Положени венци на Теразијама: Обележено 85 година од страдања петорице родољуба
© Sputnik / Лола Ђорђевић
Пратите нас
На Теразијама је полагањем венаца код Споменика обешеним родољубима обележена 85. годишњица од злочина окупационих власти које су 17. августа 1941. године на том месту у центру Београда обесиле петорицу припадника покрета отпора.
У име Владе Србије, венац је, након помена, уз државне почасти положила министарка за рад, борачка и социјална питања Милица Ђурђевић Стаменковски.
Она је у обраћању истакла да су страдали родољуби Светислав, Ратко, Јован, Милорад и Велимир убијени два пута, као и да су њихова тела на Теразијама обешена како би се у српском народу и међу грађанима престонице убила жеља за слободом и отпором.
„Ова петорица били су из различитих друштвених и социјалних слојева. Били су различитих занимања, различитог завичајног порекла. Али оно што је било за њих јединствено јесте њихова мајка, а то је Србија, која их је са сваком капи млека задојила жељом да буду слободни. И они ништа друго вредније од слободе нису ни видели, нити су веровали да постоји. За слободу су и живели и умрли“, рекла је Ђурђевић Стаменковски.
Министарка је истакла да је од њиховог страдања прошло много деценија до откривања споменика 1983. године, као и да је прошло још толико до данашње церемоније, када је поводом годишњице први пут одржано опело.
„Зато што верујемо да они нису били синови идеологија. Они су се против идеологије зла борили, њихова једина идеологија била је слобода, вера да у својој земљи треба да будемо своји на своме. Идеологија зла која је наткрила Србију, идеологија окупаторства, идеологија расних разлика, дискриминације, је идеологија која је харала тада Европом и која је желела да све слободарске народе баци на колена“, рекла је Ђурђевић Стаменковски.
Додала је да, упркос томе што је много времена прошло, та идеологија ни данас не спава и нагласила потребу за братимљењем и миром.
„Ми треба да будемо поносни на то што смо имали два антифашистичка покрета. И да не супротстављамо један другом, и да не меримо чији је значај био већи у тим временима, јер су оба била значајна. Нисмо ми ту да са ове временске дистанце тумачимо животе наших предака, већ да их разумемо, да их поштујемо и да вреднујемо оно што су нам они оставили“, навела је Ђурђевић Стаменковски.
Она је за Танјуг рекла да је време да меморијали као што је споменик на Теразијама постану места окупљања током екскурзија и ђачких посета.
„Верујемо да ће на тај начин са правим, здравим вредностима одрастати генерације које ће чувати своју државу и које ће вредновати оно што су им преци оставили“, истакла је Ђурђевић Стаменковски.
Напоменула је да код једног дела људи који су сведочили појави фашизма и нацизма постоји бојазан да се он поново не повампири.
„Не само код нас, већ у читавој Европи, јер увек постоје краци те хоботнице зла. Али Србија се труди да, светкујући своју антифашистичку традицију, подвуче јасне линије и каже да ће бити безбедносно јака, али и војно неутрална, јер не жели да учествује у ратовима које нити је покренула, нити за које је одговорна. И зато изнад свега чувамо мир, чувамо стабилност, чувамо слободу и чувамо културу памћења као значајан путоказ за време које нам долази“, истакла је Ђурђевић Стаменковски.
Венце код Споменика обешеним родољубима на Теразијама положиле су и делегације Министарства одбране и Војске Србије, као и Министарства унутрашњих послова.
Почаст родољубима одале су и делегације Града Београда и градских општина, СУБНОР-а и других удружења која негују традицију антифашистичке борбе, као и потомци.
Потпредседник СУБНОР-а Србије Бора Ерцеговац рекао је да Народноослободилачки рат има посебан значај за ту организацију и да сваке године одају почаст родољубима обешеним на Теразијама.
„Као што смо учинили пре пар дана на Мишару и као што то сваке године чинимо у Орашцу, на Кадињачи, Церу, у Пријепољу и многим другим местима широм Србије. То је најмање што у знак захвалности можемо учинити за наше славне претке од Карађорђа па до хероја са Кошара“, навео је Ерцеговац.
Он је упозорио да се поново јављају покушаји прекрајања историје, да се поново јавља фашизам у неким новим облицима, а да су се посебно устремили на Народноослободилачки рат 1941–45. године.
Додао је да у СУБНОР-у Србије и СУБНОР-у Београда има мало живих бораца НОР-а и да их у главном граду има око 250.
„Зато смо ту ми, њихови потомци, поштоваоци њиховог лика и дела. И даље ћемо, заједно са осталим антифашистима, патриотама и родољубима, уз подршку и разумевање које добијамо од власти, неговати културу сећања на наше славне претке“, истакао је Ерцеговац.
На данашњи дан 1941. године петорица родољуба, оптужених за пружање отпора окупатору, ликвидирани су у дворишту зграде немачког Гестапоа, а њихова беживотна тела остављена су да данима, у знак претње, висе на стубовима јавне расвете на београдским Теразијама.
Тада су стрељани ученик Милорад Покрајац, кројачки радник Јован Јанковић, обућар Светислав Милин, земљорадник из околине Сопота Велимир Јовановић и борац Космајског партизанског одреда, такође земљорадник, Ратко Јевић.
У њихову славу, Град Београд је на Теразијама 1983. године подигао меморијал назван Споменик обешеним родољубима, рад академског вајара Николе Јанковића.
Погледајте и:
