https://sputnikportal.rs/20260815/metal-vanzemaljskog-porekla-otkriven-u-prstenju-anticke-elite-1202358585.html
Метал „ванземаљског“ порекла откривен у прстењу античке елите
Метал „ванземаљског“ порекла откривен у прстењу античке елите
Sputnik Србија
Пре више хиљада година, метеорити су били драгоцени, како симболички, тако и као веома цењен извор гвожђа за друштва пре гвозденог доба, међу којима су... 15.08.2026, Sputnik Србија
2026-08-15T21:30+0200
2026-08-15T21:30+0200
2026-08-15T21:30+0200
наука и технологија
наука и технологија
археологија
прстен
антика
метеорит
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e8/0a/17/1178688744_0:0:1232:693_1920x0_80_0_0_bb7a0ee139b0277799b0f47e3dfd720d.png
Људи су током историје широм света од метеорита правили оруђа, оружје и накит: стругачи на Гренланду, заветни дарови налик секирама у Кини, накит у претколумбовској Америци и амајлије које су штитиле сточаре и њихове камиле у Египту, где чувени Тутанкамонов „свемирски бодеж“ и даље фацинира.Међутим, изгледа да такви предмети недостају Грчкој из бронзаног доба.Истраживачи су проучили два обухватна питања. Прво, да ли су Минојци и Микењани такође уграђивали метеоритско гвожђе у своје разноврсно, вешто направљено оруђе? Друго, кад су ови моћни металуршки радници почели да топе гвожђе?Током петогодишњег рада, анализиран је хемијски састав више од 100 артефаката са простора данашње Грчке, фокусирајући се на 91 гвоздени предмет (углавном прстење, наруквице и ножеве) из бронзаног доба, пре око 3.800 до 3.000 година.Помоћу недеструктивне рендгенске флуоресценције, откривено је да 13 предмета садржи никл и да су могли бити направљени помоћу гвожда из метеорита.Осим тога, већина прстенова потиче из луксузних гробница, попут оних у Микени. Заиста фантастично, један прстен је пронађен у минојској некрополи, на прсту покојника који је можда био високи свештеник.Истраживачи мисле да су прстенови који су вероватно направљени од метеорита били популарни симболи моћи међу истакнутим појединцима, припадницима минојске и микенске елите.Метеоритско гвожђе је можда увезено из Египта, а није локалног порекла. Грчка географија није добра за метеорите, пошто их море може дезинтегрисати или прогутати. Египатске пустиње чувају метеорите од оксидације и распада и много су повољније за њихову акумулацију.Истраживање је такође утврдило да је 78 гвоздених предмета израђено помоћу отопљеног гвожђа, а не космичког, и да су се такви предмети можда појавили већ 1400. године пре нове ере током бронзаног доба – мада су само два од њих, привезак и прстен, направљена пре 1200. године пре нове ере.Занимљиво је да је, у поређењу са проналасцима из Анадолије, употреба гвожда људске производње на неки начин каснила у Грчкој, примећују истраживачи, сугеришући да су ти предмети увезени са места као што је Кипар.Помама за метеоритским прстењем трајала је до отприлике 1200. године пре нове ере и могла је престати због разних разлога, као што су тешкоће у понуди или потражњи, или најједноставнији, најљудскији разлог – променљивост моде.Можда је та мода, скоро ексклузивна за минојско и микенско касно бронзано доба, природно нестала као било која мода, закључују истраживачи.Погледајте и:
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
наука и технологија, археологија, прстен, антика, метеорит
наука и технологија, археологија, прстен, антика, метеорит
Метал „ванземаљског“ порекла откривен у прстењу античке елите
Пре више хиљада година, метеорити су били драгоцени, како симболички, тако и као веома цењен извор гвожђа за друштва пре гвозденог доба, међу којима су легендарне предгрчке културе, попут Минојаца и Микењана, који су носили упадљиво прстење направљено од метеорита како би истакли свој положај и моћ.
Људи су током историје широм света од метеорита правили оруђа, оружје и накит: стругачи на Гренланду, заветни дарови налик секирама у Кини, накит у претколумбовској Америци и амајлије које су штитиле сточаре и њихове камиле у Египту, где чувени Тутанкамонов „свемирски бодеж“ и даље фацинира.
Међутим, изгледа да такви предмети недостају Грчкој из бронзаног доба.
Истраживачи су проучили два обухватна питања. Прво, да ли су Минојци и Микењани такође уграђивали метеоритско гвожђе у своје разноврсно, вешто направљено оруђе? Друго, кад су ови моћни металуршки радници почели да топе гвожђе?
Током петогодишњег рада, анализиран је хемијски састав више од 100 артефаката са простора данашње Грчке, фокусирајући се на 91 гвоздени предмет (углавном прстење, наруквице и ножеве) из бронзаног доба, пре око 3.800 до 3.000 година.
Помоћу недеструктивне рендгенске флуоресценције, откривено је да 13 предмета садржи никл и да су могли бити направљени помоћу гвожда из метеорита.
Свих 13 предмета су луксузни прстенови који укључују друге метале попут злата или сребра. Прстенови такође имају лежишта која су можда садржала жигове као што су краљевски печати.
Осим тога, већина прстенова потиче из луксузних гробница, попут оних у Микени. Заиста фантастично, један прстен је пронађен у минојској некрополи, на прсту покојника који је можда био високи свештеник.
Истраживачи мисле да су прстенови који су вероватно направљени од метеорита били популарни симболи моћи међу истакнутим појединцима, припадницима минојске и микенске елите.
Метеоритско гвожђе је можда увезено из Египта, а није локалног порекла. Грчка географија није добра за метеорите, пошто их море може дезинтегрисати или прогутати. Египатске пустиње чувају метеорите од оксидације и распада и много су повољније за њихову акумулацију.
Истраживање је такође утврдило да је 78 гвоздених предмета израђено помоћу отопљеног гвожђа, а не космичког, и да су се такви предмети можда појавили већ 1400. године пре нове ере током бронзаног доба – мада су само два од њих, привезак и прстен, направљена пре 1200. године пре нове ере.
Занимљиво је да је, у поређењу са проналасцима из Анадолије, употреба гвожда људске производње на неки начин каснила у Грчкој, примећују истраживачи, сугеришући да су ти предмети увезени са места као што је Кипар.
Помама за метеоритским прстењем трајала је до отприлике 1200. године пре нове ере и могла је престати због разних разлога, као што су тешкоће у понуди или потражњи, или најједноставнији, најљудскији разлог – променљивост моде.
Можда је та мода, скоро ексклузивна за минојско и микенско касно бронзано доба, природно нестала као било која мода, закључују истраживачи.
