https://sputnikportal.rs/20260822/doziveti-stotu-istrazivaci-su-mozda-otkrili-zasto-neki-ljudi-zive-duze-od-veka--1202589066.html

Доживети стоту: Истраживачи су можда открили зашто неки људи живе дуже од века

Доживети стоту: Истраживачи су можда открили зашто неки људи живе дуже од века

Sputnik Србија

Истраживање о особама старим 110 година и више открива имунски систем који наставља да се адаптира. 22.08.2026, Sputnik Србија

2026-08-22T22:50+0200

2026-08-22T22:50+0200

2026-08-22T22:50+0200

наука и технологија

наука и технологија

друштво

живи свет и генетика

https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/06/08/1200129749_0:0:1536:864_1920x0_80_0_0_bdea89e5c7e2da85fec3456f044833c6.png

Особе које доживе 110 и више година имају велике популације ретког типа имунских ћелија које могу да убију рак, показује студија. Могуће је да такве ћелије, назване убилачке Т-ћелије, могу помоћи људима да доживе изузетно велику старост бранећи се од рака — иако аутори студије признају да то још није доказано и да засад нису сигурни шта тачно ове ћелије раде. Суперстогодишњаци — особе старе 110 и више година — не само да уживају у неуобичајено дугом животу, већ се чини и да се успешно бране од болести повезаних са старошћу, укључујући срчане болести, деменцију и рак. Истраживачи се надају да би проучавање имунског система суперстогодишњака могло да им помогне да схвате зашто ови ретки појединци живе тако здраве животе и да обезбеди информације које би свима помогле да дуже остану здрави. „Већина истраживања о имунском старењу фокусира се на пропадање“, каже Косуке Хашимото, биолог са Универзитета Осака у Јапану. „Наша студија сугерише да чак и у екстремној старости имунски систем може и даље селективно да се прилагођава“, преноси часопис "Нејчр".Ретке ћелије Тренутна студија се надовезује на откриће из 2019. године да суперстогодишњаци имају релативно велики број ретких ЦД4 цитотоксичних Т-лимфоцита (ЦД4 ЦТЛ). Цитотоксичне ћелије убијају друге ћелије. ЦД4 ЦТЛ обично чине мање од 5% укупне популације Т-ћелија у телу. Оне нису тако добро проучене као друге врсте Т-ћелија, али се обично детектују током вирусних инфекција, а има све више доказа да могу да убију ћелије рака, укључујући ћелије рака плућа и меланома. Хашимото каже да је његов тим желео да открије у ком добу долази до пролиферације ЦД4 ЦТЛ ћелија. Суперстогодишњаке је тешко проучавати јер не живи много људи тако дуго. У Јапану има само око 150 људи старих 110 или више година. Студија је обухватила 28 учесника, укључујући неке релативно младе: осам особа старих 70–90 година, десет стогодишњака (људи старих 100–109 година) и десет суперстогодишњака. Као што су истраживачи раније открили, ЦД4 ЦТЛ су присутне у великом броју код суперстогодишњака. Међутим, пронађене су у великом броју и код особа старих 100 и више година, што сугерише да ова имунска адаптација почиње око те старосне доби. Млађи људи су имали нормалну заступљеност ових ћелија, при чему су ЦД4 ЦТЛ чиниле око 4% њихових укупних Т-ћелија. Тај удео је износио око 10% код стогодишњака и око 18% код суперстогодишњака. Откривено је да ове ћелије изгледа реагују на специфичне имунске претње. Свака Т-ћелија коју тело произведе ствара специфичан рецептор, који омогућава телу да препозна и реагује на широк спектар антигенских претњи. Кад убилачка Т-ћелија наиђе на свој антиген, она се клонира, стварајући линију идентичних ћелија које убијају мету. Код стогодишњака и суперстогодишњака, истраживачи су открили да појединачне клонске линије чине велики проценат укупних ЦД4 ЦТЛ ћелија. У узорку од једног стогодишњака, 53,8% ћелија било је међусобно идентично. Ово сугерише да је њихов имунски систем скочио у акцију реагујући на одређени постојани окидач. Пошто су ћелије пронађене како циркулишу у крви, истраживачи нису могли да утврде у која ткива улазе и шта раде. Да би дошли до неких информација, испитали су рецепторе пронађене на најчешћим линијама ЦД4 убилачких ћелија. Упоредили су секвенце аминокиселина ових ћелијских линија са онима у бази података о рецепторима ЦД4 ћелија. Око 30 секвенци поклапало се са онима код људи са раком из базе података. Поклапања са особама које имају рак плућа била су најчешћа, иако нико од учесника студије током живота није доживео ниједну врсту рака. Адаптивни одговор Туморске ћелије се обично појављују касније у животу, па би тада могла да наступи пролиферација ових ЦД4 убилачких ћелија као адаптивни одговор на старење, каже Ана Каетано Фарија са Федералног универзитеља Минас Жераис у Бело Оризонтеу у Бразилу. ЦД4 убилачке ћелије могле би бити „баријера за раст тумора код стогодишњака. Међутим, стручњаци кажу да студија показује да се ове ћелијске линије шире као одговор на одређени антиген у телу, не нужно на ћелије рака. Пошто су ЦД4 ЦТЛ рецепторске секвенце углавном проучаване у контексту рака, можда постоји извесна пристрасност у погледу детекције. Ове ћелије би могле имати друге функције. Други се слажу да још није могуће рећи шта ове ћелије раде. Идеја да ове ћелије штите стогодишњаке од рака је биолошки прихватљива и узбудљива, али остаје спекулативна док се не идентификују њихови антигени и не демонстрира директно убијање тумора, каже Алехандро Лопез-Сото, биохемичар на Универзитету у Овиједу. Хашимото се слаже да је потребно још истраживања. Он и колеге сад анализирају скупове података о појединачним ћелијама који детаљно описују ЦД4 ЦТЛ пронађене у специфичним типовима ткива код млађих људи. Ово би могло дати информације о томе куда у телу суперстогодишњака и стогодишњака ове ћелије иду — и шта тамо раде.Погледајте и:

2026

Вести

sr_RS

наука и технологија, друштво, живи свет и генетика