https://sputnikportal.rs/20260823/vek-od-rodjenja-fidela-kastra-bogatas-koji-je-marksa-doveo-pod-kubanske-palme-1202560263.html
Век од рођења Фидела Кастра: Богаташ који је Маркса довео под кубанске палме
Век од рођења Фидела Кастра: Богаташ који је Маркса довео под кубанске палме
Sputnik Србија
„Усудити се, то је тајна револуције“ – реченица је која можда најбоље описује Фидела Кастра, човека који је од богаташког сина и адвоката постао вођа... 23.08.2026, Sputnik Србија
2026-08-23T12:30+0200
2026-08-23T12:30+0200
2026-08-23T12:30+0200
свет
свет
свет – политика
куба
фидел кастро
анализе и мишљења
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/08/15/1202560994_0:0:3082:1734_1920x0_80_0_0_843056b8f7fffd1c02b74ae90606bc22.jpg
Десет година после његове смрти и на стогодишњицу рођења, легенда о њему и даље траје. За Борислава Лалића, дугогодишњег новинара и дописника из Кубе и Мексика, Кастро није само историјска личност о којој се читају књиге, већ човек којег је имао прилику да упозна из непосредне близине.Први сусрет са Кастром имао је 1970. године, на плантажама шећерне трске. Куба је тада покушавала да произведе рекордних десет милиона тона шећера, свог „белог злата“. Страни дописници су недељом одлазили да добровољно секу трску, а Кастро је готово сваког викенда долазио међу раднике.„Тада сам упознао тог човека, високог, незграпног, неуредног“, присећа се Лалић. „Баш је његова пријатељица Целија Санчес, за коју многи мисле да му је била и љубавница, јер су живели заједно, рекла да јој је најтеже са Фиделом било да заведе ред у соби где он живи, јер је волео да све разбаца око себе.“Али спољашња неуредност била је готово неважна у поређењу са оним што је Кастро носио у себи.Фиделова магнетна моћТа магнетна моћ најбоље се види у једном од најдраматичнијих догађаја којима је Лалић присуствовао. На великом митингу у Хавани, уприличеном поводом доласка на Кубу одсечених шака Че Геваре, пред пола милиона људи говорио је сатима. Већ је завршио говор, полако узимао појас и пиштољ које је био оставио испод микрофона, када се, док је одлазио, изненада окренуо и вратио.„Заборавио сам нешто да вам кажем. Хоћу нешто важно да вам кажем. Стигле су на Кубу руке Че Геваре.'“Маса је занемела. Кастро је тада показао на Антонија Аргедаса, бившег боливијског министра који је, након што су Че Гевару убили и одсекли му шаке, успео да их сакрије и пошаље Кастру.Каже: “Стигле су јуче руке Че Геваре, које су у добром стању”, и онда пита: 'Шта да радимо сад са његовим рукама? Да их чувамо? Да их се сећамо?” И народ почиње да виче: “Да их чувамо.” То је догађај који је јединствен, заиста, у светској историји. Јединствен и у мојој каријери новинара.“Ипак, за Лалића је најважнија Кастрова особина била нешто друго – способност да верује у немогуће чак и када му све околности говоре супротно.Године 1953. напао је касарну Монкада са нешто више од стотину људи. Доживео је потпуни пораз, многи његови саборци су убијени, а он је завршио у затвору. На суђењу је изговорио чувену реченицу: „Историја ће ми дати за право.“ После затвора одлази у Мексико, враћа се на Кубу са 82 човека и намером да изведе револуцију, али доживљава пораз после ког преживљава само шеснаест његових сабораца.„Фидел Кастро је са двојицом бораца кренуо у Сијера Маестру. Није знао ни да ли је ико још остао, ни његов брат Раул, ни Че Гевара. Фидел каже: 'Је ли ово сад Сијера Маестра на коју се ми пењемо?'И када чује да јесте, супротно укупном безнађу услед пораза и погибије каже: “Сад знам да су Батистини дани одбројани.”Целог живота играо руски рулетЗбог те невероватне вере у победу Лалић Кастрову револуцију назива „револуцијом једног човека“.Кастро је, међутим, био и човек крајности. Укинуо је приватно власништво и национализовао привреду, изградио систем који је донео велика улагања у здравство и образовање, али је истовремено земљу увео у политичку и економску изолацију.Комунистом није постао одмах. Лалић сматра да је у комунизам ушао пре свега из нужде.„То што је Фидел Кастро постао комуниста, не из уверења него из нужде, неће му историја тако лако узети као олакшавајућу околност кад буду судили о том његовом социјализму у тропима, о том социјализму у којем је он покушао да Лењина и Маркса доведе под кубанске палме – и да од тога није испало ништа добро, нарочито у економском смислу.“Ипак, коначни суд о Кастру, сматра Лалић, тек треба да донесе историја.Та фасцинација није била само ствар пропаганде. Била је део Кастрове личности, његове способности да ризикује и да преживи. Више од шестстотина покушаја атентата приписује се плановима против њега.„Он је човек који је целог живота играо руски рулет. И он сам каже: имао сам среће да сам преживео све те покушаје атентата. Али он је био таква личност која је увек ишла у ризик. И зато је тако и успевао.“Можда је управо то његово најтрајније наслеђе: уверење да мала земља може да се супротстави великој сили.„Ако их нешто буде спасило и ако буду пружили отпор том притиску, то ће бити управо ово Кастрово наслеђе које је у сваком Кубанцу, без обзира да ли је реалиста или фиделиста: зна да се национални интереси морају чувати понекад и главом и животом. То је наслеђе Фидела Кастра“, закључује Борислав Лалић.Погледајте и:
куба
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Дејана Вуковић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112080/49/1120804928_498:-1:2546:2048_100x100_80_0_0_a7f91b3b6cdd8e6cc3fa0ab4ddfa0832.jpg
Дејана Вуковић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112080/49/1120804928_498:-1:2546:2048_100x100_80_0_0_a7f91b3b6cdd8e6cc3fa0ab4ddfa0832.jpg
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Дејана Вуковић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112080/49/1120804928_498:-1:2546:2048_100x100_80_0_0_a7f91b3b6cdd8e6cc3fa0ab4ddfa0832.jpg
свет, свет – политика, куба, фидел кастро, анализе и мишљења
свет, свет – политика, куба, фидел кастро, анализе и мишљења
Век од рођења Фидела Кастра: Богаташ који је Маркса довео под кубанске палме
„Усудити се, то је тајна револуције“ – реченица је која можда најбоље описује Фидела Кастра, човека који је од богаташког сина и адвоката постао вођа револуције, а потом готово пола века најмоћнији човек Кубе.
Десет година после његове смрти и на стогодишњицу рођења, легенда о њему и даље траје. За Борислава Лалића, дугогодишњег новинара и дописника из Кубе и Мексика, Кастро није само историјска личност о којој се читају књиге, већ човек којег је имао прилику да упозна из непосредне близине.
„Имао сам професионалну срећу да одем на Кубу док је Фидел био жив, док је још увек, како би рекао Симон Боливар, 'орао' своју револуцију, док је Че Гевара слављен на Куби и док се враћао на Кубу у комадима, јер су га убили и раскомадали у Боливији“, каже за Спутњик Борислав Лалић.
Први сусрет са Кастром имао је 1970. године, на плантажама шећерне трске. Куба је тада покушавала да произведе рекордних десет милиона тона шећера, свог „белог злата“. Страни дописници су недељом одлазили да добровољно секу трску, а Кастро је готово сваког викенда долазио међу раднике.
„Тада сам упознао тог човека, високог, незграпног, неуредног“, присећа се Лалић. „Баш је његова пријатељица Целија Санчес, за коју многи мисле да му је била и љубавница, јер су живели заједно, рекла да јој је најтеже са Фиделом било да заведе ред у соби где он живи, јер је волео да све разбаца око себе.“
Али спољашња неуредност била је готово неважна у поређењу са оним што је Кастро носио у себи.
“Оно чиме је пленио биле су његове очи, његова моћ да са саговорником успостави контакт, да не можеш да побегнеш од тог погледа. Имао је и ту магнетну снагу да га људи радо слушају“, подсећа Лалић и преноси речи оца Че Геваре, који је једном приликом рекао да Кастро има „некакву хипнотичку, магнетну моћ да људе око себе залуди, па тако је залудио и мога Чеа“.
Та магнетна моћ најбоље се види у једном од најдраматичнијих догађаја којима је Лалић присуствовао. На великом митингу у Хавани, уприличеном поводом доласка на Кубу одсечених шака Че Геваре, пред пола милиона људи говорио је сатима. Већ је завршио говор, полако узимао појас и пиштољ које је био оставио испод микрофона, када се, док је одлазио, изненада окренуо и вратио.
„Заборавио сам нешто да вам кажем. Хоћу нешто важно да вам кажем. Стигле су на Кубу руке Че Геваре.'“
Маса је занемела. Кастро је тада показао на Антонија Аргедаса, бившег боливијског министра који је, након што су Че Гевару убили и одсекли му шаке, успео да их сакрије и пошаље Кастру.
Каже: “Стигле су јуче руке Че Геваре, које су у добром стању”, и онда пита: 'Шта да радимо сад са његовим рукама? Да их чувамо? Да их се сећамо?” И народ почиње да виче: “Да их чувамо.” То је догађај који је јединствен, заиста, у светској историји. Јединствен и у мојој каријери новинара.“
Ипак, за Лалића је најважнија Кастрова особина била нешто друго – способност да верује у немогуће чак и када му све околности говоре супротно.
Године 1953. напао је касарну Монкада са нешто више од стотину људи. Доживео је потпуни пораз, многи његови саборци су убијени, а он је завршио у затвору. На суђењу је изговорио чувену реченицу: „Историја ће ми дати за право.“ После затвора одлази у Мексико, враћа се на Кубу са 82 човека и намером да изведе револуцију, али доживљава пораз после ког преживљава само шеснаест његових сабораца.
„Фидел Кастро је са двојицом бораца кренуо у Сијера Маестру. Није знао ни да ли је ико још остао, ни његов брат Раул, ни Че Гевара. Фидел каже: 'Је ли ово сад Сијера Маестра на коју се ми пењемо?'И када чује да јесте, супротно укупном безнађу услед пораза и погибије каже: “Сад знам да су Батистини дани одбројани.”
Целог живота играо руски рулет
Због те невероватне вере у победу Лалић Кастрову револуцију назива „револуцијом једног човека“.
„Ако на свету постоји револуција једног човека, то је револуција Фидела Кастра. И то не мислим само ја.“
Кастро је, међутим, био и човек крајности. Укинуо је приватно власништво и национализовао привреду, изградио систем који је донео велика улагања у здравство и образовање, али је истовремено земљу увео у политичку и економску изолацију.
Комунистом није постао одмах. Лалић сматра да је у комунизам ушао пре свега из нужде.
„То што је Фидел Кастро постао комуниста, не из уверења него из нужде, неће му историја тако лако узети као олакшавајућу околност кад буду судили о том његовом социјализму у тропима, о том социјализму у којем је он покушао да Лењина и Маркса доведе под кубанске палме – и да од тога није испало ништа добро, нарочито у економском смислу.“
Ипак, коначни суд о Кастру, сматра Лалић, тек треба да донесе историја.
„Фидел Кастро је био изузетна личност, можда најфасцинантнија личност међу политичарима 20. века.“
Та фасцинација није била само ствар пропаганде. Била је део Кастрове личности, његове способности да ризикује и да преживи. Више од шестстотина покушаја атентата приписује се плановима против њега.
„Он је човек који је целог живота играо руски рулет. И он сам каже: имао сам среће да сам преживео све те покушаје атентата. Али он је био таква личност која је увек ишла у ризик. И зато је тако и успевао.“
Можда је управо то његово најтрајније наслеђе: уверење да мала земља може да се супротстави великој сили.
„Ако их нешто буде спасило и ако буду пружили отпор том притиску, то ће бити управо ово Кастрово наслеђе које је у сваком Кубанцу, без обзира да ли је реалиста или фиделиста: зна да се национални интереси морају чувати понекад и главом и животом. То је наслеђе Фидела Кастра“, закључује Борислав Лалић.
