Уметност које је преживела нацистичке логоре /фото/
Уметност које је преживела нацистичке логоре /фото/
Sputnik Србија
У срцу српске престонице, отворена је изложба која сведочи о вољи и ентузијазму људи, уметника, који су чак и под претњом смрћу, стварали дела којима се и... 23.08.2026, Sputnik Србија
У срцу српске престонице, отворена је изложба која сведочи о вољи и ентузијазму људи, уметника, који су чак и под претњом смрћу, стварали дела којима се и данас, након више од осам деценија дивимо
Попут фенкса који се издигао из пепела, тако се и стваралаштво уметника настало у време окупације издигло из рушевина сведочећи о вољи и ентузијазму људи, који су чак и под претњом смрћу, стварали дела којима се и данас, након више од осам деценија дивимо
Изложба „И у ропству слобода – српска уметност за време Другог светског рата“ кроз више од 300 експоната приказује како су уметници стварали у условима окупације, у заробљеништву, концентрационим логорима, на фронту…
Рат и окупација су оставили различите трагове у радовима уметника. Док су једни коришћењем светлих боја исказивали унутрашњу наду у неко светлије сутра, код других се та нада просто губила у тамним и мрачним тоновима
Многи од уметника, попут Уроша Предића, Паје Јовановића, Петра Добровића, Бете Вукановић, Николе Граовца и многих других су спас од туробних времена проналазили у својим атељеиама
Уметници су стварали несвесни да је платно које су осликали можда њихов последњи рад. Дело Берачице (слика у средини) Сава Шумановић је насликао непосредно пред смрт. Усташе су српског сликара ухапсиле и након дводневног мучења 30. августа 1942. године, убиле.
Дело " Заробљеник" које је 1942. године насликао један је од најзначајнијих српских и југословенских сликара 20. века Петар Лубарада. Други светски рат Лубарда проводи као ратни заробљеник у логорима у Аустрији и Италији, где је углавном цртао и сликао.
На изложби су представљена, не само уметничка дела познатих аутора, већ и предмети настали у Бањичком логору: лутке, дечје играчке, албуми, табакере, чутурице с потписима заточеника.
Заточенице логора Бањица су неретко у изради лутака користиле и сопствену косу, не би ли тако, у случају да буду стрељане, оставиле својој деци нешто што ће их подсећати на њих.
Колика је снага вере, која у тешким временима води православног човека, најбоље сведочи иконостас за заробљеничку капелу, који је у концентрационом логору Бухенвалд израдио руски емигрант Григорије Самојлов
Као материјал за израду иконостаса, коришћени су стари железнички прагови који су српски заробљеници голим рукама вадили и доносили уметнику. Они су своја следовања хране мењали за боје, а резбарски алат правили од старих коњских потковица и металних отпадака
Радећи иконостас, уметник је Исуса Христа насликао са рукама везаним ужетом одражавајући на тај начин своје заробљеништво али и стање у коме се српски народ налазио током Другог светског рата.
Део поставке чине дела сликара Милоша Бајића који је из Бањичког логора одведен у Матхаузен где је, упркос томе да би то могло да га кошта живота, оловчицом величине малог прста бележио сцене из живота интернираца. Цртеже је потом закопавао у земљу
Изложени експонати сведоче о уметницима и њиховим делима насталим у тешким ратним временима и снази стваралачког духа који је опстајао у готово немогућим условима
Један део поставке посвећен је партизанској уметности која је имала двоструку улогу: била је документ времена и аутентичан уметнички израз. Посетиоци могу да виде фотографије свестраног уметника и ратног фотографа Жоржа Скригина
Скригинова фотографија, настала у лето 1943 године верно приказује измучена лица партизанских бораца и њиховог рањеног друга на огранцима Милинклада током Битке на Сутјесци. Од преко 7.000 погинулих бораца НОВЈ на Сутјесци, велики део представљају рањеници из партизанских болница које су Немци немилосрдно ликвидирали
Чувени партизански пропагандни плакат „У борбу против окупатора“, израдио је сликар и учесник НОБ-а Драгољуб Вуксановић Вуксан 1941. године. После пропасти Ужичке републике Вуксановић је заробљен у околини Ужица и интерниран у концентрациони логор у Норвешкој
На изложби је изложен и један од цртежа из збирке "Партизани (1943–1945)" познатог српског и југословенског уметника Ђорђа Андрејевића Куна. Настала је током његовог боравка у партизанима у Народноослободилачкој борби, а објављена је након ослобођења 1946. године.
Велики сегмент изложбе посвећен је окупаторској пропагандној уметности кроз коју су окупатори, заједно са домаћим колаборационистичким режимом током Другог светског рата у окупираној Србији користили за манипулацију јавним мњењем, ширење антисемитизма, антикомунизма и промоцију новог поретка
Један од највећих колаборационистичких пропагандних подухвата током целог трајања Другог светског рата на простору Србије, представља „Велика антимасонска изложба“ отворена 22. октобра 1941. године у окупираном Београду. Процењује се да је изложбу посетило око 80.000 људи.
Ангажовани су познати цртачи и сликари за израду агресивних политичких плаката којима се демонизавао устанички покрет и савезници, оправдавале казнене мере и окупација, а у исто време глорификовала идеологија фашизма и национал-социјализма
За потребе изложбе, која је имала за циљ да распирује мржњу према Јеврејима у Србији у склопу немачког плана за „коначно решење“ јеврејског питања, штампано је 60.000 плаката, 200.000 брошура, 100.000 летака, 108.000 дописница, 176 пропагандних реклама и издате су 4 поштанске марке.
Посетиоци изложбе могу видети и први српски звучни играни филм „Невиност без заштите“ - прича о глумцу, акробати, сценаристи и редитељу Драгољубу Алексићу који је у окупираном Београду 1942. године снимио својеврсни промотивни филм о себи, играјући самог себе
Један сегмент поставке је посвећен архитектури, где су изложени неки од радова Александра Дерока који је након
пуштања из Бањичког логора добио ангажман да у Смедереву пројектује спомен-костурницу за жртве страдале у страшној експлозији муниције 1941. године.
Поставку чине експонати пристигли из бројних музејских институција широм Србије: Народни музеј Србије, Музеј града Београда, МСУБ, Кућа легата, Музеј Југославије, Спомен-збирка Павла Бељанског, Народни музеј у Ужицу, Народни музеј у Смедеревској Паланци...
Аутор изложбе др Ирина Томић се годинама бавила истраживањем разнолике грађе (ликовне и примењене уметности, архитектуре, фотографије и филма) настале на тлу Краљевине Југославије, од 6. априла 1941. до капитулације Немачке, 9. маја 1945 године
Приступ ћаскању је блокиран због нарушавања правила.
Поново можете да учествујете за:∞.
Ако се не слажете са блокирањем, користите формулар за повратне информације
Разговор је завршен. У дискусији можете учествовати 24 сата од објављивања чланка.
