https://sputnikportal.rs/20260815/1202352947.html
Ко то беше Страхињићу бане
Ко то беше Страхињићу бане
Sputnik Србија
Како се описује неописиво, како и гласи назив изложбе отворене у Музеју Вука и Доситеја, колико су два великана српског просветитељства била инспиративна за... 15.08.2026, Sputnik Србија
2026-08-15T10:00+0200
2026-08-15T10:00+0200
2026-08-15T10:14+0200
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/08/0f/1202352789_0:3:1036:586_1920x0_80_0_0_0d2ccda942c5c0bfc21435674827792c.jpg
Ко то беше Страхињићу бане
Sputnik Србија
Како се описује неописиво, како и гласи назив изложбе отворене у Музеју Вука и Доситеја, колико су два великана српског просветитељства била инспиративна за настанак радова попут „Време без простора“ или „Душа“ - питамо ауторку изложбе „Описивање неописивог“ Милицу Јовановић Тањевић.
Зашто је важно што се у пратећем програму изложбе „Ко то беше Страхињићу бане“ у Етнографском музеју нашла и поставка „15 година Вековника“, како је стрип о нашем најпознатијем јунаку прешао границе Србије и постао препознатљив културни феномен у Европи – за Спутњик објашњава аутор „Вековника“, стрипски сценариста Марко Стојановић.
Који су се филмови нашли у такмичарској селекцији јубиларног 50. Фестивала сценарија у Врњачкој бањи питамо селекторку фестивала Ивану Вујић.
Зашто је посебан читалачки доживљај читати романе вишеструко награђиваног италијанског писца Сандра Веронезија (чији је роман „Колибри“ код нас овенчан Великом наградом Иво Адрић) , о чему говори његов тек објављени „Црни септембар“ и зашто се његова прича, смештена у седамдесете године, веома тиче и нашег веремена – питамо преводиоца свих до сада преведених Веронезијевих дела на српски језик - Јасмину Андоновић.
А колико је захтевно писати о стварној јунакињи о којој постоји оскудно мали број података, зашто верује да је прича о Даници Томић, првој авијатичарки Србије, важна за наше историјско памћење, око којих је података исплела причу у књизи „Папирна ескадрила – Прича о Даници Томић, првој авијатичарки Србије“ – сазнајемо од његог аутора, књижевнице Весне Алексић.
Како се описује неописиво, како и гласи назив изложбе отворене у Музеју Вука и Доситеја, колико су два великана српског просветитељства била инспиративна за настанак радова попут „Време без простора“ или „Душа“ - питамо ауторку изложбе „Описивање неописивог“ Милицу Јовановић Тањевић.Зашто је важно што се у пратећем програму изложбе „Ко то беше Страхињићу бане“ у Етнографском музеју нашла и поставка „15 година Вековника“, како је стрип о нашем најпознатијем јунаку прешао границе Србије и постао препознатљив културни феномен у Европи – за Спутњик објашњава аутор „Вековника“, стрипски сценариста Марко Стојановић. Који су се филмови нашли у такмичарској селекцији јубиларног 50. Фестивала сценарија у Врњачкој бањи питамо селекторку фестивала Ивану Вујић. Зашто је посебан читалачки доживљај читати романе вишеструко награђиваног италијанског писца Сандра Веронезија (чији је роман „Колибри“ код нас овенчан Великом наградом Иво Адрић) , о чему говори његов тек објављени „Црни септембар“ и зашто се његова прича, смештена у седамдесете године, веома тиче и нашег веремена – питамо преводиоца свих до сада преведених Веронезијевих дела на српски језик - Јасмину Андоновић.А колико је захтевно писати о стварној јунакињи о којој постоји оскудно мали број података, зашто верује да је прича о Даници Томић, првој авијатичарки Србије, важна за наше историјско памћење, око којих је података исплела причу у књизи „Папирна ескадрила – Прича о Даници Томић, првој авијатичарки Србије“ – сазнајемо од његог аутора, књижевнице Весне Алексић.
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/08/0f/1202352789_126:0:910:588_1920x0_80_0_0_6e2b2ab9e6b1b039007b05397f4fbed2.jpgSputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
аудио
Како се описује неописиво, како и гласи назив изложбе отворене у Музеју Вука и Доситеја, колико су два великана српског просветитељства била инспиративна за настанак радова попут „Време без простора“ или „Душа“ - питамо ауторку изложбе „Описивање неописивог“ Милицу Јовановић Тањевић.
Зашто је важно што се у пратећем програму изложбе „Ко то беше Страхињићу бане“ у Етнографском музеју нашла и поставка „15 година Вековника“, како је стрип о нашем најпознатијем јунаку прешао границе Србије и постао препознатљив културни феномен у Европи – за Спутњик објашњава аутор „Вековника“, стрипски сценариста Марко Стојановић.
Који су се филмови нашли у такмичарској селекцији јубиларног 50. Фестивала сценарија у Врњачкој бањи питамо селекторку фестивала Ивану Вујић.
Зашто је посебан читалачки доживљај читати романе вишеструко награђиваног италијанског писца Сандра Веронезија (чији је роман „Колибри“ код нас овенчан Великом наградом Иво Адрић) , о чему говори његов тек објављени „Црни септембар“ и зашто се његова прича, смештена у седамдесете године, веома тиче и нашег веремена – питамо преводиоца свих до сада преведених Веронезијевих дела на српски језик - Јасмину Андоновић.
А колико је захтевно писати о стварној јунакињи о којој постоји оскудно мали број података, зашто верује да је прича о Даници Томић, првој авијатичарки Србије, важна за наше историјско памћење, око којих је података исплела причу у књизи „Папирна ескадрила – Прича о Даници Томић, првој авијатичарки Србије“ – сазнајемо од његог аутора, књижевнице Весне Алексић.