Америка повлачи потез којим главног непријатеља веже за Русију и Кину – то је ударац и за долар
© AP Photo / Vahid Salemi
Пратите нас
После неуспеха да војном силом наметне своју вољу Ирану, Вашингтон је кроз операцију „Економски отпадник“ отворио нови, економски фронт. Међутим, ова нова операција неће изоловати Техеран, већ ће га додатно повезати са Кином и Русијом, као и са другим земљама БРИКС-а и убрзати процес дедоларизације у међународној трговини.
Овако др Драгана Митровић, професор факултета политичких наука и председница Института за азијске студије, оцењује покретање операције „Економски отпадник“, чији је циљ, како је најавио амерички секретар за финансије Скот Бесент, да пресеку преостале економске и финансијске везе Ирана са светом.
Према Бесентовим речима, санкције су уведене против више од шездесет појединаца, компанија и бродова, а односе се и на на секторе дигиталне имовине, технологије, злата, авијације и поморског саобраћаја. Вашингтон је притом јасно ставио до знања да притисак неће бити усмерен само према Ирану, већ и према онима који са овом земљом послују.
Операција „Економски отпадник“ није замишљена као нешто што се односи само на Иран – она је много шири геополитички процес, чији је циљ да Иран остане без „крвних судова“ путем којих је успоставио сарадњу са светом.
Али, она врло лако може да има и контраефекат, с обзиром на понашање Кине, кључног иранског спољнотрговинског партнера, али и Русије и Индије, које развијају сопствене канале трговине и плаћања роба и услуга.
И у томе лежи највећи парадокс америчког понашања: операција која је замишљена да изолује Иран могла би да допринесе још чвршћем повезивању Ирана са „светском већином“, истовремено убрзавајући процес напуштања долара као светске валуте.
Америка на погрешном путу
Према речима професорке Митровић, јасно је да Америка није постигла ни један од циљева које је зацртала на почетку здружене агресије (са Израелом) на Иран. Сада се прибегава економским санкцијама са, како каже, типичним бомбастичним и патетичним називом.
Вашингтон се налази на толико погрешном путу да речи разумних, оних који ситуацију сагледавају објективно, не могу да допру до доносилаца одлука – уместо да преиспита досадашњу политику, наставља да користи средства притиска која, како упозорава, могу произвести супротан ефекат.
Наша саговорница сматра да ће нова америчка политика управо подстаћи државе које су већ биле изложене санкцијама да додатно учврсте међусобне везе и развијају механизме за њихово заобилажење.
„Иран је већ био под санкцијама и морао је наћи бројне начине како би могао да живи, да обезбеди колико-толико добар животни стандард свом становништву, да одржава своју економију и војску која је, као што смо могли да видимо јако ојачала. А наравно, другим земљама, које сада нису под санкцијама, ово је порука да морају да се прикључе форматима који већ имају потврђене механизме како да земља под санкцијама пролази неоштећена или да смањи штету која јој се наноси“, наводи Митровићева.
Сарадња Ирана са Русијом, Кином, као и са другим чланицама мултилатералних организација какве су БРИКС или ШОС биће све већа, додаје она.
Бег од долара биће све бржи
Друга последица америчких мера односи се на положај долара као међународне трговинске валуте: процес смањивања зависности од долара много је шири од америчко-иранских односа. Већ је видљиво да од долара беже и крупни инвеститори, који радије улажу у деонице високотехнолошких компанија него, као што је то био случај у временима после Другог светског рата, у америчке државне обвезнице.
Са друге стране, од долара као резервне светске валуте и доминантне валуте у светској трговини, беже државе. Један од кључних разлога за такво понашање је висок амерички јавни дуг, али и чињеница да велике државе све више развијају сопствене механизме за међународну трговину мимо америчког финансијског система.
„Због тога што многи важни учесници међународне трговине, као што је Кина, наложили су својим фирмама да не поштују америчке санкције, по кинеском закону оне не смеју да се повинују америчким санкцијама, под којима је иначе преко 400 кинеских фирми. Наравно, те исте фирме у пословању са Ираном неће поштовати ни ове нове санкције“, констатује наша саговорница.
Поред Кине, ту је и низ других земаља, попут Русије и других чланица БРИКС-а, али оно што је најважније је да је америчка политика санкција већ довела до тога да многе државе већ тргују у својим националним валутама. У националним валутама одвија се руско-кинеска трговина, чланице АСЕАН-а такође заобилазе долар и тргују у националним валутама, а слично је у трговинским односима између чланица Шангајске организације за сарадњу (ШОС) и чланица Евроазијске економске уније.
„То су велике учеснице у међународној трговини, то су земље поседнице кључних енергената, хране, вештачких ђубрива, дакле роба које су свима потребне и ако оне тргују у националним валутама и заобилазе долар, онда се показује да увођењем нових санкција, у овом случају Ирану, САД само убрзавају овај процес и злоупотребљавају позицију долара као међународног јавног добра, валуте којом се тргује“, наводи Митровићева.
Зашто америчке санкције не могу да буду успешне
Америчке санкције Ирану не могу да буду успешне, сматра она и наводи пример царина које је Вашингтон увео свом најближем суседу, Канади, од које САД зависе због увоза енергената. Отава сада узвраћа ударац, а слично се догађа и са Јужном Корејом, која је недавно схватила да бити амерички савезник не гарантује безбедност, а одузима много од могућности које нуди сарадња са светском већином и њиховим мултилатералним форматима.
„Оно што је добро је да су врата сваком бившем или садашњем америчком савезнику отворена за ову сарадњу, док САД полако себе искључују атаком и на савезнике, и на оне државе које сматрају непријатељским. Дакле, показују да немају способност за компромис, за реално сагледавање међународних односа и своје све мање моћи и могућности да силом, било војном, било економском, намећу своју вољу другима“, сматра Митровићева.
САД не би имале никаквог разлога за покретање операције „Економски отпадник“ да није једне ствари – ради се о покушају да се економски притиском надомести чињеница да војна сила није донела очекивани резултат. Донедавно, Вашингтон је говорио о примирју, мировним споразумима, а чак је било речи и о инвестирању у иранску привреду, као једном од видова надокнаде за штету која је нанета Ирану. Сада смо одједном дошли до санкција.
„Дакле, САД су биле принуђене да се прилично понижене, заправо поражене повуку из сукоба. То сада не одговара администрацији која не може да прихвати да као губитник изађе из овога, јер се Иран држао чврсто и одбијао улогу која му је намењена. Зато после немогућности да наметну војно решење, односно вољу САД, сада се прибегава економским санкцијама“, закључује Митровићева.
Погледајте и:
