Википедија, шпијунска енциклопедија – ЦИА као главни извор знања и информација
© Фото : Слика генерисана вештачком интелигенцијом / ЦИА Википедија
Пратите нас
Википедија се не користи само за обликовање јавног мњења, већ и наратива и преобликовања историје. Америчке службе покушавају да од ње направе замену за класичну енциклопедију и то није ништа ново, поготово не у дигиталном добу. То је нешто што обавештајне агенције, поготово англоамеричке, апсолутно раде.
Овако политиколог и аналитичар Александар Павић коментарише тврдње једног од суоснивача Википедије, Ларија Сенгера, да је она постала компромитовано пропагандно средство које одређени идеолошки погледи обликују, претварајући је у „глобалистички, академски, секуларни и прогресивни“ консензус. Сенгер је рекао и то да још од 2007. године постоје докази да Википедију уређују ФБИ и ЦИА.
Ово није никакво изненађење и ово многи људи мисле већ годинама. Мислим да је то и један од разлога зашто се покрећу алтернативни пројекти. Владине агенције контролишу наратив кроз Википедију, али и кроз медије и медијске личности које такве оптужбе, наравно, демантују. Такер Карлсон је рекао да има чак и познатих подкастера који су наводно независни, док у најмању руку сарађују са ЦИА или су чак њихови агенти, каже Павић за Спутњик.
Утицај ЦИА на Холивуд је већ јако добро утврђен и они у томе нису усамљени – утицај врши и сам Пентагон. У Америци се сада настоји остварити „доминација пуног спектра“, што значи да се апсолутно сваки сегмент јавног живота мора директно инструментализовати и контролисати. То су, каже Павић, раније радили у другим земљама, док данас ни амерички грађани нису поштеђени исте процедуре.
Радио Слободна Европа основан је као амерички хладноратовски пројекат уз тајно финансирање ЦИА, оснивали су и и даље оснивају многе друге медије по свету, организовали су штампање забрањених књига по другим земљама, фингирали коме ће се и због чега доделити Нобелова награда... Све ово одавно више не спада у домен теорија завере, већ је у међувремену чињеницама и сведочењима потврђено.
ЦИА као главни уредник новинарима
ЦИА формално нема право да се меша или да делује на територији Сједињених Америчких Држава, међутим, они то правило „обилазе“ тако што раде преко медија који нису формално регистровани у САД, или тако што пласирају одређене информације у стране медије. То се ради и то је доказано, тврди наш саговорник.
Доказан је утицај ЦИА на стране медије, а поготово на немачке медије. О томе је Удо Улфкоте, некадашњи новинар и уредник „Франкфуртер Алгемајне Цајтунга“ написао књигу. У њој наводи како је и сам био ангажован, како му је ЦИА отворила врата да постане то што јесте, али да је заузврат морао да пише оно што су му „снажно сугерисали“. Он је тврдио да су скоро сви главни новинари у Немачкој под чврстом контроле ЦИА.
Није случајно што је Немац Михаел Мартенс поставио скандалозно питање Зеленском о томе шта Европа треба све да уради како би помогла Украјини да убије више Руса. То није обично новинарско питање, већ операција утицаја.
Ми знамо за продор ЦИА у медије и штампу још седамдесетих година, када је у јавност изашло постојање операције „Птица ругалица“. Читав конгресни комитет је основан да истражи утицај ЦИА на америчке медије. Седамдесет седме године, мислим да је угледни новинар Карл Бернстин, један од двојице који су разоткрили аферу Вотергејт, написао дугачак текст за „Ролинг стоун“ у којем је именовао преко 400 америчких новинара који су радили за ЦИА, били под њеном контролом и који су пласирали информације у тесној координацији са ЦИА.
Из свих побројаних разлога, каже Павић, ситуација Википедије уопште не треба да нас изненади. На глобалном нивоу се не води само информативни рат, већ и онај за људске душе и управо је из тог разлога битно контролисати наративе.
Српска Википедија
Медијска сатанизација Србије деведесетих толико је јако одјекнула да се и данас осећају њене последице. Срби су, наравно, и даље „лоши момци“ у сваком америчком филму, али то није најопаснија ствар. Википедија је пуна „информација“ и „чињеница“ које српску историју представљају читаоцу из америчке визуре. Нашу децу ће нешто заинтересовати, „прогуглаће“ одговор или ће питати вештачку интелигенцију која, такође, користи Википедију као свој главни извор информација и они ће прочитати чланак пун лажи и фабрикација – директно из ЦИА кухиње. Павић каже да се управо из овог разлога мора што чешће и гласније говорити о правој природи не само Википедије, већ и свих медијских и АИ платформи са Запада.
То се медијски мора што више промовисати како би људи имали свест о томе шта је Википедија, на који начин манипулише и како кривотвори и нашу прошлост, као и истину о догађајима деведесетих. Треба указивати и на то да је врло негативно оријентисана према нама и да оно што се на њој може прочитати о томе није истина него пропаганда. Треба имати своје алтернативе. Постоји српски Википедија пројекат, али то је наравно саботирано. На крају крајева, не може ништа да замени нешто што ће држава да подржи. Требало би да имамо институције, од министарстава до Академије наука, које би направиле такав пројекат – српску електронску енциклопедију. То су неке ствари које морате да урадите ако желите да имате дигитални суверенитет.
Он упозорава да није реч само о Википедији. Западни медији апсолутно и даље воде информативни и пропагандни рат против Срба и ми тога морамо бити свесни, подвлачи Павић – то мора да се понавља стално и свуда.
Не можемо ми да променимо начин на који они пишу, али можемо да урадимо оно што је до нас и ту опет држава мора да уради свој део. Постоји део света који није према нама непријатељски настројен, а који све више овладава дигиталним простором. Мислим, пре свега, на Русију и Кину. Они имају своје вештачке интелигенције и мислим да ту можемо да имамо много већи утицај на то од онога шта ће изаћи на америчким чет моделима. Једноставно, морамо да урадимо оно што је до нас и, наравно, да развијамо сопствене моделе вештачке интелигенције.
Информативна кампања је јако важна, а људи, поготово млади, морају бити свесни шта им се сервира и ко се бори за њихову пажњу. Када користе западну вештачку интелигенцију, људи користе и сва предубеђења и све наративе који су, свесно и намерно, уграђени у њу, и на основу којих ће она износити своје закључке и градити своје знање.
Књиге, браћо, књиге, а не АИ и чет
Све чешће се детаљи у књигама и филмовима мењају. Некад је то део реченице, некад избачена сцена, некад се то ради због цензуре, а некад се правда практичним разлозима трајања филма или смањења обима књиге. Са овим се јавља оправдан страх да ће једног дана све што је физички написано, корак по корак, бити потпуно замењено „знањем“ које нам је свима ЦИА сервирала на интернету.
Павић сматра да је од пресудне важности да све што представља дигитално знање има и свој пандан и у „тврдој копији“. Дигитални свет је подложан не само манипулацијама, већ и нападима. Дигитално знање зависи од енергије, струје, соларних или електромагнетних олуја и једина права гаранција јесу физички примерци. Увек мора постојати пандан дигиталном знању у физичком облику.
Уколико немате књигу коју држите у рукама, преко ноћи може да вам буде избрисано сво знање овог света, или вам може насумично и „на мала врата“ убацивати неистине све док не постану стварност. Таква лажна информација дискретно се шири путем вештачке интелигенције док не корумпира све оно што се налази у дигиталним датотекама. Једноставно ништа не може заменити папир као нешто трајно и као нешто чиме практично не може да се манипулише, закључује Павић.
Погледајте и:
