https://sputnikportal.rs/20260822/istrazujemo-koliko-je-susila-ubila-srpski-kukuruz-dosta-smo-samo-gledali-u-nebo-video-1202578052.html
ИСТРАЖУЈЕМО Колико је суша убила српски кукуруз? Доста смо само гледали у небо.... /видео/
ИСТРАЖУЈЕМО Колико је суша убила српски кукуруз? Доста смо само гледали у небо.... /видео/
Sputnik Србија
Кукуруз који је годинама био водећа извозна ставка српског аграра ове године то сигурно неће бити. Ем је посејан на мањој површини, ем ће августовска суша... 22.08.2026, Sputnik Србија
2026-08-22T10:04+0200
2026-08-22T10:04+0200
2026-08-22T10:05+0200
економија
србија
србија – економија
економија
привреда и пољопривреда
анализе и мишљења
енергија спутњика
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/08/16/1202578346_0:0:1673:941_1920x0_80_0_0_da54c1831036e53ed15bab20cec5b122.png
На то у емисији Енергија Спутњика указује агроекономиста Милан Простран, који истиче да је на удару врелог августа без капи кише и род сунцекрета и соје.Пре двадесетак дана је све изгледало другачије, напомиње он, зато је, каже, незахвално прогнозирати какав ће род бити јер сваки дан високих температура узима данак. Очекивали смо просечан принос сунцокрета чак и до 3,5 тоне по хектару, а сада се своди на нешто преко две тоне.Пшеница вади стварТешко је данас проценити која ће бити заиста укупна количина произведеног кукуруза посејаног на око 900.000 тона и штета због мањег приноса који је евидентан.„Ми смо очекивали да ћемо ове године имати бар просечан принос кукуруза негде између шест до осам тона по хектару, али очигледно да се то неће догодити. Неке су процене да ће то можда бити негде око четири тоне, што ће, с обзиром на површине, бити довољно за наше потребе. Редовно смо сејали кукуруз на 1.100.000 до 1.200.000 хектара, али су пољопривредници, управо због сушних година, и прошле и претпрошле године, били у великој дилеми шта уопште на пролеће сејати. Очигледно су се одлучили да највише смање површине под кукурузом и пре свега под сојом“, објашњава овај агроекономиста.Оно што је, према оцени Пространа, међутим битно, сачували смо прехрамбену сигурност јер је две трећине пољопривредне године врло успешно завршено. Имали смо успешну жетву стрних жита, уљане репице, добру рану производњу поврћа, годину са изобиљем воћа, наглашава Простран, истичући да ту прехрамбену сигурност увек меримо кроз пшеницу која је ове године добро родила.Да се огласе струка и наукаИпак, ситуација посебно са кукурузом, отворила је нека питања која, сматра он, под хитно морају да изанализирају стручњаци и научници с обзиром на то да смо у овом веку за 26 година имали 12 суша.Уверио се, каже, ових дана у Банату да су поједине парцеле под кукурузом у мору пожутелих и даље зелене, да има хибрида који брже сазревају и који су ове године боље поднели сушу. Реч је о раним и средње раним хибридима 300 и 400 ФАО групе. Овога пута су каснији хобриди највише страдали, истиче Простран, али и напомиње да су током прошлогодишње суше боље прошли управо касни хибриди, они који се касније сеју.Зато је, како истиче, сада потребно да нам селекционари хибриде ставе у корелацију са климатским променама и одговоре на нека питања, пре свега, шта сејати, које хибриде и коју технологију примењивати.Посао и за државуМи ћемо вероватно у октобру морати да сачинимо такозване укупне билансе, да тачно видимо чиме располажемо.На питање шта са незадовољством пољопривредника откупним ценама за које произвођачи кажу да су далеко испод произвођачких, саговорник Спутњика сматра да ту има посла за државу.„Држава ће можда морати неким додатним мерама да ипак стимулише те произвођаче да не одустају од производње, да им одређеним кредитним или другим попустима олакшају ситуацију смањењем или одлагањем неких пореских обавеза, неких кредитних обавеза, јер већина њих није у ситуацији да има неке друге изворе прихода“, каже Простран.Наводњавање пословично слаба тачкаОн, такође, напомиње да бисмо имали много мање проблема да наводњавамо усеве. На хиљаде километара дуга мрежа добрим делом запуштених канала у које није улагано је слабо искоришћена.Уколико соју убудуће не будемо наводњавали она ће, како каже, нестати са наших поља.Он не спори да је аграрни буџет који је некада био испод пет одсто укупног републичког сада нешто изнад седам одсто. Истиче, међутим, да из много разлога он већ од следеће године не сме бити испод 10 одсто и да у том буџету озбиљна ставка мора бити инвестирање.У економији у фокусу морају бити енергетика, храна и вода. То су три ставке које морате неговати, чувати, у њих инвестирати, јер су оне пресудне за добробит становништва и безбедност нације, закључио је Простран у емисији Енергија Спутњика.Погледајте и:
србија
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Мира Канкараш Тркља
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112099/17/1120991755_558:0:2606:2048_100x100_80_0_0_3d425c6852a20a25701bd5b2b075179a.jpg
Мира Канкараш Тркља
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112099/17/1120991755_558:0:2606:2048_100x100_80_0_0_3d425c6852a20a25701bd5b2b075179a.jpg
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Мира Канкараш Тркља
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112099/17/1120991755_558:0:2606:2048_100x100_80_0_0_3d425c6852a20a25701bd5b2b075179a.jpg
србија, србија – економија, економија, привреда и пољопривреда, анализе и мишљења, енергија спутњика
србија, србија – економија, економија, привреда и пољопривреда, анализе и мишљења, енергија спутњика
ИСТРАЖУЈЕМО Колико је суша убила српски кукуруз? Доста смо само гледали у небо.... /видео/
10:04 22.08.2026 (Освежено: 10:05 22.08.2026) Кукуруз који је годинама био водећа извозна ставка српског аграра ове године то сигурно неће бити. Ем је посејан на мањој површини, ем ће августовска суша значајно смањити род. Биће га ипак довољно за наше потребе, али је неопходно да у условима све учесталијих суша у сарадњи са са струком и науком нађемо адекватно решење за тај проблем.
На то у емисији Енергија Спутњика указује агроекономиста Милан Простран, који истиче да је на удару врелог августа без капи кише и род сунцекрета и соје.
Пре двадесетак дана је све изгледало другачије, напомиње он, зато је, каже, незахвално прогнозирати какав ће род бити јер сваки дан високих температура узима данак. Очекивали смо просечан принос сунцокрета чак и до 3,5 тоне по хектару, а сада се своди на нешто преко две тоне.
Тешко је данас проценити која ће бити заиста укупна количина произведеног кукуруза посејаног на око 900.000 тона и штета због мањег приноса који је евидентан.
„Ми смо очекивали да ћемо ове године имати бар просечан принос кукуруза негде између шест до осам тона по хектару, али очигледно да се то неће догодити. Неке су процене да ће то можда бити негде око четири тоне, што ће, с обзиром на површине, бити довољно за наше потребе. Редовно смо сејали кукуруз на 1.100.000 до 1.200.000 хектара, али су пољопривредници, управо због сушних година, и прошле и претпрошле године, били у великој дилеми шта уопште на пролеће сејати. Очигледно су се одлучили да највише смање површине под кукурузом и пре свега под сојом“, објашњава овај агроекономиста.
Оно што је, према оцени Пространа, међутим битно, сачували смо прехрамбену сигурност јер је две трећине пољопривредне године врло успешно завршено. Имали смо успешну жетву стрних жита, уљане репице, добру рану производњу поврћа, годину са изобиљем воћа, наглашава Простран, истичући да ту прехрамбену сигурност увек меримо кроз пшеницу која је ове године добро родила.
Да се огласе струка и наука
Ипак, ситуација посебно са кукурузом, отворила је нека питања која, сматра он, под хитно морају да изанализирају стручњаци и научници с обзиром на то да смо у овом веку за 26 година имали 12 суша.
Уверио се, каже, ових дана у Банату да су поједине парцеле под кукурузом у мору пожутелих и даље зелене, да има хибрида који брже сазревају и који су ове године боље поднели сушу. Реч је о раним и средње раним хибридима 300 и 400 ФАО групе. Овога пута су каснији хобриди највише страдали, истиче Простран, али и напомиње да су током прошлогодишње суше боље прошли управо касни хибриди, они који се касније сеју.
Зато је, како истиче, сада потребно да нам селекционари хибриде ставе у корелацију са климатским променама и одговоре на нека питања, пре свега, шта сејати, које хибриде и коју технологију примењивати.
Ми ћемо вероватно у октобру морати да сачинимо такозване укупне билансе, да тачно видимо чиме располажемо.
На питање шта са незадовољством пољопривредника откупним ценама за које произвођачи кажу да су далеко испод произвођачких, саговорник Спутњика сматра да ту има посла за државу.
„Држава ће можда морати неким додатним мерама да ипак стимулише те произвођаче да не одустају од производње, да им одређеним кредитним или другим попустима олакшају ситуацију смањењем или одлагањем неких пореских обавеза, неких кредитних обавеза, јер већина њих није у ситуацији да има неке друге изворе прихода“, каже Простран.
Наводњавање пословично слаба тачка
Он, такође, напомиње да бисмо имали много мање проблема да наводњавамо усеве. На хиљаде километара дуга мрежа добрим делом запуштених канала у које није улагано је слабо искоришћена.
„По попису из 2012. године, по методологији Еуростата, с обзиром на то да сам радио рецензију свих студија после пописа, ми смо имали 99.700 хектара у систему за наводњавање. По попису из 2023. године, значи последњем попису, у систему за наводњавање било је негде око 47.000 хектара“, прецизира саговорник Спутњика.
Уколико соју убудуће не будемо наводњавали она ће, како каже, нестати са наших поља.
Он не спори да је аграрни буџет који је некада био испод пет одсто укупног републичког сада нешто изнад седам одсто. Истиче, међутим, да из много разлога он већ од следеће године не сме бити испод 10 одсто и да у том буџету озбиљна ставка мора бити инвестирање.
У економији у фокусу морају бити енергетика, храна и вода. То су три ставке које морате неговати, чувати, у њих инвестирати, јер су оне пресудне за добробит становништва и безбедност нације, закључио је Простран у емисији Енергија Спутњика.
