https://sputnikportal.rs/20260823/nato-vec-vodi-hibridni-rat-protiv-rusije--evropa-se-sprema-za-siri-sukob-video-1202617955.html
НАТО већ води хибридни рат против Русије — Европа се спрема за шири сукоб /видео/
НАТО већ води хибридни рат против Русије — Европа се спрема за шири сукоб /видео/
Sputnik Србија
Сукоб у Украјини одавно је превазишао оквир руско-украјинског рата и представља „хибридну агресију НАТО-а“ на Русију — од војне и обавештајне подршке Кијеву до... 23.08.2026, Sputnik Србија
2026-08-23T21:07+0200
2026-08-23T21:07+0200
2026-08-23T21:07+0200
свет
свет
свет – политика
русија
украјина
нато
анализе и мишљења
од четвртка до четвртка
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/29/57/295725_0:0:2279:1282_1920x0_80_0_0_4d7a7062b2e85b8ffb3e06d223be1834.jpg
У том светлу он тумачи и наводе „Билда“ о могућем НАТО сценарију рата са Русијом, али и све израженију улогу Немачке, Велике Британије и Француске у припремама за потенцијални будући сукоб.Према наводима немачког листа, НАТО је припремио сценарио могућег рата са Русијом који би се одвијао у неколико фаза. У првој фази, како се наводи, кључну улогу имали би борбени авиони, ракете и беспилотне летелице, док би дуж границе балтичких држава са Русијом и Белорусијом биле формиране својеврсне аутономне зоне без сталног распоређивања НАТО трупа. Из тих зона, према том сценарију, могла би се изводити дејства по циљевима на руској територији, укључујући аеродроме, војну индустрију, мостове и железничку инфраструктуру.За Митра Ковача овакви наводи нису изненађење. У Москви се већ дуже време говори да западне државе разрађују различите сценарије евентуалног директног сукоба са Русијом, иако остаје питање да ли документ о којем пише Билд заиста представља званични НАТО план или само један од бројних војних сценарија.„Они одавно праве сценарије, чак је то било изражено у време Бајденове администрације. Међутим, данас су се, на неки начин, Сједињене Државе дистанцирале, али ипак не потпуно, јер нису изашле из те обавештајне, извиђачке, сателитске подршке и помоћи украјинским оружаним снагама. Сада преко европског дела НАТО-а и бриселске администрације продају своја средства, сложене борбене системе, посебно из области ПВО, артиљеријску муницију и ракете. Тако налазе оправдање пред народом – да обезбеђују повратак финансијских средстава и да је то добро за њихову одбрамбену индустрију“, рекао је Ковач у емисији радио Спутњика „Од четвртка до четвртка“.САД пребацују терет на ЕвропуИз тог угла, промена америчке политике не значи нужно повлачење Сједињених Држава из сукоба, већ пребацивање већег дела терета на европске чланице НАТО-а. Према овој интерпретацији, Вашингтон настоји да задржи обавештајну и логистичку подршку, као и пласман америчког наоружања, док европске државе преузимају већи део директног финансијског и војног терета.„Трампова администрација није дала повод да их европски део НАТО укључује ни у какве сценарије рата против Русије. Можда би Америка остала у овој истој димензији обавештајне и извиђачке подршке тог европског дела НАТО-а и логистике, у смислу продаје свог оружја, али не верујем да би својим војницима дала налог да учествују у таквим операцијама и то је препознатљиво у одлуци да смањују контигенте по централној Европи тамо где је скупо базирање и где знају да неће да дају своје снаге за пронацистичку бриселску администрацију“, рекао је Ковач.Немачка као европски предводникБерлин се, према мишљењу нашег саговорника, све чешће посматра као држава која преузима водећу војну улогу у Европи, посебно након доласка канцелара Фридриха Мерца. Међутим, Ковач подсећа да Немачка не делује потпуно самостално, већ у оквиру шире стратегије коју обликују Велика Британија и Француска.Лондон и Париз, додаје наш саговорник, подстичу Берлин да преузме улогу водеће европске војне силе, док би Велика Британија истовремено настојала да избегне директну одговорност за евентуални сукоб са Русијом. Британци су, уверен је Ковач, мудри и делују из сенке. Он посебно истиче британско ангажовање у поморској димензији сукоба, као и сарадњу са Украјином на развоју беспилотних система и способности за нападе великог домета.„Појављују се димензије њиховог непосредног учешћа у агресији на Руску Федерацију, посебно гађање циљева по дубини. Ту је и димензија дејстава на Црном мору. Сетимо се оних беспилотних дронова, површинских и подводних, угрожавања Црноморске флоте, спречавања пловидбе и базирања снага у тим базним лукама. Британци су још пре рата развијали те поморске пројекте заједно са Украјинцима и у доброј мери утицали на онемогућавање Црноморске флоте да у пуном капацитету испољи своје дејство,“ објаснио је наш саговорник.Значај делте ДунаваПрема процени пензионисаног генерал-мајора, подручје Црног мора, Одесе, Николајева и делте Дунава има стратешки значај који превазилази непосредни ток рата. Зато се напади на луке и транспортне правце посматрају као део ширег покушаја да се ограниче могућности снабдевања украјинских оружаних снага.„Крајње је време било да ту британску стратегију на мору онемогући руска војска. То чини и сада дејствима по лукама, разарањем њихових капацитета и спречавањем војне помоћи преко мора, а и преко Дунава где се сада транспортује наоружање уместо жита“.Да ли је Велика Британија већ директна страна у рату?Према мишљењу нашег саговорника, ако би се Велика Британија дистанцирала од овог рата он би се веома брзо завршио, јер све друге земље заједно, изузев САД, немају капацитета да потхрањују украјинске оружане снаге. С друге стране, директније британско укључивање могло би да отвори питање руске реакције против британских војних капацитета. Такав сценарио би, међутим, носио огроман ризик ескалације сукоба Русије и једне од водећих чланица НАТО-а.„Препознато је да се највише ракета, које су рађене у сарадњи са украјинским оружаним снагама, и оне које је производила сама Британија, склапају на простору Украјине или на простору балтичких држава, онда се њихово учешће у навођењу и гађању многих циљева, енергетских објеката у дубини и цивилних циљева сматра терористичким актом. Добро је да су руски политичари упозорили на то“, подвукао је Ковач.Зашто би примирје било опасно за РусијуПосебно питање јесте шта би се догодило уколико би дошло до прекида ватре или мировног споразума без дугорочног решавања безбедносних питања. Ковач сматра да ако Москва не испоштује до краја услове које је поставила и прогледа кроз прсте да би било мира, па Украјина остане под утицајем Запада, то би била опасност за Руску Федерацију.Управо због тога, додаје Ковач, Москва сваки нови европски програм наоружавања посматра не само кроз призму садашњег рата, већ и као припрему за потенцијални будући сукоб.Погледајте и:
украјина
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Наташа Милосављевић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112082/25/1120822524_401:0:2449:2048_100x100_80_0_0_72f6ae077ae04cc29de9f2bb431d8956.jpg
Наташа Милосављевић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112082/25/1120822524_401:0:2449:2048_100x100_80_0_0_72f6ae077ae04cc29de9f2bb431d8956.jpg
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Наташа Милосављевић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112082/25/1120822524_401:0:2449:2048_100x100_80_0_0_72f6ae077ae04cc29de9f2bb431d8956.jpg
свет, свет – политика, русија, украјина, нато, анализе и мишљења, од четвртка до четвртка
свет, свет – политика, русија, украјина, нато, анализе и мишљења, од четвртка до четвртка
НАТО већ води хибридни рат против Русије — Европа се спрема за шири сукоб /видео/
Сукоб у Украјини одавно је превазишао оквир руско-украјинског рата и представља „хибридну агресију НАТО-а“ на Русију — од војне и обавештајне подршке Кијеву до санкција, финансирања и све интензивнијег наоружавања европских држава, оцењује директор Евроазијског безбедносног форума Митар Ковач.
У том светлу он тумачи и наводе „Билда“ о могућем НАТО сценарију рата са Русијом, али и све израженију улогу Немачке, Велике Британије и Француске у припремама за потенцијални будући сукоб.
Према наводима немачког листа, НАТО је припремио сценарио могућег рата са Русијом који би се одвијао у неколико фаза. У првој фази, како се наводи, кључну улогу имали би борбени авиони, ракете и беспилотне летелице, док би дуж границе балтичких држава са Русијом и Белорусијом биле формиране својеврсне аутономне зоне без сталног распоређивања НАТО трупа. Из тих зона, према том сценарију, могла би се изводити дејства по циљевима на руској територији, укључујући аеродроме, војну индустрију, мостове и железничку инфраструктуру.
За Митра Ковача овакви наводи нису изненађење. У Москви се већ дуже време говори да западне државе разрађују различите сценарије евентуалног директног сукоба са Русијом, иако остаје питање да ли документ о којем пише Билд заиста представља званични НАТО план или само један од бројних војних сценарија.
„Они одавно праве сценарије, чак је то било изражено у време Бајденове администрације. Међутим, данас су се, на неки начин, Сједињене Државе дистанцирале, али ипак не потпуно, јер нису изашле из те обавештајне, извиђачке, сателитске подршке и помоћи украјинским оружаним снагама. Сада преко европског дела НАТО-а и бриселске администрације продају своја средства, сложене борбене системе, посебно из области ПВО, артиљеријску муницију и ракете. Тако налазе оправдање пред народом – да обезбеђују повратак финансијских средстава и да је то добро за њихову одбрамбену индустрију“, рекао је Ковач у емисији радио Спутњика „Од четвртка до четвртка“.
САД пребацују терет на Европу
Из тог угла, промена америчке политике не значи нужно повлачење Сједињених Држава из сукоба, већ пребацивање већег дела терета на европске чланице НАТО-а. Према овој интерпретацији, Вашингтон настоји да задржи обавештајну и логистичку подршку, као и пласман америчког наоружања, док европске државе преузимају већи део директног финансијског и војног терета.
„Трампова администрација није дала повод да их европски део НАТО укључује ни у какве сценарије рата против Русије. Можда би Америка остала у овој истој димензији обавештајне и извиђачке подршке тог европског дела НАТО-а и логистике, у смислу продаје свог оружја, али не верујем да би својим војницима дала налог да учествују у таквим операцијама и то је препознатљиво у одлуци да смањују контигенте по централној Европи тамо где је скупо базирање и где знају да неће да дају своје снаге за пронацистичку бриселску администрацију“, рекао је Ковач.
Немачка као европски предводник
Берлин се, према мишљењу нашег саговорника, све чешће посматра као држава која преузима водећу војну улогу у Европи, посебно након доласка канцелара Фридриха Мерца. Међутим, Ковач подсећа да Немачка не делује потпуно самостално, већ у оквиру шире стратегије коју обликују Велика Британија и Француска.
„Кад је почео рат у Украјини, Немци су бојажљиво слали војну опрему, слали су хуманитарну опрему и униформе. Нису хтели ни да помисле да дају неке сложене борбене системе, посебно системе противваздухопловне одбране. Временом, политичко руководство постајало је све милитантније, посебно после доласка Мерца за канцелара. Они намећу ратнохушкачку атмосферу у Европи али по препоруци Велике Британије. Осокољени су стратегијом Велике Британије и Француске да буду ешалон европске војске, топовско месо“, рекао је он.
Лондон и Париз, додаје наш саговорник, подстичу Берлин да преузме улогу водеће европске војне силе, док би Велика Британија истовремено настојала да избегне директну одговорност за евентуални сукоб са Русијом. Британци су, уверен је Ковач, мудри и делују из сенке. Он посебно истиче британско ангажовање у поморској димензији сукоба, као и сарадњу са Украјином на развоју беспилотних система и способности за нападе великог домета.
„Појављују се димензије њиховог непосредног учешћа у агресији на Руску Федерацију, посебно гађање циљева по дубини. Ту је и димензија дејстава на Црном мору. Сетимо се оних беспилотних дронова, површинских и подводних, угрожавања Црноморске флоте, спречавања пловидбе и базирања снага у тим базним лукама. Британци су још пре рата развијали те поморске пројекте заједно са Украјинцима и у доброј мери утицали на онемогућавање Црноморске флоте да у пуном капацитету испољи своје дејство,“ објаснио је наш саговорник.
Према процени пензионисаног генерал-мајора, подручје Црног мора, Одесе, Николајева и делте Дунава има стратешки значај који превазилази непосредни ток рата. Зато се напади на луке и транспортне правце посматрају као део ширег покушаја да се ограниче могућности снабдевања украјинских оружаних снага.
„Крајње је време било да ту британску стратегију на мору онемогући руска војска. То чини и сада дејствима по лукама, разарањем њихових капацитета и спречавањем војне помоћи преко мора, а и преко Дунава где се сада транспортује наоружање уместо жита“.
Да ли је Велика Британија већ директна страна у рату?
Према мишљењу нашег саговорника, ако би се Велика Британија дистанцирала од овог рата он би се веома брзо завршио, јер све друге земље заједно, изузев САД, немају капацитета да потхрањују украјинске оружане снаге. С друге стране, директније британско укључивање могло би да отвори питање руске реакције против британских војних капацитета. Такав сценарио би, међутим, носио огроман ризик ескалације сукоба Русије и једне од водећих чланица НАТО-а.
„Препознато је да се највише ракета, које су рађене у сарадњи са украјинским оружаним снагама, и оне које је производила сама Британија, склапају на простору Украјине или на простору балтичких држава, онда се њихово учешће у навођењу и гађању многих циљева, енергетских објеката у дубини и цивилних циљева сматра терористичким актом. Добро је да су руски политичари упозорили на то“, подвукао је Ковач.
Зашто би примирје било опасно за Русију
Посебно питање јесте шта би се догодило уколико би дошло до прекида ватре или мировног споразума без дугорочног решавања безбедносних питања. Ковач сматра да ако Москва не испоштује до краја услове које је поставила и прогледа кроз прсте да би било мира, па Украјина остане под утицајем Запада, то би била опасност за Руску Федерацију.
„Уколико направи такву паузу, онда је то само заиста припрема за неки нови рат, а евентуални будући сукоб не би нужно изгледао исто као садашњи. Немачка и Француска можда не би биле у првом плану, али би Украјина, Пољска и балтичке државе могле да чине први ешалон. Негде ту је визија Британије да у том рату може да учествује Украјина са балтичким државама, Пољском и овим НАТО државама у првој линији као први ешалон, а да у другом ешалону учествују друге НАТО државе које сада бесомучно припремају своје војне програме за одрживу логистику рата са Руском Федерацијом“, оценио је он.
Управо због тога, додаје Ковач, Москва сваки нови европски програм наоружавања посматра не само кроз призму садашњег рата, већ и као припрему за потенцијални будући сукоб.
