https://sputnikportal.rs/20260816/piramidu-rata-u-evropi-moze-da-srusi-samo-pobeda-rusije--video-1202382443.html
Пирамиду рата у Европи може да сруши само победа Русије /видео/
Пирамиду рата у Европи може да сруши само победа Русије /видео/
Sputnik Србија
Пирамида рата у Европи држи се на кијевском режиму и може да се сруши само победом Русије. А Русија мора да победи зато што се то тиче и новог међународног... 16.08.2026, Sputnik Србија
2026-08-16T20:31+0200
2026-08-16T20:31+0200
2026-08-16T20:31+0200
русија
русија
русија – политика
нато
украјина
европска унија (еу)
свет са спутњиком
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e9/05/09/1185574710_0:0:2946:1657_1920x0_80_0_0_2c2c8527197d14376b02e862c4ca9259.jpg
Иако је, како истиче Миливојевић, финансирање рата у Украјини и инвестирање у њега за Европу одавно нерационално са економског аспекта јер је тиме Европска унија изгубила статус глобалног играча, разлог за њену подршку Кијеву је геополитички али и унутарполитички.“Пола елита у Европи не би било на власти кад би се сад успоставио мир. Ратна опција је у ствари и поличка гаранција судбине разних елита у Европи, почев од Фридриха Мерца у Немачкој. Погледајте како стоји привреда Немачке. Замислите да се успостави мир вечерас. Колико би још он био на власти? Па мислим до поноћи, не дуже. И не само он. Имате читаву структуру у Европи, елите на власти које опстају искључиво због тога што финансирају тај рат и што се труде да се рат настави. Британска политика нема шансе за било шта ако би овај рат престао. Она целу своју политичку судбину базира на на наставку овог сукоба”, истиче дипломата у емисији Свет са Спутњиком.Европа се, напомиње он, мимо света залаже за рат иако је поред Украјине она највећи губитник у свему томе и финансираће га до последњег дана, јер би морала да каже да је погрешила и да онај 21 пакет санкција нема никаквог ефекта.Зеленски и европске елите као спојени судовиМиливојевић је зато уверен да читава ситуација са Украјином више нема дипломатско и политичко решење и да се само може решити – на фронту.“Дефинитивно је јасно да завршетак овог сукоба подразумева да неко победи и то да победи у војном смислу и онда да се са те позиције успостављају неки нови односи, компромиси и политичка решења.”Структуре на власти у Европи и ратна опција у ЕУ И НАТО су, према његовим речима, са Владимиром Зеленским нека врста спојених судова.Пензионисани пуковник Љубинко Ђурковић каже да је само питање када и под којим околностима да очекујемо победу Русије.“Оно што је чињеница јесте да на самом фронту украјинска војска поред тога што трпи одређене губитке, губи оперативно-стратегијски утицај”, констатује он.Руска дејства по украјинским лукама од кључног значајаЂурковић тиме објашњава и чињеницу да Запад не шаље више тако обилато помоћ Кијеву, али и то што Владимир Зеленски не успева да добије довољан број ракета нити евентуално лиценцу за њихову производњу на територији Украјине.“Нормално је да то не дозвољавају зато што би се могло десити да ту лиценцу ископирају руски стручњаци и она после не би била употребљива... Више је него јасно да су поборници рата управо из војно-индустријског комплекса. А све те групације имају свој интерес”, каже он а још један разлог види у томе што Америка ради већ дуже време на новој генерацији ракета и док то не пође у серијску производњу не жели да ризикује.Ђурковић скреће пажњу и на још једну промену на терену, а то је интензивна дејства руске војске по украјинским лукама чиме је Украјина фактички губи приступ Црном мору.“Стратешки гледано то је било кључно питање. Одавно сам очекивао тај потез Русије да би се олакшао напредовање снагама на фронту. Чим се одсече жила куцавица у снабдевању наоружањем и војним опремом, која је углавном долазила преко Црног мора, аутоматски би ослабила ефикасност украјинске војске. Важно је и предузимање ракетних дејстава по унутрашњости Украјине, копну, главним железничким чворовима, фабрикама оружја, складиштима и другим инфраструктурним објектима. Све је то омогућило да украјинска војска сада има нестабилност, односно нема тај темпо задржавајуће обране који је имала доскора. Тако да одсецање од пловних путева из залива црноморског је један велики стратешки потез и циљ Русије.”Питање Мартенса као опоменаУ светлу ситуације на фронту саговорници Спутњика тумаче и поруке Владимира Зеленског током посете Београду где је опширно причао о потребама украјинске војске за ракетама.“Он је причао о оном што му недостаје. И то прича већ у последње време свугде. Од Вашингтона па редом... Зеленски је искористио прилику да изнесе оно што је за Украјину у овом тренутку најактуелније“, каже Миливојевић.Он у кључу значаја украјинског сукоба за Европу објашњава и провокативно питање немачког новинара Михаела Мартенса постављено Зеленском на конференцији за новинаре у Београду.Како каже, над Мартенсовим питањем о „убијању што више Руса“ многи и у Европи и у Америци би требало да се забрину јер оно показује да је у Немачкој снажно присутан реваншизам.Мартенсова изјава је, истиче Миливојевић, стравична и непримерена за било ког ко се бави било каквим јавним послом, поготову у медијима.“Али две ствари ме брину око изјаве. Прво, имам утисак да је он то рекао из уверења, дакле, не као новинар који жели да нешто пласира или нешто да добије тим питањем. Мислим да је то опасна ствар ако је то уверење њега и његовог окружења, каквог год да је у Немачкој. И друго, та изјава је потврда тезе о реваншизму у Немачкој. И то је у ствари најопаснија прича. Имам дубок утисак да је политика Немачке у посљедње време, не само везано за наоружавање, него уопште оно што се може чути - реваншизам. Они су покренули два светска рата и знамо како је то било”, подсећа дипломата у емисији Свет са Спутњиком.Како додаје, атмосфера га, и у Немачкој, и у неким балтичким државама, у северној Европи, подсећа на тридесете године прошлог века, почев од идеје да Немачка буде најјача војна сила и њеног наоружавања, па до ратне опције у будућности.“Нико не говори о миру, него се спрема за рат, све са реваншизмом у идеолошко-политичком смислу. Мислим да је то опасна ствар и озбиљна опомена неким другим државама у Европи, али и за Вашингтон. Не говорим о Руској Федерацији, јер она је већ конфронтирана са том идејом, не само у војном, него и у политичком смислу… И бојим се после два изгубљена рата, да тај реваншизам почиње да доминира као политика, као унутрашњи елемент за позиционирање, не само везано за овај рат, него за постављање у будућности на европском континенту.”Припрема немачког јавног мњења за рат с РусијомЂурковић верује да је Мартенсово питање унапред осмишљено и да је он био само гласноговорник става дубоко присутног у Немачкој у оквиру припрема за неки будући рат са Русијом.Зато је , објашњава он даље, и Мартенс хтео да каже – треба да убијате те Русе да би их било мање кад данас-сутра ми ступимо на сцену у том ратном походу.Ђурковић напомиње да је индикативно што широка медијска јавност није одреаговала адекватно на изјаву немачког новинара.“Могло је бити речи упозорења да се то тако нешто не чини на таквом скупу а понарочито што је изјава, ако бисмо је шире протумачили, геноцидна - кад неко позива јавно да се убијају људи. Он није рекао да се на фронту убије што више војника, него је рекао да се убије што више Руса. То значи на једном широком фронту - и цивила и свих других који су на путу неког похода, било ког”, констатује саговорник Спутњика.Погледајте и:
украјина
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Тања Трикић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112102/46/1121024661_501:0:2549:2048_100x100_80_0_0_15c8c2fb58a3fcad219988407ae6e57c.jpg
Тања Трикић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112102/46/1121024661_501:0:2549:2048_100x100_80_0_0_15c8c2fb58a3fcad219988407ae6e57c.jpg
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Тања Трикић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112102/46/1121024661_501:0:2549:2048_100x100_80_0_0_15c8c2fb58a3fcad219988407ae6e57c.jpg
русија, русија – политика, нато, украјина, европска унија (еу), свет са спутњиком
русија, русија – политика, нато, украјина, европска унија (еу), свет са спутњиком
Пирамиду рата у Европи може да сруши само победа Русије /видео/
Пирамида рата у Европи држи се на кијевском режиму и може да се сруши само победом Русије. А Русија мора да победи зато што се то тиче и новог међународног поретка и равнотеже снага, без које не може бити мира, каже каријерни дипломата Зоран Миливојевић коментаришући зашто европска подршка Украјини остаје чврста упркос њеним неуспесима на фронту.
Иако је, како истиче Миливојевић, финансирање рата у Украјини и инвестирање у њега за Европу одавно нерационално са економског аспекта јер је тиме Европска унија изгубила статус глобалног играча, разлог за њену подршку Кијеву је геополитички али и унутарполитички.
“Пола елита у Европи не би било на власти кад би се сад успоставио мир. Ратна опција је у ствари и поличка гаранција судбине разних елита у Европи, почев од Фридриха Мерца у Немачкој. Погледајте како стоји привреда Немачке. Замислите да се успостави мир вечерас. Колико би још он био на власти? Па мислим до поноћи, не дуже. И не само он. Имате читаву структуру у Европи, елите на власти које опстају искључиво због тога што финансирају тај рат и што се труде да се рат настави. Британска политика нема шансе за било шта ако би овај рат престао. Она целу своју политичку судбину базира на на наставку овог сукоба”, истиче дипломата у емисији Свет са Спутњиком.
Европа се, напомиње он, мимо света залаже за рат иако је поред Украјине она највећи губитник у свему томе и финансираће га до последњег дана, јер би морала да каже да је погрешила и да онај 21 пакет санкција нема никаквог ефекта.
Зеленски и европске елите као спојени судови
Миливојевић је зато уверен да читава ситуација са Украјином више нема дипломатско и политичко решење и да се само може решити – на фронту.
“Дефинитивно је јасно да завршетак овог сукоба подразумева да неко победи и то да победи у војном смислу и онда да се са те позиције успостављају неки нови односи, компромиси и политичка решења.”
Структуре на власти у Европи и ратна опција у ЕУ И НАТО су, према његовим речима, са Владимиром Зеленским нека врста спојених судова.
“Они једни од других зависе. Неће нико у Европи подржати било шта што би угрозило режим Зеленског. Јер је Зеленски је гарант и њихових политичких судбина и политике коју спроводе. И то је суштина целе приче. Због тога мора да буде победника. Јер онда се отварају друге теме, онда се праве биланси, онда кажу: чекајте што смо ми овде ратовали, зашто смо изгубили, зашто Европска унија више није глобални фактор, зашто економски трпи, зашто Немачка није локомотива”, објашњава наш саговорник.
Пензионисани пуковник Љубинко Ђурковић каже да је само питање када и под којим околностима да очекујемо победу Русије.
“Оно што је чињеница јесте да на самом фронту украјинска војска поред тога што трпи одређене губитке, губи оперативно-стратегијски утицај”, констатује он.
Руска дејства по украјинским лукама од кључног значаја
Ђурковић тиме објашњава и чињеницу да Запад не шаље више тако обилато помоћ Кијеву, али и то што Владимир Зеленски не успева да добије довољан број ракета нити евентуално лиценцу за њихову производњу на територији Украјине.
“Нормално је да то не дозвољавају зато што би се могло десити да ту лиценцу ископирају руски стручњаци и она после не би била употребљива... Више је него јасно да су поборници рата управо из војно-индустријског комплекса. А све те групације имају свој интерес”, каже он а још један разлог види у томе што Америка ради већ дуже време на новој генерацији ракета и док то не пође у серијску производњу не жели да ризикује.
Ђурковић скреће пажњу и на још једну промену на терену, а то је интензивна дејства руске војске по украјинским лукама чиме је Украјина фактички губи приступ Црном мору.
“Стратешки гледано то је било кључно питање. Одавно сам очекивао тај потез Русије да би се олакшао напредовање снагама на фронту. Чим се одсече жила куцавица у снабдевању наоружањем и војним опремом, која је углавном долазила преко Црног мора, аутоматски би ослабила ефикасност украјинске војске. Важно је и предузимање ракетних дејстава по унутрашњости Украјине, копну, главним железничким чворовима, фабрикама оружја, складиштима и другим инфраструктурним објектима. Све је то омогућило да украјинска војска сада има нестабилност, односно нема тај темпо задржавајуће обране који је имала доскора. Тако да одсецање од пловних путева из залива црноморског је један велики стратешки потез и циљ Русије.”
Питање Мартенса као опомена
У светлу ситуације на фронту саговорници Спутњика тумаче и поруке Владимира Зеленског током посете Београду где је опширно причао о потребама украјинске војске за ракетама.
“Он је причао о оном што му недостаје. И то прича већ у последње време свугде. Од Вашингтона па редом... Зеленски је искористио прилику да изнесе оно што је за Украјину у овом тренутку најактуелније“, каже Миливојевић.
Он у кључу значаја украјинског сукоба за Европу објашњава и провокативно питање немачког новинара Михаела Мартенса постављено Зеленском на конференцији за новинаре у Београду.
Како каже, над Мартенсовим питањем о „убијању што више Руса“ многи и у Европи и у Америци би требало да се забрину јер оно показује да је у Немачкој снажно присутан реваншизам.
Мартенсова изјава је, истиче Миливојевић, стравична и непримерена за било ког ко се бави било каквим јавним послом, поготову у медијима.
“Али две ствари ме брину око изјаве. Прво, имам утисак да је он то рекао из уверења, дакле, не као новинар који жели да нешто пласира или нешто да добије тим питањем. Мислим да је то опасна ствар ако је то уверење њега и његовог окружења, каквог год да је у Немачкој. И друго, та изјава је потврда тезе о реваншизму у Немачкој. И то је у ствари најопаснија прича. Имам дубок утисак да је политика Немачке у посљедње време, не само везано за наоружавање, него уопште оно што се може чути - реваншизам. Они су покренули два светска рата и знамо како је то било”, подсећа дипломата у емисији Свет са Спутњиком.
Како додаје, атмосфера га, и у Немачкој, и у неким балтичким државама, у северној Европи, подсећа на тридесете године прошлог века, почев од идеје да Немачка буде најјача војна сила и њеног наоружавања, па до ратне опције у будућности.
“Нико не говори о миру, него се спрема за рат, све са реваншизмом у идеолошко-политичком смислу. Мислим да је то опасна ствар и озбиљна опомена неким другим државама у Европи, али и за Вашингтон. Не говорим о Руској Федерацији, јер она је већ конфронтирана са том идејом, не само у војном, него и у политичком смислу… И бојим се после два изгубљена рата, да тај реваншизам почиње да доминира као политика, као унутрашњи елемент за позиционирање, не само везано за овај рат, него за постављање у будућности на европском континенту.”
Припрема немачког јавног мњења за рат с Русијом
Ђурковић верује да је Мартенсово питање унапред осмишљено и да је он био само гласноговорник става дубоко присутног у Немачкој у оквиру припрема за неки будући рат са Русијом.
“То је испитивање јавног мњења на реакцију за тако нешто. Јавна је тајна да се њихови државници, њихови министри војске, њихова економија припремају за ратни поход према Русији и пропагандно скоро свакодневно чине све да својим грађанима, скоро у читавој Европи, понарочито у скандинавским земљама, Русију прикажу као претећи фактор”, примећује пуковник.
Зато је , објашњава он даље, и Мартенс хтео да каже – треба да убијате те Русе да би их било мање кад данас-сутра ми ступимо на сцену у том ратном походу.
Ђурковић напомиње да је индикативно што широка медијска јавност није одреаговала адекватно на изјаву немачког новинара.
“Могло је бити речи упозорења да се то тако нешто не чини на таквом скупу а понарочито што је изјава, ако бисмо је шире протумачили, геноцидна - кад неко позива јавно да се убијају људи. Он није рекао да се на фронту убије што више војника, него је рекао да се убије што више Руса. То значи на једном широком фронту - и цивила и свих других који су на путу неког похода, било ког”, констатује саговорник Спутњика.
