Тврђава у чијим се зидинама вековима преплићу историја и легенда/фото/
Тврђава у чијим се зидинама вековима преплићу историја и легенда/фото/
Sputnik Србија
На месту, где се малена Језава у моћни Дунав улива, сместила се највећа равничарска тврђава у Европи - последња престоница српске средњовековне државе, моћно... 16.08.2026, Sputnik Србија
На месту, где се малена Језава у моћни Дунав улива, сместила се највећа равничарска тврђава у Европи - последња престоница српске средњовековне државе, моћно утврђење у чијим се високим зидинама вековима преплићу историја и легенда.
Смрћу деспота Стефана Лазаревића 1427. године, српска Деспотовина остала је без престонице Београда и већих утврђених градова. Непосредно пред смрт, деспот Стефан је за наследника изабрао сестрића Ђурађа Бранковића
2/30
Престони Београд враћен је Угарима, те је тако деспот Ђурађ био принуђен да сагради нову престоницу. За место изградње изабрао је ушће Јазаве у Дунав да би на широком платоу подигао утврђење по узору на Цариград и његове бедеме
Деспотова одлука, да утврђење изгради уз саму границу са Угарском, била је логична имајући у виду да су му ако затреба, Угари могли брзо притећи у помоћ, а исто тако се на територију Угарске могао склонити у случају опасности
Да би саградио нову престоницу, деспот је морао да затражи и добије дозволу од султана Мурата Другог. Султан је очекивао да ће деспот, као турски вазал, утврђењем заустављати продор Угара у моравску долину, док је Ђурађ управо у савезу са Мађарима полагао своје наде у спречавњу даљег надирања Османлија
У тој борби између Европе и Азије, када и једна и друга страна покушавају да ге придобију и за своје циљеве искористе, као између чекића и наковања у јесен 1428. деспот Ђурађ отпочиње изградњу утврђеног града
Припреме за градњу почеле су крајем 1428, сама градња је отпочела у пролеће 1429, а радови су завршени 1430. године изградњом Малог града у коме се налазио двор деспота Ђурђа.
По завршетку Малог града, приступило се градњи Великог града који је штитио градско насеље смештено уз двор Градњом утврђеног града руководио је Тома Кантакузин брат деспотове жене Ирине
Градитељи су искористили повољну природну конфигурацију терена и изградили тврђаву која ће моћи да се одупре нападима непријатеља. Утврђен град троугласте основе са свих стране је био окружен водом. Са две стране опкољен рекама Дунавом и Језавом, док га је са треће стране штитио прокопан ров, такође испуњен водом
Изграђена са намером да одоли најезди Османлија, са својим моћним бедемима са 25. кула на њима и површином од укупно 14,5 хектара, тврђава се убрајала међу највећа равничарска утврђења Европе из тог периода.
Обзиром да је нова престоница изграђена у кратком временском року и од камена који се на место градње морао довлачити издалека, претпоставља се да је коришћена радна снага из целе државе.
У зидине Смедеревске тврђава уграђен је велики број римских споменика, надгробних стела, делова саркофага које су градитељи узимали прво из непосредне околине Смедерева, то јест античке Винцеје, Орнице, Маргума, и нешто удаљенијег Виминацијума
Радови на изградњи тврђаве, упоредо са опремањем народне војске изискивали су знатна новчана средста, те је деспот прибегао непопуларним мерама: увећању разноврсних дажбина и повећању непосредног данка, који је удвостручен, а по неким изворима и утростручен
Повећање данка и напорно кулучење (аргатовање) на изградњи тврђаве створило је незадовољство у народу који је за све своје муке кривио деспотицу Ирину прозвавши је проклетом Јерином
У народној песми, Старина Новак причајући о своме аргатовану на смедеревскоме граду вели " И то бих јој, брате, опростио, кад сагради Смедерева града, онда стаде па и куле зида, позлаћује врата и пенџере, па наметну намет на вилајет све на кућу по три литре злата, то је, брате, по триста дуката."
Колико се напорно радило показује то што је Мали град завршен у лето 1430. за мање од две године. Доказ о завршетку градње даје нам запис изведен у византијском стилу, црвеном опеком на највишој кули градског платна
Упрскос избледелости, на кули се и данас може прочитати Запис стар шест векова који гласи : „Христу Богу благоверни деспот Ђурађ, господар Србљем и поморју зетском. Наредбом његовом сазида се овај град у години 6938“
Деспотов двор је био смештен у Малом граду, у углу дунавске и језавске стране. Према народном предању и путописима хроничара тог времена, у раскошно уређеном двору, у посебној дворани за аудијенције деспот Ђурађ је примао стране посланике, изасланике
Од двора, под чијим сводом су вођени дипломатски преговори и закључивани уговори, у коме је приређена свадба Ђурђеве кћери Катарине и грофа Улриха Цељског, остала су само четири велика прозора с погледом на Дунав и двоје тајних врата кроз која се излазило на воду
У југоисточном делу Великог града, на темељима црква из 10 века, изграђена је црква која је падом Смедерева под турску власт претворена у џамију. Крајем 17 века, џамија је претворена у католичку цркву, али су је Турци убрзо срушили и никада више није обновљена
Од остатака срушене цркве, Османлије су подигле Водену кулу на ушћу Језаве у Дунав. Водена кула је једна од три артиљеријске куле које су Турци подигли у сваком углу тврђаве
Изграђена са намером да одоли најезди Османлија, са својим моћним бедемима са 25. кула на њима и површином од укупно 14,5 хектара, тврђава се убрајала међу највећа равничарска утврђења Европе из тог периода.
Тврђава је била седиште српске деспотовине више од три деценије (осим привременог прекида од 1439-1444. године). Османлије су је неколико пута опседале, те ју је тако, приликом прве опсаде 1439. услед глади посада предала, али су зато 1453. и 1456. године, турски напади одбијени.
Деспотовом смрћу (1456.) за српску деспотовину су насупила смутна времена. Раздор у породици у којој су једни нагињали Угарима, а други Турцима, само је још више ослабио одбрану престонице, те је тако 1459. године тврђава пала под власт Османлија. Био је то крај српске Деспотовине.
Власт земаљску преузеле су паше, санџак-бегови, спахије и кадије, цркве су претваране у џамије, а српски народ је постао поробљена раја која ће вековима покушавати да окове ропства прекине
Након четири века ропства, српски народ је дочекао и тај дан када је и последњи турски војник морао да напусти Смедеревску тврђаву, која је (са још неколико утврђења) 1867. године предата кнезу Србије Михаилу Обреновићу
До Првог светског рата, Смедеревска тврђава је била један од наших најбоље очуваних средњовековних градова. Нажалост, изградњом железничке пруге и бомбардовањем у оба светска рата, тврђава је претрпела огромна разарања
Највеће разарање, тврђава је претрпела 5. јуна 1941. године у експлозији слагалишта муниције и другог ратног материјала које су Немци складиштили унутар утврђења. Према немачким војним документима, у Смедеревској тврђави налазило се: око 374 тоне ТНТ-а у бурадима, 2800 тона муниције свих врста са 172 тоне експлозива и барута и 425.000 детонатора.
Највећи део наведеног ратног материјала у Смедеревској тврђави тог кобног 5. јуна 1941. одлетео је у ваздух. Управо на овом месту се после есплозије налазио огроман кратер који је произвела детонација
Ако ових дана посетите тврђаву, приметићете да је у току обнова Варошког бедема између кула 10 и 11. коју спроводи Регионални завод за заштиту споменика културе Смедерево. Обнову бедема финансира Министарство културе и Град Смедерево
Приступ ћаскању је блокиран због нарушавања правила.
Поново можете да учествујете за:∞.
Ако се не слажете са блокирањем, користите формулар за повратне информације
Разговор је завршен. У дискусији можете учествовати 24 сата од објављивања чланка.
