Линта: Хрватска се није суочила са својом мрачном прошлошћу
© Sputnik
Пратите нас
Председник Савеза Срба из региона Миодраг Линта подсетио је да ниједан припадник хрватске војске и полиције није осуђен за масовне злочине над Србима током и после „Олује“, што, како је оценио, јасно и недвосмислено показује да се Хрватска није суочила са својом мрачном прошлошћу и да и даље почива на лажном миту о Домовинском рату.
Он је то рекао поводом 31. годишњице злочина над шест српских цивила у засеоку Грубори који припада селу Плавно код Книна и истакао да су тог 25. августа 1995. године, 21 дан од злочиначке акције „Олуја“, припадници Хрватске војске и полиције починили масакр над невиним српским цивилима.
„У августу 1995. године у читавом селу Плавну односно и у његовим другим засеоцима (Ђурићи, Дубајићи, Бурсаћи...) убијена су најмање 32 српска цивила, просечне старости веће од 70 година, међу којима је било девет жена“, рекао је Линта, наводи се у саопштењу Савеза.
Како је рекао неке од жртава убијене су хицима из ватреног оружја, неке заклане, а неке живе запаљене у властитим кућама, а за овај, како је рекао, монструозни злочин, као и за многе друге злочине над Србима, нико није осуђен.
„Сви оптужени су правоснажно ослобођени са лицемерним и циничним образложењем да тобоже није било доказа.То је један од многих потврда да хрватско провосуђе није независно и професионално већ је у фукцији хрватске политике негирања и понижавања српских жртава. Пред хрватским судовима за масовне злочине над више од 2.000 Срба током и после злочиначке акције 'Олуја' осуђена су свега двојица припадника Хрватске војске и полиције на укупну казну увредљивих и срамних 17 година затвора од којих је један српске, а други албанске националности. Многи који су сматрали да могу да убијају српске цивиле и да им се ништа неће десити због тога били су праву“, рекао је Линта.
Због тога, нагласио је Линта, Србија има националну, цивилизацијску и моралну обавезу да оснује Меморијални центар српских жртава на простору бивше Југославије, чији циљеви треба да буду, између осталог, борба за истину о страдању српског народа у домаћој и међународној јавности, попис страдалих Срба, попис стратишта где су убијани српски цивили и ратни заробљеници, постављање спомен плоча на бројна српска стратишта и чување трајног сећања на српске жртве.
Погледајте и:
