети када будемо знали колико је деце уписано у школу на јесен.
„Оно што је свакако евидентно јесте да су људи обесхрабрени и да се поједини спремају да оду одавде јер нико не воли да размишља стално да ли ће му упасти полиција у кућу и да ли ће га за нешто оптужити. Тако да то су све неке ствари о којима људи размишљају и које желе да избегну,“ истиче наш саговорник.
Људи одлазе јер се плаше
Према његовим речима, из понашања Приштине могу да се извуку неке паралеле са понашањем неких других режима у прошлости гледано на глобалном и на локалном нивоу.
"На пример, ово што раде са забраном уласка људима на КиМ, са протеривањем људи … то се све некада радило и у Јужној Африци, апартхејд је то некада радио. Буквално су дефинисали где може ко да се креће, имали су право да хапсе и да протерују људе без много доказа тако је донекле познат тај механизам који они користе у овом тренутку на КиМ,“ оцењује наш саговорник.
По његовом мишљењу, Срби на КиМ с друге стране немају механизам да се заштите нити да се одупру неким притисцима, на пример оваквом понашању Приштине.
„Срби неће сигурно да протестују јер то не би имало ефеката а могло би да ситуацију погорша. С друге стране, очекивати од међународних мисија присутних на КиМ или међународне заједнице да реагује је нереално јер смо из искуства видели и да се њихове реакције своде само на проста саопштења која никога не обавезују ни на шта,“ закључак је Томића.
Нема система заштите Срба
Срби на Косову и Метохији су свакодневно изложени институционалном и физичком насиљу, чији је циљ притисак и њихово протеривање са ових простора. Последњи у низу тешких инцидената је брутално пребијање Ненада Рашковића из Зубиног Потока од стране припадника косовске полиције, што је поново скренуло пажњу на тешку безбедносну ситуацију.
Главни облици притисака су чести напади, пребијања и хапшења Срба, и на северу и на југу; затварање српских институција, забрана платног промета и свакодневне административне блокаде које отежавају нормалан живот; осетљив положај локалног становништва упркос присуству међународних мисија попут Кфора, чије се деловање често оцењује као недовољно у заштити људских права Срба.
Званични државни органи Србије и представници Срба са Косова и Метохије ова дешавања карактеришу као наставак планског терора са крајњим циљем потпуног етничког чишћења Срба са простора Косова и Метохије.
