https://sputnikportal.rs/20260817/bosanska-covecja-ribica-naucnici-zakljucili-da-ispod-grmeca-zivi-jedna-nova-vrsta-1202404173.html
Босанска човечја рибица: Научници закључили да испод Грмеча живи једна нова врста
Босанска човечја рибица: Научници закључили да испод Грмеча живи једна нова врста
Sputnik Србија
Међународно истраживање показало је да се иза досадашње једне врсте човечије рибице заправо крије девет различитих врста. Једна од њих, Proteus bosniensis... 17.08.2026, Sputnik Србија
2026-08-17T23:00+0200
2026-08-17T23:00+0200
2026-08-17T23:00+0200
наука и технологија
живи свет и генетика
друштво
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/08/11/1202404016_0:40:1536:904_1920x0_80_0_0_f07fc9556491888a1d329a58c18f19c8.png
Човечија рибица, један од најпрепознатљивијих становника подземних вода Динарског крша, деценијама је сматрана једном врстом. Ново међународно истраживање, објављено у часопису Amphibia-Reptilia, показало је да се иза имена Proteus anguinus заправо крије девет различитих врста, од којих су три потпуно нове за науку.Међу њима је и босанска човечија рибица (Proteus bosniensis), чије је препознавање као засебне врсте посебно значајно за Босну и Херцеговину. У истраживању су учествовали и босанскохерцеговачки биолози Емина Шуње, PhD (Природно-математички факултет Универзитета у Сарајеву) и Аднан Зимић, MSc (Земаљски музеј Босне и Херцеговине), преносе сарајевски медији.Босанска човечија рибица – становник подземља КрајинеProteus bosniensis везана је за подземне водене системе Крајине, посебно подручје испод планине Грмеч. Као и друге човечије рибице, највећи део живота проводи у потпуном мраку подземних вода, због чега је веома захтевно истражити и прецизно одредити њену распрострањеност.Важно је нагласити да се не ради о животињи која је тек сада први пут пронађена, јер су човечије рибице на овом подручју познате дуго. Међутим, тек је савременим истраживањима потврђено да представља засебну врсту – Proteus bosniensis.Ово откриће је зато много више од додавања још једног имена на списак врста Босне и Херцеговине. Оно показује да тек почињемо да разумевамо стварну биолошку разноврсност чак и за једну од најпознатијих животиња нашег крша.Поред Proteus bosniensis, у нашој земљи живи и друга врста човечије рибице, везана за подземне воде херцеговачког крша – Proteus carrarae.Како су биолози од једне врсте дошли до девет?Човечије рибице су међусобно веома сличне. Имају издужено тело, редуковане очи и бледу кожу, а живот у потпуном мраку подземних вода додатно је обликовао њихов изглед. Због те велике сличности, само на основу спољашњих особина било је готово немогуће утврдити колико се различитих еволутивних линија заправо крије иза имена Proteus anguinus.Савремене генетичке, морфолошке и друге анализе показале су да су се неке од тих линија милионима година развијале независно. Иако су данас готово идентичне по изгледу, представљају различите врсте. Управо је Proteus bosniensis добар пример такозване криптичне разноврсности – појаве код које различите врсте изгледају толико слично да њихове разлике дуго могу остати непримећене, иако се ради о засебним врстама.Нове врсте, нови изазови за заштитуОво откриће има велики значај и за заштиту природе. Раније смо човечију рибицу посматрали као једну врсту са великим подручјем распрострањености, од Словеније до јужне Херцеговине. Сада знамо да тај простор насељава девет различитих врста, од којих неке имају веома мала и ограничена подручја распрострањености.Нажалост, свих девет врста сврстано је у неку од IUCN категорија угрожености – од угрожених до критично угрожених. То је посебно важно за Proteus bosniensis, која је везана за ограничено подручје подземних вода Крајине. Њено очување зато директно зависи од очувања тих подземних екосистема. Загађење воде, промене режима подземних вода и други локални притисци могу имати последице на читаву популацију, а тиме и на опстанак врсте.Зато се заштита човечије рибице више не може посматрати само на нивоу једне широко распрострањене врсте. Потребно је водити рачуна о свакој појединачној врсти, њеном подручју распрострањености и специфичним претњама са којима се суочава.Истовремено, стварна распрострањеност Proteus bosniensis још увек није довољно позната. Велики делови Динарског крша остају слабо истражени, па научници не искључују могућност проналаска нових популација, а можда и још нових еволутивних линија.Позната деценијама, нова за наукуОво откриће посебно добро показује колико је подземни свет Босне и Херцеговине још увек непознат. Животиња коју људи на простору Крајине познају генерацијама сада је добила своје научно место као засебна врста – босанска човечија рибица, Proteus bosniensis.За биологију Босне и Херцеговине ово значи још једну потврђену и јединствену врсту, али и спознају да о њој још увек знамо много мање него што смо очекивали.Најзанимљивије је што ово истраживање вероватно неће бити последње које ће донети нова сазнања о скривеном свету Динарског крша. Иако је реч о једном од најважнијих подручја биоразноврсности у Европи, његови бројни подземни системи и даље су недовољно истражени.Погледајте и:
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
живи свет и генетика, друштво
живи свет и генетика, друштво
Босанска човечја рибица: Научници закључили да испод Грмеча живи једна нова врста
Међународно истраживање показало је да се иза досадашње једне врсте човечије рибице заправо крије девет различитих врста. Једна од њих, Proteus bosniensis, живи у подземним водама Крајине и представља посебно значајно откриће за Босну и Херцеговину.
Човечија рибица, један од најпрепознатљивијих становника подземних вода Динарског крша, деценијама је сматрана једном врстом. Ново међународно истраживање, објављено у часопису Amphibia-Reptilia, показало је да се иза имена Proteus anguinus заправо крије девет различитих врста, од којих су три потпуно нове за науку.
Међу њима је и босанска човечија рибица (
Proteus bosniensis), чије је препознавање као засебне врсте посебно значајно за Босну и Херцеговину. У истраживању су учествовали и босанскохерцеговачки биолози Емина Шуње, PhD (Природно-математички факултет Универзитета у Сарајеву) и Аднан Зимић, MSc (Земаљски музеј Босне и Херцеговине),
преносе сарајевски медији.
Босанска човечија рибица – становник подземља Крајине
Proteus bosniensis везана је за подземне водене системе Крајине, посебно подручје испод планине Грмеч. Као и друге човечије рибице, највећи део живота проводи у потпуном мраку подземних вода, због чега је веома захтевно истражити и прецизно одредити њену распрострањеност.
Важно је нагласити да се не ради о животињи која је тек сада први пут пронађена, јер су човечије рибице на овом подручју познате дуго. Међутим, тек је савременим истраживањима потврђено да представља засебну врсту – Proteus bosniensis.
Ово откриће је зато много више од додавања још једног имена на списак врста Босне и Херцеговине. Оно показује да тек почињемо да разумевамо стварну биолошку разноврсност чак и за једну од најпознатијих животиња нашег крша.
Поред Proteus bosniensis, у нашој земљи живи и друга врста човечије рибице, везана за подземне воде херцеговачког крша – Proteus carrarae.
Како су биолози од једне врсте дошли до девет?
Човечије рибице су међусобно веома сличне. Имају издужено тело, редуковане очи и бледу кожу, а живот у потпуном мраку подземних вода додатно је обликовао њихов изглед. Због те велике сличности, само на основу спољашњих особина било је готово немогуће утврдити колико се различитих еволутивних линија заправо крије иза имена Proteus anguinus.
Савремене генетичке, морфолошке и друге анализе показале су да су се неке од тих линија милионима година развијале независно. Иако су данас готово идентичне по изгледу, представљају различите врсте. Управо је Proteus bosniensis добар пример такозване криптичне разноврсности – појаве код које различите врсте изгледају толико слично да њихове разлике дуго могу остати непримећене, иако се ради о засебним врстама.
Нове врсте, нови изазови за заштиту
Ово откриће има велики значај и за заштиту природе. Раније смо човечију рибицу посматрали као једну врсту са великим подручјем распрострањености, од Словеније до јужне Херцеговине. Сада знамо да тај простор насељава девет различитих врста, од којих неке имају веома мала и ограничена подручја распрострањености.
Нажалост, свих девет врста сврстано је у неку од IUCN категорија угрожености – од угрожених до критично угрожених. То је посебно важно за Proteus bosniensis, која је везана за ограничено подручје подземних вода Крајине. Њено очување зато директно зависи од очувања тих подземних екосистема. Загађење воде, промене режима подземних вода и други локални притисци могу имати последице на читаву популацију, а тиме и на опстанак врсте.
Зато се заштита човечије рибице више не може посматрати само на нивоу једне широко распрострањене врсте. Потребно је водити рачуна о свакој појединачној врсти, њеном подручју распрострањености и специфичним претњама са којима се суочава.
Истовремено, стварна распрострањеност Proteus bosniensis још увек није довољно позната. Велики делови Динарског крша остају слабо истражени, па научници не искључују могућност проналаска нових популација, а можда и још нових еволутивних линија.
Позната деценијама, нова за науку
Ово откриће посебно добро показује колико је подземни свет Босне и Херцеговине још увек непознат. Животиња коју људи на простору Крајине познају генерацијама сада је добила своје научно место као засебна врста – босанска човечија рибица, Proteus bosniensis.
За биологију Босне и Херцеговине ово значи још једну потврђену и јединствену врсту, али и спознају да о њој још увек знамо много мање него што смо очекивали.
Најзанимљивије је што ово истраживање вероватно неће бити последње које ће донети нова сазнања о скривеном свету Динарског крша. Иако је реч о једном од најважнијих подручја биоразноврсности у Европи, његови бројни подземни системи и даље су недовољно истражени.
