https://sputnikportal.rs/20260821/gleceri-na-alpima-mogli-bi-da-nestanu-za-nekoliko-decenija-1202555537.html
Глечери на Алпима могли би да нестану за неколико деценија
Глечери на Алпима могли би да нестану за неколико деценија
Sputnik Србија
Глечери на Алпима топе се убрзаним темпом и за неколико деценија би могли потпуно да нестану, показало је најновије истраживање италијанске еколошке... 21.08.2026, Sputnik Србија
2026-08-21T23:00+0200
2026-08-21T23:00+0200
2026-08-21T23:00+0200
наука и технологија
наука и технологија
друштво
изуми и открића
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/08/0d/1202306670_0:160:3072:1888_1920x0_80_0_0_a7d6fbdc7f66c5e6fbe0316c0acec30e.jpg
Од 2000. године, површина глечера се смањила за 39 одсто чему је допринело, наводи се, глобално загревање. Организација Легамбијенте сваког лета истражује најважније глечере у Алпима, а како је указала Ванда Бонардо из организације стазе које су некада прелазиле преко леда сада се делом налазе на сипару, а на другим местима вода тече преко подручја која су не тако давно била потпуно смрзнута, а појавиле су се и дубоке пукотине, што неке туре чини изузетно опасним. Тврде и да је могуће да ће сви алпски глечери испод 3.500 метара да нестану до 2050. године. Глечер Форни у близини Бормија у Ломбардији показује колико брзо пејзаж може да се променити, а глациолог Клаудио Смираља, који га посматра већ 65 година каже да је оно што је доживео овог лета нешто што никада пре није видео у целој својој каријери - глечер се распао на неколико делова, преносе медији. Његова површина на многим местима изгледа сиво и црно, а истовремено глечер губи лед. Светска служба за праћење глечера тврди да од 2000. године годишње нестаје у просеку 273 милијарде тона леда, а да је до 2025. године та бројка већ достигла 408 милијарди тона. Процес би могао да буде посебно брз у Алпама. Изузетна топлина у планинама игра значајну улогу у томе - лети је ниво смрзавања често био између 4.000 и 5.000 метара, што значи да чак и на висинама где се обично задржава снег, сада можеда буде претопло дужи период. Како се наводи то је двоструко проблематично за глечере јер снежни покривач обично делује као заштитни слој и спречава сунце да директно загреје лед, али, када се овај снег отопи, лед остаје незаштићен.Погледајте и:
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/08/0d/1202306670_171:0:2902:2048_1920x0_80_0_0_493e9239a266ae4ca654c80df97bc452.jpgSputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
наука и технологија, друштво, изуми и открића
наука и технологија, друштво, изуми и открића
Глечери на Алпима могли би да нестану за неколико деценија
Глечери на Алпима топе се убрзаним темпом и за неколико деценија би могли потпуно да нестану, показало је најновије истраживање италијанске еколошке организације Легамбијенте.
Од 2000. године, површина глечера се смањила за 39 одсто чему је допринело, наводи се, глобално загревање.
Организација Легамбијенте сваког лета истражује најважније глечере у Алпима, а како је указала Ванда Бонардо из организације стазе које су некада прелазиле преко леда сада се делом налазе на сипару, а на другим местима вода тече преко подручја која су не тако давно била потпуно смрзнута, а појавиле су се и дубоке пукотине, што неке туре чини изузетно опасним.
Тврде и да је могуће да ће сви алпски глечери испод 3.500 метара да нестану до 2050. године.
Глечер Форни у близини Бормија у Ломбардији показује колико брзо пејзаж може да се променити, а глациолог Клаудио Смираља, који га посматра већ 65 година каже да је оно што је доживео овог лета нешто што никада пре није видео у целој својој каријери - глечер се распао на неколико делова, преносе медији.
Његова површина на многим местима изгледа сиво и црно, а истовремено глечер губи лед.
Светска служба за праћење глечера тврди да од 2000. године годишње нестаје у просеку 273 милијарде тона леда, а да је до 2025. године та бројка већ достигла 408 милијарди тона.
Процес би могао да буде посебно брз у Алпама.
Изузетна топлина у планинама игра значајну улогу у томе - лети је ниво смрзавања често био између 4.000 и 5.000 метара, што значи да чак и на висинама где се обично задржава снег, сада можеда буде претопло дужи период.
Како се наводи то је двоструко проблематично за глечере јер снежни покривач обично делује као заштитни слој и спречава сунце да директно загреје лед, али, када се овај снег отопи, лед остаје незаштићен.