Русофобија „сазрела“ у нацизам: Ново језиво гажење људских права са „модерног“ Запада
© Слика генерисана вештачком интелигенцијом / Балтичке земље
Пратите нас
Против Руса, баш као и Срба, све је допуштено, а сви они међународни стандарди који иначе важе у државама Запада не важе када смо ми у питању. Овај пут је основно људско право, као што је право гласа, ускраћено Русима који живе у балтичким земљама. Ништа чудно - реч је о фашизму.
Овако новинар Милорад Вукашиновић коментарише притисак који се у Естонији, Летонији, Литванији, али и Холандији и Чешкој врши на руске држављане како би били спречени да гласају на изборима за Државну Думу.
Заменик председника комисије за изборе Министарства спољних послова Русије, Максим Рајдер, рекао је да упркос међународним обавезама у погледу људских права и гласним декларацијама о посвећености демократији, неке западне земље покушавају да изврше притисак на Русе који тамо живе како би их спречили да изразе своју вољу. Док на тротоару испред руске амбасаде у Риги стоји униформисани летонски полицајац који легитимише сваког ко пожели да приђе овом дипломатском представништву, Рајдер упозорава да би на сам дан избора могло да дође до различтих провокација од стране украјинских и проукрајинских елемената.
Правила за нас не важе
Вукашиновић сматра да се ради о наставку праксе дискриминације руског становништва, где год да живе, па и у оним земљама које данас више нису део некадашњег Совјетског Савеза, већ политичког Запада.
Оваква ситуација и те чињеница апсолутно ме не изненађују. Штавише, то чак није ни неочекивано ако се зна са колико се хиљада санкција Русија сочила, а да те санкције нису усмерене само против руског руководства, већ да су пре свега усмерене против руског народа. Русофобија је оно што данас карактерише савремену Европу и Запад. То потврђује својевремену тезу неких умних људи да се наука и технологија развијају феноменалном брзином, али да се људска свест, пре свега национална свест и одређени стереотипи, мењају пужевском брзином, каже Вукашиновић за Спутњик.
Сви они стереотипи који су о Русима, баш као и о Србима, важили на почетку 20. века, нажалост су опстали до данас и примењују се несмањеном жестином, објашњава наш саговорник. Једна од најпревођенијих Библија у Америци за време Кримског рата била је она у којој су Руси изједначавани са оличењем зла. Иста реторика наставила се и касније, па је тако амерички председник Роналд Реган Совјетски Савез описивао као ,,империју зла". Ови стереотипи данас се испољавају директно кроз кршење елементарних људских права руских грађана и држављана. Наш саговорник додаје и то да уопште не зачуђује чињеница да су свему томе предњаче балтичке републике које од почетка, дакле не од сукоба у Украјини, већ од момента када су се одвојиле од Совјетског Савеза, предњаче у институционализованој русофобији. На крају, кад русофобија сазре, претвара се у - фашизам.
Нацисти су само одложили пушке, нису се предали
Вукашиновић тврди да смо и ми у Србији, али и други народи у Европи, васпитавани на погрешној тези и уверењу да је 1945. године, после Другог светског рата, поражена нацистичка идеологија. Наш саговорник сматра да је тада само поражен Вермахт, да су његове трупе положиле оружје захваљујући Црвеној армији, али да идеологија нацизма суштински није поражена.
Та идеологија је једноставно преживела и, под неким другим и другачијим изговорима, пре свега изговором Хладног рата од 1945. до 1990. године, а касније, од 1990. године, потпуно отворено се поново појавила. Многим народима који се налазе у својеврсној кризи идентитета и у некој врсти историјског беспућа, и на нашим просторима, не само на постсовјетском простору, повратак нацизму и нацистичкој идеологији делује као некакво решење за њихове бројне унутрашње, економске, социјалне и политичке проблеме. Међутим, мислим да је то, у историјском смислу, ,,рачун без крчмара" и да ти народи који се ослањају на идеологију нацизма немају никакву будућност.
Наш саговорник опет истиче да Срби врло добро могу разумети кроз шта руски народ пролази, управо јер се налази у позицији да га и у миру малтретирају, да се нашим људима крше основна људска права, а да ,,цивилизовани свет" не само ћути, него и одобрава то.
Само један од примера су наши сународници на Косову који већ деценијама живе у концентрационим логорима на отвореном, наочиглед те исте Европе. Тако да ми Срби потпуно разумемо о чему се ради и још смо у прилици да сведочимо о томе о чему се ради.
Преваспитавање Европе
Праве историјске прилике за прављење неких суштинских промена у систему пропуштене су одавно, сматра наш саговорник. Он је уверен да се овај накарадни светски политички и привредни систем, којег зову неолиберални глобализам или капитализам - не може реформисати. Бар не на начин на који то људи замишљају.
Нема сумње да тамо на Западу постоје одређене снаге отпора русофобији. Постоје политичари који се противе рату у Украјини и свему ономе што се дешава на истоку Европе, али они нису више у позицији да своје политичке ставове артикулишу. Тако да одређених отпора има. Најјачи отпор је био свакако у Мађарској, где је Виктор Орбан био предводник тих идеја нормалне Европе. Међутим, велики сам скептик према могућности да ће један фашистички, неонацистички, неолиберални, како год га назвали, капиталистички систем моћи да се реформише мирним средствима. То је једна поука из историје коју смо помало заборавили - никада се велике историјске промене нису десиле за зеленим столом, него су, нажалост, биле последица великих ломова.
Кључне промене биле су последице сеоба народа и великих ратова, објашњава наш саговорник и подсећа на наш пример. Србија је прошла врло трновит и мукотрпан пут од Првог српског устанка 1804. године до какве-такве државности, коју је добила најпре 1830. године, а онда и 1878. године на Берлинском конгресу. Из свега овога следи да је логика империјалних и великих сила да се никада изнутра не реформишу, објашњава Вукашинновић, али додаје да су велике силе склоне унутрашњем пропадању, те да бар тако нешто обичном човеку данашњице може пружити некакву наду.
Можда суочени са великом унутрашњом кризом, фактичким припремама Европе за рат против Русије, а под утицајем те силе и кризе, у моделу Запада дође до неког чуда и неке унутрашње побуне која би спречила потпуну катастрофу Европе. Остаје да се надамо, јер ова слика која стиже са Балтика и ова слика овде на Балкану говоре да Европа упорно клизи ка једном потпуном историјском и геополитичком самоубиству, закључује Вукашиновић.
Погледајте и:
