https://sputnikportal.rs/20260824/oprastamo-i-molimo-za-oprastaj-poljska-predlozila-ukrajini-resenje-za-spor-oko-volinja-1202654523.html
„Опраштамо и молимо за опраштај“: Пољска предложила Украјини решење за спор око Волиња
„Опраштамо и молимо за опраштај“: Пољска предложила Украјини решење за спор око Волиња
Sputnik Србија
Заменик министра спољних послова Пољске Игнаци Немчицки предложио је Украјини да у решавању историјских спорова између две земље, укључујући и питање Волинског... 24.08.2026, Sputnik Србија
2026-08-24T21:20+0200
2026-08-24T21:20+0200
2026-08-24T21:20+0200
русија
русија
русија – политика
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e8/08/15/1176357074_0:257:2731:1793_1920x0_80_0_0_b06da6d0d7d5393c5b9967cf89f51fc1.jpg
Према његовим речима, Варшава је успела да обезбеди наставак ексхумација жртава Волинског масакра, које се сада спроводе интензивније. Он је, међутим, нагласио да је неопходно разговарати и о ширем историјском контексту односа Пољске и Украјине.У том циљу разматра се оснивање заједничке пољско-украјинске историјске комисије, која би се бавила Ришким мировним уговором, територијалним питањима, судбином украјинских војника у пољским логорима, као и догађајима након Волинског масакра.Волински масакр је назив за кампању масовних убистава етничких Пољака коју су украјински националисти спроводили на подручју западне Украјине током 1943. и 1944. године. Врхунац насиља догодио се 11. и 12. јула 1943. године, током такозване „Крваве недеље“. Пољски историчари број жртава процењују на између 50.000 и 100.000 људи, док је пољски Сејм 2016. године те догађаје прогласио геноцидом и 11. јул установио као Дан сећања на жртве.Односи Кијева и Варшаве додатно су погоршани почетком јуна, након одлуке украјинских власти да једну јединицу Оружаних снага Украјине назову у част припадника УПА. Убрзо након тога пољски председник Карол Навроцки одузео је Владимиру Зеленском Орден белог орла, након чега је Зеленски награду поштом вратио Варшави.Неколико украјинских званичника, као и бивши председници Леонид Кучма и Петар Порошенко, потом су се одрекли пољских државних одликовања.Навроцки је 11. јула, на Дан сећања на жртве Волинског масакра, поручио да ће настојати да забрани заставу УПА у Пољској, нагласивши да оптужбе не усмерава против украјинског народа, већ против „Бандерине идеологије“, за коју сматра да треба да нестане не само из Пољске већ и из Европе.Зеленски је касније најавио скидање ознаке тајности са архива украјинских служби који се односе на догађаје на Волини, као и издавање додатних дозвола за потраге и ексхумације, у којима би заједно учествовали украјински и пољски стручњаци.
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e8/08/15/1176357074_0:0:2731:2048_1920x0_80_0_0_dcac318a318e9495634548f52c5a695b.jpgSputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
русија, русија – политика
русија, русија – политика
„Опраштамо и молимо за опраштај“: Пољска предложила Украјини решење за спор око Волиња
Заменик министра спољних послова Пољске Игнаци Немчицки предложио је Украјини да у решавању историјских спорова између две земље, укључујући и питање Волинског масакра, примени формулу: „Опраштамо и молимо за опроштај“. Према његовим речима, такав приступ могао би да допринесе смањењу тензија и заустављању раста мржње.
„Блиска ми је идеја да опраштамо и молимо за опроштај. Мислим да се та формула показала ефикасном у пољској историји. У том духу настављају се разговори пољских и украјинских историчара“, рекао је Немчицки.
Према његовим речима, Варшава је успела да обезбеди наставак ексхумација жртава Волинског масакра, које се сада спроводе интензивније. Он је, међутим, нагласио да је неопходно разговарати и о ширем историјском контексту односа Пољске и Украјине.
У том циљу разматра се оснивање заједничке пољско-украјинске историјске комисије, која би се бавила Ришким мировним уговором, територијалним питањима, судбином украјинских војника у пољским логорима, као и догађајима након Волинског масакра.
Волински масакр је назив за кампању масовних убистава етничких Пољака коју су украјински националисти спроводили на подручју западне Украјине током 1943. и 1944. године. Врхунац насиља догодио се 11. и 12. јула 1943. године, током такозване „Крваве недеље“. Пољски историчари број жртава процењују на између 50.000 и 100.000 људи, док је пољски Сејм 2016. године те догађаје прогласио геноцидом и 11. јул установио као Дан сећања на жртве.
Односи Кијева и Варшаве додатно су погоршани почетком јуна, након одлуке украјинских власти да једну јединицу Оружаних снага Украјине назову у част припадника УПА. Убрзо након тога пољски председник Карол Навроцки одузео је Владимиру Зеленском Орден белог орла, након чега је Зеленски награду поштом вратио Варшави.
Неколико украјинских званичника, као и бивши председници Леонид Кучма и Петар Порошенко, потом су се одрекли пољских државних одликовања.
Навроцки је 11. јула, на Дан сећања на жртве Волинског масакра, поручио да ће настојати да забрани заставу УПА у Пољској, нагласивши да оптужбе не усмерава против украјинског народа, већ против „Бандерине идеологије“, за коју сматра да треба да нестане не само из Пољске већ и из Европе.
Зеленски је касније најавио скидање ознаке тајности са архива украјинских служби који се односе на догађаје на Волини, као и издавање додатних дозвола за потраге и ексхумације, у којима би заједно учествовали украјински и пољски стручњаци.