https://sputnikportal.rs/20260815/da-li-je-i-u-srbiji-odzvonilo-nepostenim-trgovcima-i-nazidanim-cenama-1202344403.html
Да ли је и у Србији одзвонило непоштеним трговцима и назиданим ценама
Да ли је и у Србији одзвонило непоштеним трговцима и назиданим ценама
Sputnik Србија
Примена закона који дефинише непоштене трговачке праксе када је у питању снабдевање прехрамбеним производима и оним битним за домаћинство попут кућне хемије... 15.08.2026, Sputnik Србија
2026-08-15T09:35+0200
2026-08-15T09:35+0200
2026-08-15T09:35+0200
економија
економија
србија – економија
енергија спутњика
трговина
туризам и трговина
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e9/09/13/1190410740_0:89:903:597_1920x0_80_0_0_6823c0d3afa160901003f4af521541f4.png
На то у емисији Енергија Спутњика указује новинарка листа „Политика“, Јелица Антељ, која годинама прати ову проблематику. Она сматра да ће примена закона онемогућити зидање цена, пре свега, на основу усмених „договора“ , односно уцена од стране трговаца који су од произвођача извлачили новац на разне начине.Покушаће да доскочеОна не сумња да ће трговци покушати да доскоче и овом системском закону. Тешко је одрећи се добре позиције, а тржиште им је у Србији, такорећи, било препуштено на вољу, због чега смо на српске плате имали европске цене, а неретко и више од њих. И када су им мером ороченом на шест месеци, донетом 1. септембра прошле године, биле ограничене до тад високе марже, подаци министарства трговине су, како каже, показали да је великим трговинским ланцима и у том периоду порастао профит. Исто као што је то било чак и у време пандемије корона вируса.Дакле тачно на годину дана од доношења те једнократне мере почиње примена новог закона, а бригу о томе да ли се он примењује онако како је написан водиће Комисија за заштиту конкуренције. Она је недавно донела Упутство које дефинише критеријуме на основу којих ће вагати да ли је неко од трговаца прибегао непоштеној пракси. Ступање на снагу тог Упутства је, практично, било услов за почетак примене закона који је на снагу ступио још почетком маја.Једини у ЕвропиОна је указала на најновији пример у Хрватској, која је такав закон донела још пре ступања у Европску унију, где је велики трговински ланац Кауфланд у јуну кажњен са 300.000 евра због непоштене трговачке праксе. И ту није само реч о новцу, него и о репутационом ризику, што све заједно чини велику штету.Антељ напомиње да су у нашем закону чија примена почиње за две недеље, непоштене праксе снасврстане на две листе – црну и сиву.Црна и сива листа„На црној листи су потпуно забрањена понашања, на сивој су условно дозвољена", то значи они договори који су искључиво на папиру и које су обе стране прихватиле. На црној листи су, дакле, плаћања намирница. Не сме да се прекрши правило плаћања до 30 дана намирница које су кратког рока трајања, 60 дана оне дужег рока трајања, затим, откривање пословних тајни, једнострано мењање уговора, повећавање цена, отказивање поруџбина намирница које су, рецимо, већ договорене а кратког су рока трајања, и ту је дужа листа“, истиче саговорница Спутњика.Купци, однсно трговци неће моћи да мењају битне елементе уговора без писане сагласности добављача, а пристанак дат под притиском или из страха од губитка сарадње неће се сматрати добровољним. На "црној листи" налазе се и захтеви да добављачи финансирају проширење или реновирање продајне мреже трговаца, сносе трошкове додатних контрола квалитета када је производ исправан, плаћају робу која је пропала након што је прешла у власништво трговца или прихвате компензације и пренос дугова на трећа лица.Као писани траг осим уговора признаје се и електронска комуникација, потврде поруџбина или друга документација из које се јасно виде цена, количина и рокови плаћања.Без уценаАнтељ каже да „сива листа“ није ништа мање захтевна и на њој је све оно што је произвођаче и добављаче посебно жууљало, такозвани оф рабати, који су додатно утицали на зидање цена. Она објашњава:О томе раније нико званично није хтео да прича, али би незванично директори прехрамбене индустрије потврдили постојање такве праксе. Наша саговорница каже да јој је то директно предочено. Договор би углавном био такав да бисте на почетку неког месеца, у зависности од тога да ли су уговори шестомесечни или годишњи, морали на сто да ставите готовину за то и то.То су усмени договори који, како истиче, нису могли да се докажу да неко наплаћује „испод жита“ и о мора да се прелије на цену, да ли добављачку или трговачку, кроз марже. Сви ми смо то увек плаћали и јако је важно да се то под хитно реши.На констатацију да су трговци до сада увек знали како да нађу рупу у закону и доскоче свакој ситуацији, она каже да нема дилеме да ће сигурно и сада то покушати и указује на пример током шестомесечног трајања ограничења маржи.„Политика“ је каже писала о томе када су добили информацију од једног добављача да им је један међу највећим трговцима иза затворених врата поручио отприлике - кад ове мере буду прошле, онда ћемо ми да се фино вратимо, па ћемо све то да наплатимо ако желите да останете на полици. Ако ти нећеш да прихватиш хоће неко други.А у случају мањих произвођача и добављача силазак са полице, како каже Антељ, значи пропаст.Заштита за узбуњиваче„Трговци ће томе доaкати колико могу, ја верујем да ће да изврдавају колико је могуће. А оно што је добро је што имамо те узбуњиваче које ће држава на неки начин штитити, условно, и Комисија за заштиту конкуренције, што значи, моћи ће они сами анонимно да пријављују таква понашања, или неко за њих. Значи, највише ће имати користи мањи произвођачи који су имали малу моћ, који ће евентуално моћи стварно да се жале на то понашање“,истиче она.Саговорница Спутњика каже да ће све зависити од спровођења закона у чему је велика улога Комисије за заштиту конкуренције.„Комисија не може да нам врати цене. Она мора да буде ту као неки полицајац, ајде да кажемо, која ће да изриче казне које нису занемарљиве. Те казне су до 2,0 одсто годишњег прихода за претходну фискалну годину. Али има ту, осим финансијске казне, доста тог репутационог ризика. Прве ефекте закона потрошачи не могу да виде одмах, зато што то није закон са чаробним штапићем. Није званичан податак, али чула сам да Комисија припрема и један тим за спровођење тих мера, да ће просто озбиљније да се ради“, каже новинарка „Политике“ у емисији Енергија Спутњика.Погледајте и:
https://sputnikportal.rs/20260520/skupstina-srbije-usvojila-izmene-i-dopune-izbornih-zakona-1199413989.html
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Мира Канкараш Тркља
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112099/17/1120991755_558:0:2606:2048_100x100_80_0_0_3d425c6852a20a25701bd5b2b075179a.jpg
Мира Канкараш Тркља
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112099/17/1120991755_558:0:2606:2048_100x100_80_0_0_3d425c6852a20a25701bd5b2b075179a.jpg
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Мира Канкараш Тркља
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112099/17/1120991755_558:0:2606:2048_100x100_80_0_0_3d425c6852a20a25701bd5b2b075179a.jpg
економија, србија – економија, енергија спутњика, трговина, туризам и трговина
економија, србија – економија, енергија спутњика, трговина, туризам и трговина
Да ли је и у Србији одзвонило непоштеним трговцима и назиданим ценама
Примена закона који дефинише непоштене трговачке праксе када је у питању снабдевање прехрамбеним производима и оним битним за домаћинство попут кућне хемије, почиње 1. септембра. Он би требало да уреди тржиште, а уређено тржиште доводи до уређених цена и првенствено би требало да буде на корист произвођача, посебно мањих, али и потрошача.
На то у емисији Енергија Спутњика указује новинарка листа „Политика“, Јелица Антељ, која годинама прати ову проблематику. Она сматра да ће примена закона онемогућити зидање цена, пре свега, на основу усмених „договора“ , односно уцена од стране трговаца који су од произвођача извлачили новац на разне начине.
Она не сумња да ће трговци покушати да доскоче и овом системском закону. Тешко је одрећи се добре позиције, а тржиште им је у Србији, такорећи, било препуштено на вољу, због чега смо на српске плате имали европске цене, а неретко и више од њих. И када су им мером ороченом на шест месеци, донетом 1. септембра прошле године, биле ограничене до тад високе марже, подаци министарства трговине су, како каже, показали да је великим трговинским ланцима и у том периоду порастао профит. Исто као што је то било чак и у време пандемије корона вируса.
Дакле тачно на годину дана од доношења те једнократне мере почиње примена новог закона, а бригу о томе да ли се он примењује онако како је написан водиће Комисија за заштиту конкуренције. Она је недавно донела Упутство које дефинише критеријуме на основу којих ће вагати да ли је неко од трговаца прибегао непоштеној пракси. Ступање на снагу тог Упутства је, практично, било услов за почетак примене закона који је на снагу ступио још почетком маја.
„Пре свега, најважније је да смо коначно добили закон о непоштеним трговачким праксама. Ако знамо да је Србија била једина земља у Европи која тај закон није имала, имају га чак и све земље у региону, онда је јасно колико нам је то битно на тржишту. Имали смо једно потпуно, не могу рећи неуређено тржиште, али било је ту, доста јавашлука у том ланцу снабдевања. Да не заборавимо да смо имали доказано договарање четири велика трговинска ланца око цена, што је довело до повећања цена од чак 45 одсто, практично, маржи“, подсећа Антељ.
Она је указала на најновији пример у Хрватској, која је такав закон донела још пре ступања у Европску унију, где је велики трговински ланац Кауфланд у јуну кажњен са 300.000 евра због непоштене трговачке праксе. И ту није само реч о новцу, него и о репутационом ризику, што све заједно чини велику штету.
Антељ напомиње да су у нашем закону чија примена почиње за две недеље, непоштене праксе снасврстане на две листе – црну и сиву.
„На црној листи су потпуно забрањена понашања, на сивој су условно дозвољена", то значи они договори који су искључиво на папиру и које су обе стране прихватиле. На црној листи су, дакле, плаћања намирница. Не сме да се прекрши правило плаћања до 30 дана намирница које су кратког рока трајања, 60 дана оне дужег рока трајања, затим, откривање пословних тајни, једнострано мењање уговора, повећавање цена, отказивање поруџбина намирница које су, рецимо, већ договорене а кратког су рока трајања, и ту је дужа листа“, истиче саговорница Спутњика.
Купци, однсно трговци неће моћи да мењају битне елементе уговора без писане сагласности добављача, а пристанак дат под притиском или из страха од губитка сарадње неће се сматрати добровољним. На "црној листи" налазе се и захтеви да добављачи финансирају проширење или реновирање продајне мреже трговаца, сносе трошкове додатних контрола квалитета када је производ исправан, плаћају робу која је пропала након што је прешла у власништво трговца или прихвате компензације и пренос дугова на трећа лица.
Као писани траг осим уговора признаје се и електронска комуникација, потврде поруџбина или друга документација из које се јасно виде цена, количина и рокови плаћања.
Антељ каже да „сива листа“ није ништа мање захтевна и на њој је све оно што је произвођаче и добављаче посебно жууљало, такозвани оф рабати, који су додатно утицали на зидање цена. Она објашњава:
„Договори који су били тајни, о којима се шушкало, ко кога уцењује, колико кошта да се неко нађе на рафу, колико кошта да плати улиставање, све то што је било спорно, сад се нашло на тој сивој листи. Да би се тако нешто у будућности договарало, обе стране морају о томе да се сложе. Ако је по среди маркетиншки трошак, трговац ће то, односно добављач ће то нешто платити, али под условом да се сложе и трговац и добављач и да то стоји на папиру.Значи, нема више оних усмених“.
О томе раније нико званично није хтео да прича, али би незванично директори прехрамбене индустрије потврдили постојање такве праксе. Наша саговорница каже да јој је то директно предочено. Договор би углавном био такав да бисте на почетку неког месеца, у зависности од тога да ли су уговори шестомесечни или годишњи, морали на сто да ставите готовину за то и то.
То су усмени договори који, како истиче, нису могли да се докажу да неко наплаћује „испод жита“ и о мора да се прелије на цену, да ли добављачку или трговачку, кроз марже. Сви ми смо то увек плаћали и јако је важно да се то под хитно реши.
На констатацију да су трговци до сада увек знали како да нађу рупу у закону и доскоче свакој ситуацији, она каже да нема дилеме да ће сигурно и сада то покушати и указује на пример током шестомесечног трајања ограничења маржи.
„Политика“ је каже писала о томе када су добили информацију од једног добављача да им је један међу највећим трговцима иза затворених врата поручио отприлике - кад ове мере буду прошле, онда ћемо ми да се фино вратимо, па ћемо све то да наплатимо ако желите да останете на полици. Ако ти нећеш да прихватиш хоће неко други.
А у случају мањих произвођача и добављача силазак са полице, како каже Антељ, значи пропаст.
„Трговци ће томе доaкати колико могу, ја верујем да ће да изврдавају колико је могуће. А оно што је добро је што имамо те узбуњиваче које ће држава на неки начин штитити, условно, и Комисија за заштиту конкуренције, што значи, моћи ће они сами анонимно да пријављују таква понашања, или неко за њих. Значи, највише ће имати користи мањи произвођачи који су имали малу моћ, који ће евентуално моћи стварно да се жале на то понашање“,истиче она.
Саговорница Спутњика каже да ће све зависити од спровођења закона у чему је велика улога Комисије за заштиту конкуренције.
„Комисија не може да нам врати цене. Она мора да буде ту као неки полицајац, ајде да кажемо, која ће да изриче казне које нису занемарљиве. Те казне су до 2,0 одсто годишњег прихода за претходну фискалну годину. Али има ту, осим финансијске казне, доста тог репутационог ризика. Прве ефекте закона потрошачи не могу да виде одмах, зато што то није закон са чаробним штапићем. Није званичан податак, али чула сам да Комисија припрема и један тим за спровођење тих мера, да ће просто озбиљније да се ради“, каже новинарка „Политике“ у емисији Енергија Спутњика.
