https://sputnikportal.rs/20260822/dan-ruske-zastave-od-carske-trobojke-do-simbola-savremene-rusije-1202553498.html
Дан руске заставе: Од царске тробојке до симбола савремене Русије
Дан руске заставе: Од царске тробојке до симбола савремене Русије
Sputnik Србија
Дан Државне заставе Руске Федерације сваке године се обележава у Русији 22. августа. Установљен је 20. августа 1994. године указом председника Бориса Јељцина... 22.08.2026, Sputnik Србија
2026-08-22T19:18+0200
2026-08-22T19:18+0200
2026-08-22T19:18+0200
русија
русија – политика
руска застава
дан заставе
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e8/06/12/1173825109_0:161:3069:1887_1920x0_80_0_0_55b2e0a5f57e1bf76f8ce1386e622efd.jpg
Историјском државном заставом Русије сматра се бело-плаво-црвена тробојка, која је 1668. године истакнута на првом руском броду „орао“, током владавине цара Алексеја Михајловича.Године 1693. тробојка је постала лични стандард цара Петра I. Он је 20. јануара 1705. године издао указ према којем је „на свим трговачким бродовима“ требало истицати бело-плаво-црвену заставу. Тробојка је извесно време коришћена и на ратним бродовима. Међутим, 1712. године у руској ратној морнарици установљена је нова Андрејевска застава — бела застава са две дијагоналне плаве пруге које образују коси крст.Током XVIII и прве половине XIX века бело-плаво-црвена застава коришћена је не само на трговачким бродовима, већ и за означавање припадности територија Руском царству. Њоме су се, између осталог, служиле руске поморске експедиције и руски колонисти у Америци.Император Александар II је 11. јуна 1858. године, на основу извештаја начелника Одељења за грбове Департмана хералдике Бернгарда Кенеа, одобрио изглед „са распоредом црне, жуте и беле боје Царства, преузетих са грба, на заставама, барјацима и другим предметима за украшавање улица у свечаним приликама“.Царским указом од 1. јануара 1865. године, црна, наранџаста (златна) и бела боја директно су назване „државним бојама Русије“. Црно-жуто-белу заставу смеле су да користе само државне установе, док су грађани могли да истичу бело-плаво-црвене заставе.Наредбом императора Александра III од 28. априла 1883. године одређено је да се у свечаним приликама, када је дозвољено украшавање зграда заставама, користи искључиво руска застава, која се састоји од три пруге: горње беле, средње плаве и доње црвене. Међутим, црно-жуто-бела застава формално није била укинута.Посебно веће при Министарству правде, сазвано по налогу императора Николаја II, 11. маја 1896. године одредило је да се као застава Царства „коначно сматра бело-плаво-црвена боја, и ниједна друга“.У периоду од 1914. до 1917. године, паралелно са тробојком, постојала је и „застава за приватну употребу“ — бело-плаво-црвена застава са црним двоглавим орлом у жутом квадрату уз копље, у горњем углу.Након абдикације императора Николаја II, Привремена влада није усвојила нову заставу ни грб државе. Совјетска Русија је 1918. године одбацила тробојку и заменила је црвеним барјаком.После распада СССР-аТоком августовских догађаја 1991. године, над Белим домом у Москви истакнута је историјска тробојка. Врховни савет Руске Совјетске Федеративне Социјалистичке Републике (РСФСР) је 22. августа 1991. године усвојио одлуку „О званичном признању и коришћењу националне заставе РСФСР“.Заставу је 1. новембра 1991. године одобрио Конгрес народних посланика РСФСР. Према члану 181 Устава, државна застава РСФСР била је „правоугаоно платно са једнаким хоризонталним пругама: горња је беле, средња азурне, а доња скерлетноцрвене боје“. Однос ширине и дужине заставе износио је 1:2. У овом облику застава је задржана и након преименовања Руске Совјетске Федеративне Социјалистичке Републике у Руску Федерацију (Русију).Касније је, током припреме нацрта новог устава, Министарство спољних послова Русије предложило да се однос страница заставе промени са 1:2 на 2:3, док је Одбор за културу Врховног савета предложио да се азурна и скерлетноцрвена боја замене плавом и црвеном, што је било у складу са описом државних симбола предреволуционарне Русије.Државна застава РусијеПредседник Руске Федерације Борис Јељцин потписао је 11. децембра 1993. године указ „О Државној застави Руске Федерације“. Њиме је азурна боја средње пруге замењена плавом, а скерлетна црвеном. Промењен је и однос ширине и дужине заставе — са 1:2 на 2:3.Истовремено, документом је било дозвољено коришћење заставе са раније утврђеним пропорцијама до 1. јануара 1995. године.Председник Руске Федерације Владимир Путин потписао је 25. децембра 2000. године уставни федерални закон „О Државној застави Руске Федерације“. У њему се наводи да „Државна застава Руске Федерације представља правоугаоно платно састављено од три једнаке хоризонталне пруге: горње беле, средње плаве и доње црвене боје“.У Русији је од 1999. године на снази државни стандард за израду застава. Према њему, боје пруга тробојке треба да одговарају атласу боја који је током 1980-их израдио Свесавезни центар за асортиман и моду лаке индустрије (ВЦАМлегпром), или стандардизованом систему за избор боја који је средином XX века развила америчка компанија „Пантон“. Међутим, конкретне шифре боја нису наведене у ГОСТ-у.Поједини произвођачи израђују тробојке са приказом државног грба Русије у средини платна, али такав изглед заставе није предвиђен руским законодавством.Употреба државне симболикеУ складу са савезним уставним законом, Државна застава Руске Федерације стално је истакнута у радном кабинету председника Русије и просторијама намењеним одржавању догађаја којима он присуствује. Тробојка се такође истиче на зградама администрације председника, Савета Федерације и Државне думе, Владе, Уставног и Врховног суда Русије, Генералног тужилаштва, Истражног комитета, Судског департмана при Врховном суду, Централне банке, Рачуноводствене коморе, Централне изборне комисије Русије и резиденције омбудсмана. Застава је такође истакнута у радним кабинетима руководилаца ових институција. Изнад резиденције председника Русије у Москви истиче се дупликат заставе шефа државе.Државна застава Русије стално је истакнута на зградама федералних органа извршне власти, резиденцијама опуномоћених представника председника у федералним окрузима, дипломатским представништвима Руске Федерације у иностранству, као и на зградама органа власти субјеката Руске Федерације и локалне самоуправе.Руска тробојка се свакодневно истиче на местима сталног размештаја војних јединица и појединачних јединица Оружаних снага Русије, других трупа и војних формација. Такође се истиче током званичних церемонија и свечаних догађаја које организују федерални органи државне власти, јавна удружења, предузећа, установе и друге организације.Државна застава такође мора бити стално истакнута на зградама или постављена на територији свих образовних установа и установа које се баве омладинском политиком, као и да се истиче током одржавања свечаних догађаја. На почетку сваке наставне недеље у општеобразовним установама одржава се церемонија током које се интонира химна Руске Федерације и подиже државна застава.Државна дума је 10. јуна 2026. године усвојила предлог закона о обавезном истицању државне заставе Руске Федерације на свим спортским објектима у државној својини, као и током одржавања званичних фискултурних манифестација и спортских такмичења.Током дана жалости, на врх копља Државне заставе Руске Федерације причвршћује се црна трака чија је дужина једнака дужини платна заставе. Тробојка се спушта на половину висине јарбола.Према закону, грађани, јавне организације и установе могу да користе званичну руску државну симболику, под условом да такве радње не представљају скрнављење државне заставе. Тако грађани Русије могу да истичу тробојку на својим кућама, аутомобилима, користе је на спортским трибинама, током масовних манифестација и слично.Одговорност за неправилну употребу заставеЗа скрнављење државне заставе, према члану 329. Кривичног законика Руске Федерације, предвиђена је казна затвора у трајању до једне године.Кршење правила о употреби државне заставе кажњава се новчаном казном. Према члану 17.10 Законика о административним прекршајима, за физичка лица предвиђена је казна од 2.000 до 3.000 рубаља (од 20–30 евра), за службена лица од 5.000 до 7.000 рубаља (од 50–70 евра), а за правна лица од 100.000 до 150.000 рубаља (од 1.000–1.600 евра).Погледајте и:
https://sputnikportal.rs/20260612/dan-rusije---najvazniji-drzavni-praznik-1200253811.html
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
русија – политика, руска застава, дан заставе
русија – политика, руска застава, дан заставе
Дан руске заставе: Од царске тробојке до симбола савремене Русије
Дан Државне заставе Руске Федерације сваке године се обележава у Русији 22. августа. Установљен је 20. августа 1994. године указом председника Бориса Јељцина, „поводом обнове историјске руске тробојке као државне заставе 22. августа 1991. године“. Државна застава један је од званичних симбола земље.
Историјском државном заставом Русије сматра се бело-плаво-црвена тробојка, која је 1668. године истакнута на првом руском броду „орао“, током владавине цара Алексеја Михајловича.
Године 1693. тробојка је постала лични стандард цара Петра I. Он је 20. јануара 1705. године издао указ према којем је „на свим трговачким бродовима“ требало истицати бело-плаво-црвену заставу. Тробојка је извесно време коришћена и на ратним бродовима. Међутим, 1712. године у руској ратној морнарици установљена је нова Андрејевска застава — бела застава са две дијагоналне плаве пруге које образују коси крст.
Током XVIII и прве половине XIX века бело-плаво-црвена застава коришћена је не само на трговачким бродовима, већ и за означавање припадности територија Руском царству. Њоме су се, између осталог, служиле руске поморске експедиције и руски колонисти у Америци.
Император Александар II је 11. јуна 1858. године, на основу извештаја начелника Одељења за грбове Департмана хералдике Бернгарда Кенеа, одобрио изглед „са распоредом црне, жуте и беле боје Царства, преузетих са грба, на заставама, барјацима и другим предметима за украшавање улица у свечаним приликама“.
Царским указом од 1. јануара 1865. године, црна, наранџаста (златна) и бела боја директно су назване „државним бојама Русије“. Црно-жуто-белу заставу смеле су да користе само државне установе, док су грађани могли да истичу бело-плаво-црвене заставе.
Наредбом императора Александра III од 28. априла 1883. године одређено је да се у свечаним приликама, када је дозвољено украшавање зграда заставама, користи искључиво руска застава, која се састоји од три пруге: горње беле, средње плаве и доње црвене. Међутим, црно-жуто-бела застава формално није била укинута.
Посебно веће при Министарству правде, сазвано по налогу императора Николаја II, 11. маја 1896. године одредило је да се као застава Царства „коначно сматра бело-плаво-црвена боја, и ниједна друга“.
У периоду од 1914. до 1917. године, паралелно са тробојком, постојала је и „застава за приватну употребу“ — бело-плаво-црвена застава са црним двоглавим орлом у жутом квадрату уз копље, у горњем углу.
Након абдикације императора Николаја II, Привремена влада није усвојила нову заставу ни грб државе. Совјетска Русија је 1918. године одбацила тробојку и заменила је црвеним барјаком.
Током августовских догађаја 1991. године, над Белим домом у Москви истакнута је историјска тробојка. Врховни савет Руске Совјетске Федеративне Социјалистичке Републике (РСФСР) је 22. августа 1991. године усвојио одлуку „О званичном признању и коришћењу националне заставе РСФСР“.
Заставу је 1. новембра 1991. године одобрио Конгрес народних посланика РСФСР. Према члану 181 Устава, државна застава РСФСР била је „правоугаоно платно са једнаким хоризонталним пругама: горња је беле, средња азурне, а доња скерлетноцрвене боје“. Однос ширине и дужине заставе износио је 1:2. У овом облику застава је задржана и након преименовања Руске Совјетске Федеративне Социјалистичке Републике у Руску Федерацију (Русију).
Касније је, током припреме нацрта новог устава, Министарство спољних послова Русије предложило да се однос страница заставе промени са 1:2 на 2:3, док је Одбор за културу Врховног савета предложио да се азурна и скерлетноцрвена боја замене плавом и црвеном, што је било у складу са описом државних симбола предреволуционарне Русије.
Председник Руске Федерације Борис Јељцин потписао је 11. децембра 1993. године указ „О Државној застави Руске Федерације“. Њиме је азурна боја средње пруге замењена плавом, а скерлетна црвеном. Промењен је и однос ширине и дужине заставе — са 1:2 на 2:3.
Истовремено, документом је било дозвољено коришћење заставе са раније утврђеним пропорцијама до 1. јануара 1995. године.
Председник Руске Федерације Владимир Путин потписао је 25. децембра 2000. године уставни федерални закон „О Државној застави Руске Федерације“. У њему се наводи да „Државна застава Руске Федерације представља правоугаоно платно састављено од три једнаке хоризонталне пруге: горње беле, средње плаве и доње црвене боје“.
У Русији је од 1999. године на снази државни стандард за израду застава. Према њему, боје пруга тробојке треба да одговарају атласу боја који је током 1980-их израдио Свесавезни центар за асортиман и моду лаке индустрије (ВЦАМлегпром), или стандардизованом систему за избор боја који је средином XX века развила америчка компанија „Пантон“. Међутим, конкретне шифре боја нису наведене у ГОСТ-у.
Поједини произвођачи израђују тробојке са приказом државног грба Русије у средини платна, али такав изглед заставе није предвиђен руским законодавством.
Употреба државне симболике
У складу са савезним уставним законом, Државна застава Руске Федерације стално је истакнута у радном кабинету председника Русије и просторијама намењеним одржавању догађаја којима он присуствује. Тробојка се такође истиче на зградама администрације председника, Савета Федерације и Државне думе, Владе, Уставног и Врховног суда Русије, Генералног тужилаштва, Истражног комитета, Судског департмана при Врховном суду, Централне банке, Рачуноводствене коморе, Централне изборне комисије Русије и резиденције омбудсмана. Застава је такође истакнута у радним кабинетима руководилаца ових институција. Изнад резиденције председника Русије у Москви истиче се дупликат заставе шефа државе.
Државна застава Русије стално је истакнута на зградама федералних органа извршне власти, резиденцијама опуномоћених представника председника у федералним окрузима, дипломатским представништвима Руске Федерације у иностранству, као и на зградама органа власти субјеката Руске Федерације и локалне самоуправе.
Руска тробојка се свакодневно истиче на местима сталног размештаја војних јединица и појединачних јединица Оружаних снага Русије, других трупа и војних формација. Такође се истиче током званичних церемонија и свечаних догађаја које организују федерални органи државне власти, јавна удружења, предузећа, установе и друге организације.
Државна застава такође мора бити стално истакнута на зградама или постављена на територији свих образовних установа и установа које се баве омладинском политиком, као и да се истиче током одржавања свечаних догађаја. На почетку сваке наставне недеље у општеобразовним установама одржава се церемонија током које се интонира химна Руске Федерације и подиже државна застава.
Државна дума је 10. јуна 2026. године усвојила предлог закона о обавезном истицању државне заставе Руске Федерације на свим спортским објектима у државној својини, као и током одржавања званичних фискултурних манифестација и спортских такмичења.
Током дана жалости, на врх копља Државне заставе Руске Федерације причвршћује се црна трака чија је дужина једнака дужини платна заставе. Тробојка се спушта на половину висине јарбола.
Према закону, грађани, јавне организације и установе могу да користе званичну руску државну симболику, под условом да такве радње не представљају скрнављење државне заставе. Тако грађани Русије могу да истичу тробојку на својим кућама, аутомобилима, користе је на спортским трибинама, током масовних манифестација и слично.
Одговорност за неправилну употребу заставе
За скрнављење државне заставе, према члану 329. Кривичног законика Руске Федерације, предвиђена је казна затвора у трајању до једне године.
Кршење правила о употреби државне заставе кажњава се новчаном казном. Према члану 17.10 Законика о административним прекршајима, за физичка лица предвиђена је казна од 2.000 до 3.000 рубаља (од 20–30 евра), за службена лица од 5.000 до 7.000 рубаља (од 50–70 евра), а за правна лица од 100.000 до 150.000 рубаља (од 1.000–1.600 евра).
