Не само верски пројекат: Шта је циљ стварања Бекташке државе у Албанији
© Фото : Слика генерисана вештачком интелигенцијом Бранкица Ристић / Шта је циљ стварања Бекташке државе у Албанији
Пратите нас
Иако је рано говорити о томе да ли би стварање нове државе Бекташког реда настале из ислама на тлу НАТО и европске државе каква је Албанија могле имати озбиљније последице, ипак треба бити опрезан сагласни су саговорници Спутњика.
Ако све буде ишло по плану, такозвана држава „Бекташи ред“ чије је формирање у Албанији најавио и сам албански премијер Еди Рама, биће најмања држава на свету, величине четвртине Ватикана. Парцела од 10 хектара имаће своју администрацију, пасоше и границе.
Американци или Албанци
Нова држава ће, како тврде припадници Бекташког реда, бити толерантна када је у питању употреба алкохола, али ће и дозвољавати свима да се облаче како желе и неће наметати правила о начину живота, одражавајући толерантне праксе заједнице Бекташа.
С обзиром да у иза овог пројекта јавно стали Американци, поставља се питање да ли је овакав пројект потребан Американцима како би „омекшали“ ислам а самим тим и исламске државе које углавном контролишу највећа налазишта нафтних деривата у свету.
Подсећања ради, већину енергетског богатства у исламском свету поседује неколико држава Персијског залива и Блиског истока. Тако Саудијска Арабија има око 267 милијарди барела нафте и води главну реч у светској производњи. Иран располаже са око 209 милијарди барела нафте у свом подземљу, Ирак поседује око 145 милијарди барела доказаних резерви а Уједињени Арапски Емирати (УАЕ) имају око 113 милијарди барела нафте, док Кувајт чува око 102 милијарде барела нафте.
Неупоредиво са Ватиканом
Директор Међународног института за блискоисточне и балканске студије (ИФИМЕС) у Љубљани Зијад Бећировић каже да је пројект стварања суверене државе бекташког реда у Тирани занимљив спој религије, политике и међународних односа.
„Албански премијер Еди Рама најавио је 2024. године стварање својеврсне муслиманске државе унутар државе, по узору на Ватикан. Предвиђена територија уз сопствену администрацију предвиђа и симболе државности. Да бисмо разумели овај пројект, важно је знати ко су бекташи. То је сунитски исламски ред специфичне историје и традиције, настао у Анадолији, који је током Османског царства имао значајан утицај. Након забране дервишких редова у Турској, 1925. године, његово светско седиште пресељено је у Албанију, где се и данас налази у Тирани. Бекташизам наглашава духовност, толеранцију, суживот и међурелигијски дијалог. Због тога Албанци овај пројект виде и као начин да афирмишу сопствени идентитет земље, верску толеранцију и пошаљу међународну поруку о плуралистичком и отвореном исламу,“ објашњава наш саговорник.
Политичка тежина
С друге стране, додаје Бећировић, паралела са Ватиканом је корисна, али је не треба схватати дословно.
„Ватикан је резултат дугог историјског развоја и Латеранског уговора из 1929. године, док Бекташка држава, тек треба да изгради свој међународно правни субјективитет и међународно признање. Зато је прецизније говорити од покушају стварања верске микродржаве по узору на Ватикан, а не о муслиманском Ватикану. Да ли може имати политичку тежину попут Ватикана? У кратком року тешко, али дугорочно потенцијал може имати одређени међународни значај. Међутим, њена тежина не произлази из територије, већ из институције коју представља, њеног међународног признања, дипломатских односа и способности да постане платформа за међурелигијски и политички дијалог. У том смислу, Бекташки ред има једну важну предност. Његово светско седиште налази се управо у Тирани. Албанија ту чињеницу може претворити у инструмент сопствене меке моћи и међународне афирмације. Бекташка држава могла би постати својеврсна платформа за међурелигиски дијалог, повезивање, раније цивилизације и промоцију верске толеранције,“ наводи Бећировић.
Експеримент новог поретка
Како каже, по међународно правној логици, можда је чак корисније направити паралелу са сувереним алтајшким редом који има међународни субјективитет и дипломатске односе, али нема класичну територијалну државу попут Ватикана.
„Бекташки пројект зато можемо посматрати као експеримент стварања новог поретка. Ако буде међународно призната и ако развије кредибилитет и дипломатску мрежу, њена улога може превазићи њену територијалну величину. Ипак, не треба очекивати да ће аутоматски имати политичку тежину Ватикана. Суштина овог пројекта није у величини територије, већ у идеји коју представља. Ако Бекташка држава успе да се позиционира као међународни центар толеранције, плурализма и међурелигијског простора, може постати занимљив и учинковит и утицајан фактор у међународним односима,“ истиче Бећировић.
Мека моћ
Грчки новинар – истраживач Никос Арванитис са портала „РодопиПресс“, мисли да пројекат Едија Раме треба посматрати много шире од самог односа Албаније и Ирана.
„По мом мишљењу, стварање такозване „Бекташке државе“ у Тирани није само верски пројекат. За Албанију он има велики симболички, дипломатски и геополитички потенцијал. Албанија већ дуго своју међународну слику гради на моделу верске толеранције и коегзистенције муслимана, православаца и католика. Ако Светски бекташки центар у Тирани добије посебан суверени статус, Албанија би ту своју специфичност могла да претвори у веома занимљив инструмент „меке моћи“. Тирана тада више не би била само административно седиште Светског бекташког реда. Покушала би да постане међународни политичко-верски центар једне традиције чије заједнице постоје у Албанији, Турској, Грчкој, Северној Македонији, Бугарској и дијаспори,“ наводи он.
Арванитис такође мисли да треба бити опрезан са изразом „исламски Ватикан“ иако је, како каже, он је медијски веома ефектан, али није потпуно прецизан.
„Ватикан почива на јасно дефинисаној и практично универзално признатој хијерархији Католичке цркве. Код Алевија и Бекташа управо питање духовног ауторитета и права на представљање није решено. Напротив, пројекат из Тиране већ је показао да постоје озбиљне поделе. Што се Ирана тиче, не бих рекао да Албанија ствара Бекташку државу „да би провоцирала Иран“. За такву тврдњу, колико је мени познато, немамо довољно јавно доступних доказа. Али Иран свакако јесте део ове геополитичке једначине. Али, ако се сада у Европи формира међународно препознатљив муслимански верски центар који има такве елементе, али се налази потпуно изван политичке и верске сфере Техерана, разумљиво је да ће Иран пажљиво пратити његов развој,“ наводи наш саговорник.
Западна димензија
Постоји, наравно, додаје он, и западна димензија.
„У различитим политичким и верским круговима већ постоје тврдње да је пројекат повезан са америчким или чак израелским интересима и са покушајем стварања алтернативног модела „умереног ислама“ насупрот Ирану, политичком исламу или турском верском утицају. Те тврдње треба регистровати, јер су део јавне дебате, али их не бих представљао као утврђене чињенице. За сада не видим довољно јавно доступних доказа да бисмо могли тврдити да су САД или Израел пројектовали стварање Бекташке државе,“ каже он, али је сасвим друго питање да ли би такав пројекат одговарао одређеним западним геополитичким интересима.
„Један прозападно оријентисан, суфијски и декларативно толерантан муслимански центар на територији државе чланице НАТО-а, независан од Техерана и политичког исламизма, свакако може бити интересантан западним државама у контексту верске дипломатије и стабилности Балкана. Али између тврдње да некоме један пројекат геополитички одговара и тврдње да га је тај актер организовао постоји велика разлика. Мислим да као новинари морамо сачувати ту границу,“ наводи он.
Корист за Албанију
Како каже не би требало занемарити ни унутрашњу албанску димензију.
„Стварање верске микродржаве унутар Тиране отвара уставна, правна и политичка питања. Ако једна верска заједница добије посебан суверени статус, поставља се питање какав преседан то ствара према другим верским заједницама у Албанији. Ту постоји и занимљив парадокс: пројекат који се представља као међународни симбол верске хармоније може унутар саме Албаније отворити питање привилегованог положаја једне верске заједнице. Али, можда је највећи парадокс нешто друго. Бекташка држава требало би, према њеним заговорницима, да Бекташима пружи међународни глас. Међутим, прво се мора одговорити на питање: ко је овластио Тирану да говори у име свих Бекташа?
Ако део Алевијско-бекташких структура у Турској и на Балкану одбацује пројекат, ако оспорава духовну хијерархију на којој би нова држава почивала, а истовремено локалне заједнице попут оне у грчкој Тракији добијају сопствену институционалну аутономију, онда стварање државе не мора нужно да уједини Бекташе.
Може да произведе управо супротан резултат: да институционализује већ постојеће поделе,“ истиче Арванитис.
Како додаје, много је важније питање - зашто Албанија управо сада покушава да Бекташизам претвори у међународни институционални и дипломатски фактор, ко добија, а ко губи ако Тирана постане глобални политичко-верски центар Бекташа. И на крају, ко има легитимитет да говори у име Алевија и Бекташа Балкана,“ пита наш саговорник уз закључак да Албанија, покушава да једну историјску и верску традицију претвори у међународни капитал и инструмент своје „меке моћи“.
Историјски траг
Према неким проценама, у свету постоји између седам и 20 милиона Бекташа, укључујући око 12,5 милиона у Турској, док у самој Албанији према званичном попису живи око 115.000 припадника овог суфијског реда (што чини око пет одсто становништва), уз мање заједнице на КиМ, у Северној Македонији, Грчкој и дијаспори.
Сам Бекташки ред има следбенике у 36 земаља. Највећи део глобалне популације овог усмерења живи у Турској, где се процењује на преко 12,5 милиона људи који баштине алевијско-бекташку традицију.На Балкану седиште Светског центра бекташија налази се у Тирани (Албанија), где овај либерални дервишки правац има највећи институционални значај и чини трећу по величини верску заједницу. Мање групе и историјске текије опстале су у албанским срединама на Косову и у Северној Македонији, као и мањински у Западној Тракији у Грчкој.
