До сада невиђено: Откривена најбржа звезда у Млечном путу која кружи око црне рупе /видео, фото/
CC0 / Слика генерисана вештачком интелигенцијом /
Пратите нас
Међународна научна колаборација „Гравити“ открила је најбржу звезду икада посматрану у Млечном путу, која се креће брзином већом од 25.000 километара у секунди и кружи око супермасивне црне рупе Стрелац А* у центру галаксије.
Резултати истраживања објављени су у часопису Nature, а откриће је остварено на основу посматрања телескопа Европске јужне опсерваторије у пустињи Атакама у Чилеу.
Star S301 and the Sagittarius A* Black Hole 🕳️
— Black Hole (@konstructivizm) August 24, 2026
At the center of the Galaxy lies a black hole with a mass of approximately 4 million Suns. This time-lapse shows star S301 orbiting it.
S301 was discovered in 2023 using the Very Large Telescope interferometer. It has an orbital… pic.twitter.com/OEpjyq1mcP
Звезда, названа S301, кружи око Стрелца А* по веома уској орбити која траје 8,7 година, а црној рупи се приближава на удаљеност око 12 пута већу од растојања Земље од Сунца.
„Оно што је посебно код ове звезде јесте то што кружи око Стрелца А* у веома уској орбити, за само 8,7 година, и приближава се црној рупи на удаљености само 12 пута већој од оне између Земље и Сунца. Ово никада раније није виђено“, рекао је Феликс Манг из Института Макс Планк за ванземаљску физику у Гархингу у Немачкој, један од аутора студије.
S301 се креће око 1.000 пута брже од Земље око Сунца и око 100.000 пута брже од путничког авиона. Звезда пролази поред црне рупе на удаљености сличној оној између Сатурна и Сунца.
The fastest star in our galaxy.
— Chris Hadfield (@Cmdr_Hadfield) August 24, 2026
It's called S301, whipping around, screaming by the black hole at the centre of the Milky Way, only 12 times further than we are from the Sun.
At 8% of the speed of light - 25,000 km/s or 16,000 mi/s. From here to the Moon in 15 secs.
The S must… pic.twitter.com/QnxnEKlKfc
Један од научно најзначајнијих аспеката открића је то што звезда пролази довољно близу црне рупе да на њу утичу ефекти њене ротације. Због тога би могла да послужи као својеврсна сонда за проучавање динамике црних рупа.
Према теоријским моделима, црне рупе имају сопствену ротацију која повлачи и деформише простор-време.
„Са овом звездом се надамо да ћемо у наредних 10 година измерити ротацију црне рупе. Први пут бисмо могли директно да измеримо ротацију масивне црне рупе, што би представљало фундаментални тест Ајнштајнове теорије“, рекао је коаутор студије из Института Макс Планк, Стефан Гилесен.
