https://sputnikportal.rs/20260818/1202456357.html
Хоће ли ратари и ове године обрати бостан, како да кукуруз добије битку са сушом
Хоће ли ратари и ове године обрати бостан, како да кукуруз добије битку са сушом
Sputnik Србија
Август без падавина праћен екстремно високим температурама, као и лани, смањиће принос кукуруза, а велики број тропских дана ће се, кажу ратари, одразити и на... 18.08.2026, Sputnik Србија
2026-08-18T20:59+0200
2026-08-18T20:59+0200
2026-08-18T21:08+0200
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/08/12/1202456199_0:3:1036:586_1920x0_80_0_0_367fec8b7edc6a2a7e1b9578754e0028.jpg
Хоће ли ратари и ове године обрати бостан, како да кукуруз добије битку са сушом
Sputnik Србија
Август без падавина праћен екстремно високим температурама, као и лани, смањиће принос кукуруза, а велики број тропских дана ће се, кажу ратари, одразити и на род соје и сунцокрета. Кукуруз који је годинама најважнији извозни артикал српског аграра у последње четири године је затајио.
У последње четири године извезено је шест милиона тона, у односу на девет милиона у претходне четири године, што је у српски аграр слило готово милијарду евра мање.
Какав ће род бити ове године, колико ћемо кукуруза имати за извоз и како зауставити смањивање површина под том културом? Шта предузети да се временске прилике што мање одразе на принос и како до откупних цена које ће задовољити произвођаче?
Зашто се у Војводини која производи више од половине кукуруза и поред хиљада километара каналске мреже наводњава тек око шест одсто обрадивих површина? Треба ли прећи на неке друге хибриде, или се вратити сејању домаћих сорти које доносе мањи принос, али носе гене овог поднебља и отпорније су на климатске изазове, како то сматрају неки стручњаци? На чему треба да буде посебан акценат у управо усвојеној Стратегији пољопривреде до 2034. године како би Србија могла да рачуна на прехрамбени суверенитет?
О томе у емисији Енергија Спутњика новинарка Мира Канкараш Тркља разговара са агроекономистом Миланом Пространом.
Август без падавина праћен екстремно високим температурама, као и лани, смањиће принос кукуруза, а велики број тропских дана ће се, кажу ратари, одразити и на род соје и сунцокрета. Кукуруз који је годинама најважнији извозни артикал српског аграра у последње четири године је затајио.У последње четири године извезено је шест милиона тона, у односу на девет милиона у претходне четири године, што је у српски аграр слило готово милијарду евра мање. Какав ће род бити ове године, колико ћемо кукуруза имати за извоз и како зауставити смањивање површина под том културом? Шта предузети да се временске прилике што мање одразе на принос и како до откупних цена које ће задовољити произвођаче?Зашто се у Војводини која производи више од половине кукуруза и поред хиљада километара каналске мреже наводњава тек око шест одсто обрадивих површина? Треба ли прећи на неке друге хибриде, или се вратити сејању домаћих сорти које доносе мањи принос, али носе гене овог поднебља и отпорније су на климатске изазове, како то сматрају неки стручњаци? На чему треба да буде посебан акценат у управо усвојеној Стратегији пољопривреде до 2034. године како би Србија могла да рачуна на прехрамбени суверенитет? О томе у емисији Енергија Спутњика новинарка Мира Канкараш Тркља разговара са агроекономистом Миланом Пространом.
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
аудио
Август без падавина праћен екстремно високим температурама, као и лани, смањиће принос кукуруза, а велики број тропских дана ће се, кажу ратари, одразити и на род соје и сунцокрета. Кукуруз који је годинама најважнији извозни артикал српског аграра у последње четири године је затајио.
У последње четири године извезено је шест милиона тона, у односу на девет милиона у претходне четири године, што је у српски аграр слило готово милијарду евра мање.
Какав ће род бити ове године, колико ћемо кукуруза имати за извоз и како зауставити смањивање површина под том културом? Шта предузети да се временске прилике што мање одразе на принос и како до откупних цена које ће задовољити произвођаче?
Зашто се у Војводини која производи више од половине кукуруза и поред хиљада километара каналске мреже наводњава тек око шест одсто обрадивих површина? Треба ли прећи на неке друге хибриде, или се вратити сејању домаћих сорти које доносе мањи принос, али носе гене овог поднебља и отпорније су на климатске изазове, како то сматрају неки стручњаци? На чему треба да буде посебан акценат у управо усвојеној Стратегији пољопривреде до 2034. године како би Србија могла да рачуна на прехрамбени суверенитет?
О томе у емисији Енергија Спутњика новинарка Мира Канкараш Тркља разговара са агроекономистом Миланом Пространом.
