https://sputnikportal.rs/20260816/pokusaj-opkoljavanja-rusije-nece-uspeti-daleki-istok-moskva-vidi-kao-novi-front-video-1202328531.html
Покушај опкољавања Русије неће успети: Далеки исток Москва види као нови фронт /видео/
Покушај опкољавања Русије неће успети: Далеки исток Москва види као нови фронт /видео/
Sputnik Србија
Посета Владимира Путина руском Далеком истоку и Курилским острвима посматра се као много више од симболичног обиласка удаљених руских територија. Она... 16.08.2026, Sputnik Србија
2026-08-16T17:42+0200
2026-08-16T17:42+0200
2026-08-16T17:42+0200
русија
русија
русија – политика
анализе и мишљења
од четвртка до четвртка
курилска острва
свет
свет – политика
подкаст
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/08/0d/1202312064_0:0:3117:1754_1920x0_80_0_0_73300bd6f69114418b6271dacc20dcc9.jpg
Промене на Далеком истоку доводе до све интензивнијег војног повезивања САД, Јапана, Аустралије и других држава, као и до развоја нових формата попут АУКУС-а, КВАД-а (QUAD) и других безбедносних иницијатива што према оцени нашег саговорника представља ширење НАТО модела на Индопацифик.„Посета Путина Далеком истоку и том делу Русије веома је важна, јер је то стављање до знања да Русија јако води рачуна о својим интересима и у том делу света који је поприлично угрожен стварањем војних савеза и довлачењем новог оружја. Председник Русије очигледно је нашао за потребно да се огласи са те крајње тачке његове земље за који многи пројектују да ће бити једно од главних жаришта у неком будућем времену, ако то већ и није постала,“ рекао је саговорник емисије „Од четвртка до четвртка“.Курили као порука ТокијуПосебну тежину у тој интерпретацији има Путинов одлазак на Курилска острва, око којих Русија и Јапан деценијама имају територијални спор. Москва инсистира на томе да су острва део Руске Федерације, док Јапан претендује на јужне Куриле. Денда оцењује да се Путинова посета тумачи и кроз историјско искуство Другог светског рата - Далеки исток се у руској стратешкој свести не посматра као периферија, већ као простор који је у одређеним тренуцима могао да постане други фронт против Совјетског Савеза.У том контексту посебно, додаје он, одјекује Путинова порука руским војницима на Далеком истоку да нису „у позадини“, већ да се налазе на „првој линији фронта“ којом се повезују два географски удаљена безбедносна простора — европски и пацифички.Јапан - кључна карика америчког ланцаНајвећа пажња данас, каже наш саговорник, усмерена је управо на Јапан. Токио постепено напушта послератну војну уздржаност и приближава се улози једне од главних војних тачака америчког система у Индопацифику.Посебно забрињава могућност, према мишљењу Денде, промена јапанске политике према нуклеарном оружју. Јапан је деценијама почивао на три ненуклеарна принципа: да не производи, не поседује и да не дозвољава стационирање нуклеарног оружја на својој територији.„Упоредо са изјавама идеолога Пентагона Елбриџа Колбија да се разматра укључивање тактичког нуклеарног оружја у конвенционалне сукобе са Русијом и Кином, долази до испаљивања крстареће ракете “томахавк“ са јапанског разарача „ЈС Чокаи“ али и Беле књиге јапанске владе о одбрани и све чешћих изјава да би Јапан требало да напусти три ненуклеарна принципа. Вероватно све то води ка томе да се дозволи инсталирање америчких нуклеарних ракета на територију Јапана,“ рекао је Денда.За Москву би такав развој догађаја, упозорава наш саговорник, представљао квалитативну промену стратешке ситуације у Пацифику. Русија би се нашла пред новим америчким војним капацитетима у непосредној близини својих далекоисточних територија, док би истовремено Кина била суочена са сличним притиском.Вашингтон мења модел, али не и циљАмеричку промену политике према Индопацифику наш саговорник тумачи као промену начина на који одржавају хегемонију, а не као одустајање од ње. Сједињене Државе, према тој процени, више не желе саме да сносе целокупан финансијски терет глобалног војног присуства, каже Денда и додаје да се уместо тога од савезника очекује да повећају улагања у одбрану и преузму већи део трошкова, док стратешки правац остаје амерички.Проблем је само у томе, оцењује он, што и Америка и Јапан наспрам себе имају једног већ етаблираног војног џина - Русију, а испод одмах Кину чија војна снага незаустављиво напредује. Денда каже да постоје војне анализе у којима се наводи да ће Кина до 2035. комплетно да модернизује своју армију, а да ће 2049. на стоту годишницу НР Кине бити на истом нивоу војне моћи као САД - што за Американце представља велико звоно за узбуну.„Три фронта“ против РусијеМосква, оцењује Денда, сматра да се око Русије и Кине формира нови систем притиска, при чему се европски и пацифички безбедносни фронтови све више повезују. Зато Путинова посета Далеком истоку добија стратешку димензију - порука је да Русија себе види као пацифичку силу која намерава да штити своје интересе на крајњем истоку земље — баш као што их штити на западном фронту.„Суштина новог геополитичког тренутка јесте да није реч само о томе да се Русија налази у сукобу на једном фронту, већ да се око ње постепено затвара шири стратешки прстен. Западни савезници покушавају да изведу три удара на Русију - први преко Украјине, други преко Ирана, односно у Централну Азију, а то би истовремено био и напад на Кину, и трећи фронт је Далеки исток што би им омогућило да заокруже цео евроазијски простор. Ипак, Путинова порука је да Русија тај прстен види, прати и на планира да одговори на њега”, оцењује наш саговорник.Погледајте и:
курилска острва
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Наташа Милосављевић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112082/25/1120822524_401:0:2449:2048_100x100_80_0_0_72f6ae077ae04cc29de9f2bb431d8956.jpg
Наташа Милосављевић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112082/25/1120822524_401:0:2449:2048_100x100_80_0_0_72f6ae077ae04cc29de9f2bb431d8956.jpg
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Наташа Милосављевић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112082/25/1120822524_401:0:2449:2048_100x100_80_0_0_72f6ae077ae04cc29de9f2bb431d8956.jpg
русија, русија – политика, анализе и мишљења, од четвртка до четвртка, курилска острва, свет, свет – политика, подкаст
русија, русија – политика, анализе и мишљења, од четвртка до четвртка, курилска острва, свет, свет – политика, подкаст
Покушај опкољавања Русије неће успети: Далеки исток Москва види као нови фронт /видео/
Посета Владимира Путина руском Далеком истоку и Курилским острвима посматра се као много више од симболичног обиласка удаљених руских територија. Она представља поруку да се безбедносни изазов за Русију више не налази само на европском простору, већ се све снажније помера и према Пацифику, каже новинар и дописник из Кине Милорад Денда.
Промене на Далеком истоку доводе до све интензивнијег војног повезивања САД, Јапана, Аустралије и других држава, као и до развоја нових формата попут АУКУС-а, КВАД-а (QUAD) и других безбедносних иницијатива што према оцени нашег саговорника представља ширење НАТО модела на Индопацифик.
„Посета Путина Далеком истоку и том делу Русије веома је важна, јер је то стављање до знања да Русија јако води рачуна о својим интересима и у том делу света који је поприлично угрожен стварањем војних савеза и довлачењем новог оружја. Председник Русије очигледно је нашао за потребно да се огласи са те крајње тачке његове земље за који многи пројектују да ће бити једно од главних жаришта у неком будућем времену, ако то већ и није постала,“ рекао је саговорник емисије „Од четвртка до четвртка“.
Посебну тежину у тој интерпретацији има Путинов одлазак на Курилска острва, око којих Русија и Јапан деценијама имају територијални спор. Москва инсистира на томе да су острва део Руске Федерације, док Јапан претендује на јужне Куриле. Денда оцењује да се Путинова посета тумачи и кроз историјско искуство Другог светског рата - Далеки исток се у руској стратешкој свести не посматра као периферија, већ као простор који је у одређеним тренуцима могао да постане други фронт против Совјетског Савеза.
„Када је инспектор Зорге у Токију сазнао да Јапан неће отварати фронт према Русији, Стаљин је пребацио све дивизије са Далеког истока да бране европски део Совјетског Савеза од Хитлера. То је повезано са та два фронта и у историјској перцепцији Русије јако је важно. Путин је хтео да стави до знања да и на том „фронту“ има спремне, обучене јединице које ће пазити на суверенитет и територијални интегритет Русије“, рекао је Денда.
У том контексту посебно, додаје он, одјекује Путинова порука руским војницима на Далеком истоку да нису „у позадини“, већ да се налазе на „првој линији фронта“ којом се повезују два географски удаљена безбедносна простора — европски и пацифички.
Јапан - кључна карика америчког ланца
Највећа пажња данас, каже наш саговорник, усмерена је управо на Јапан. Токио постепено напушта послератну војну уздржаност и приближава се улози једне од главних војних тачака америчког система у Индопацифику.
Посебно забрињава могућност, према мишљењу Денде, промена јапанске политике према нуклеарном оружју. Јапан је деценијама почивао на три ненуклеарна принципа: да не производи, не поседује и да не дозвољава стационирање нуклеарног оружја на својој територији.
„Упоредо са изјавама идеолога Пентагона Елбриџа Колбија да се разматра укључивање тактичког нуклеарног оружја у конвенционалне сукобе са Русијом и Кином, долази до испаљивања крстареће ракете “томахавк“ са јапанског разарача „ЈС Чокаи“ али и Беле књиге јапанске владе о одбрани и све чешћих изјава да би Јапан требало да напусти три ненуклеарна принципа. Вероватно све то води ка томе да се дозволи инсталирање америчких нуклеарних ракета на територију Јапана,“ рекао је Денда.
За Москву би такав развој догађаја, упозорава наш саговорник, представљао квалитативну промену стратешке ситуације у Пацифику. Русија би се нашла пред новим америчким војним капацитетима у непосредној близини својих далекоисточних територија, док би истовремено Кина била суочена са сличним притиском.
Вашингтон мења модел, али не и циљ
Америчку промену политике према Индопацифику наш саговорник тумачи као промену начина на који одржавају хегемонију, а не као одустајање од ње. Сједињене Државе, према тој процени, више не желе саме да сносе целокупан финансијски терет глобалног војног присуства, каже Денда и додаје да се уместо тога од савезника очекује да повећају улагања у одбрану и преузму већи део трошкова, док стратешки правац остаје амерички.
„Дошло је до тог преокрета: да се на свим тачкама где је то могуће укључе савезници или прокси државе. У тој слици Јапан добија посебно место. Географски положај Јапана, Јужне Кореје, Тајвана и Филипина омогућава стварање својеврсног првог ланца око кинеског и руског Далеког истока. У позадини тог ланца налазе се америчке базе и стратешке тачке попут Гуама”, објашњава догогодишњи дописник из Кине.
Проблем је само у томе, оцењује он, што и Америка и Јапан наспрам себе имају једног већ етаблираног војног џина - Русију, а испод одмах Кину чија војна снага незаустављиво напредује. Денда каже да постоје војне анализе у којима се наводи да ће Кина до 2035. комплетно да модернизује своју армију, а да ће 2049. на стоту годишницу НР Кине бити на истом нивоу војне моћи као САД - што за Американце представља велико звоно за узбуну.
„Три фронта“ против Русије
Москва, оцењује Денда, сматра да се око Русије и Кине формира нови систем притиска, при чему се европски и пацифички безбедносни фронтови све више повезују. Зато Путинова посета Далеком истоку добија стратешку димензију - порука је да Русија себе види као пацифичку силу која намерава да штити своје интересе на крајњем истоку земље — баш као што их штити на западном фронту.
„Суштина новог геополитичког тренутка јесте да није реч само о томе да се Русија налази у сукобу на једном фронту, већ да се око ње постепено затвара шири стратешки прстен. Западни савезници покушавају да изведу три удара на Русију - први преко Украјине, други преко Ирана, односно у Централну Азију, а то би истовремено био и напад на Кину, и трећи фронт је Далеки исток што би им омогућило да заокруже цео евроазијски простор. Ипак, Путинова порука је да Русија тај прстен види, прати и на планира да одговори на њега”, оцењује наш саговорник.
