Док Запад притиска Београд, Путин шаље „иљушин-76“ - Русија не окреће леђа Србији
21:55 21.08.2026 (Освежено: 21:59 21.08.2026)
© Sputnik / Лола Ђорђевић
Пратите нас
Док Запад притиска Србију да се удаљи од Москве, Русија шаље авион да помогне када је најтеже. За директора Евроазијског безбедносног форума Митра Ковача, „иљушин-76“ није само помоћ у гашењу пожара већ и симбол поруке коју Москва већ деценијама шаље Београду – да неће окренути леђа српском народу.
После неколико недеља покушаја да се сама избори са ватреном стихијом, Србија се за помоћ обратила Руској Федерацији. Председник Владимир Путин одмах нам је послао „иљушин-76“ који је већ у акцији. За нашег саговорника овај потез првог човека Русије није изненађење.
„Руска Федерација, поред свега онога што Запад чини да нашу власт некако удаљи од Москве, остаје на страни српског народа. Можда се неки потези српске власти и не свиђају Русији али је остала константа тог братског, савезничког односа између Руске Федерације и Србије. Управо та „константа“, представља једну од најважнијих карактеристика руско-српских веза“, рекао је саговорник емисије радио Спутњика „Од четвртка до четвртка“.
Руска помоћ Србији као доказ пријатељства
Долазак руског авиона у Србију у овом контексту добија додатну симболику, каже Митар Ковач и додаје да није реч само о техничкој помоћи, већ о поруци да Москва жели да буде уз Београд када се појави конкретна потреба.
„Долазак авиона јесте велика помоћ. Није први пут, било је тога и у прошлости, али то је моћан авион који својим капацитетом не може да се замени ниједним средством које ми имамо, нити земље региона. Њихов центар у Нишу и даље је активан али у знатно мањем обиму“, подвукао је он.
Саговорник подсећа да су руски капацитети у Србији раније често били представљани кроз политичке контроверзе, док се, према његовој оцени, занемаривала њихова цивилна компонента.
„Ти људи били су укључени у цивилне мисије које су нам биле преко потребне, као што је и ова сада. И тај авион је већ доказиван и добро је што народ то увиђа као симбол пријатељства и наставка те политике сарадње Руске Федерације и Србије. Управо је конкретна помоћ, најбољи одговор на тврдње да Србија од Русије нема никакву корист“, рекао је он.
Према његовој оцени, део политичке и јавне сцене у Србији покушава да умањи значај историјских веза Београда и Москве и да Србију представи као државу која нема алтернативу осим потпуног приближавања Западу.
„Велики део људи, организација, па чак и политичких партија у Србији, делује на тај русофобичан начин - поништава историјску димензију и успех сарадње српског и руског народа. Желе да удаље две државе, два народа и да као једини пут Србије и српског народа представе онај ка Западу, али на понижавајући начин — да испуни све његове захтеве па самим тим и да призна косовску независност“, категоричан је Ковач.
Такав притисак на Србију, оцењује он, не може да се посматра као пролазна појава, јер видимо да је то константа у последње три деценије само у различитим формама.
Русија као партнер који не условљава
Русија, додаје он, за разлику од дела западних држава, своје односе са Србијом не везује искључиво за политичке услове. Наглашава да је највећа несрећа за Србију и српски народ што огроман број политичких субјеката, и власти и опозиције, јесте за безусловну сарадњу са бриселском администрацијом, па и по цену сопствене штете.
„У таквој атмосфери, помоћ Русије је подсетник да Србија има партнера који је спреман да помогне и када се политички односи компликују. Ова последња несрећа показала се као прилика да Руска Федерација покаже да разуме те односе, поступање Брисела, његове притиске и нељудско понашање, и да није подлегла тим изазовима. У тој перспективи, величина Русије не огледа се само у њеној војној или економској снази, већ и у спремности да задржи дугорочно партнерство са Србијом. Зато јесте и велика држава, велика нација која прелази преко тренутних проблема који су наметнути, који нису изазвани из потребе и жеље народа.“
Руско-српске везе као историјска константа
Наш саговорник однос Москве и Београда не посматра само кроз савремену политику, већ га смешта у шири историјски оквир односа два народа, сматрајући да покушаји да се Србија трајно удаљи од Русије представљају прекид са историјским искуством.
„У том смислу, руска помоћ у кризним ситуацијама добија и симболичку вредност: Москва показује да, без обзира на политичке околности, не жели да прекине везу са Србијом. Исто се може видети и у историји Бугарске која је дозволила прелет руског авиона у Србију. Значајан део бугарског друштва и политичке сцене и данас препознаје историјску улогу Русије. Бугарске не би ни било овакве каква јесте, да није било неке милости, неког братског односа руског народа и руске државе према њој“, закључио је наш саговорник.
