https://sputnikportal.rs/20260826/zastita-i-prezentacija-manastira-manasija-ministarstvo-opredelilo-463900000-dinara-za-svetinju-1202710293.html
Заштита и презентација манастира Манасија: Министарство определило 463.900.000 динара за светињу
Заштита и презентација манастира Манасија: Министарство определило 463.900.000 динара за светињу
Sputnik Србија
Министарство културе пренело је 463.910.000 динара за реализацију пројекта "Заштита и презентација манастира Манасија" а уговор су у уторак потписали министар... 26.08.2026, Sputnik Србија
2026-08-26T08:49+0200
2026-08-26T08:49+0200
2026-08-26T08:54+0200
друштво
друштво
србија – друштво
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/08/1a/1202709948_0:257:2730:1793_1920x0_80_0_0_69c060b280d6b1d7d8c390fb9ba0b2ce.jpg
Том приликом Селаковић је истакао да је након данашњег уговора за потребе конзервације и презентације манастирског комплекса, заједно са средствима које је Министарство културе пренело у децембру прошле године, држава Манасији обезбедила 553.600.000 динара у претходних девет месеци."Манасија је 'лабудова песма' српске средњовековне културе, уметности и архитектуре а следећу годину, годину Светог деспота Стефана Лазаревића, дочекаће у великој обнови, највећој до сада. Посебно желим да захвалим на несебичној и великој подршци председнику Републике који је стао иза овог пројекта и подржао Министарство културе, председниковом саветнику Милошу Вучевићу који је, као председник Владе, пружио озбиљну подршку реализацији овог пројекта али и Министарству и министру финансија", рекао је министар Селаковић.Министар је навео да ће овогодишњих 463.900.000 хиљада динара бити уложено у обнову манастирске трпезарије, најмонументалније трпезарије у Српској православној цркви на територији Србије, потом у обнову и реконструкцију манастирских бедема и кула, али и у нова археолошка испитивања на локалитетима који до сада нису истраживани."У трогодишњем програму од националног значаја, рестаурација, конзервација и презентација манастира Манасија представља једну од највећих инвестиција у очување српског непокретног културног наслеђа. Са средствима која ћемо пренети у наредној години, држава ће у Манасију уложити укупно милијарду и 46 милиона динара. Ово је највећи појединачни износ који је у неко културно добро на територији Републике Србије наша држава уложила у претходних неколико деценија. Колика је размера ових улагања, говори један пример да је до 2025, односно у 17 година, држава Манасији пренела 34 пута мање новца него у овом трогодишњем периоду", нагласио је Селаковић.Према његовим речима, држава улагањима у манастирски комплекс жели да спремно дочека 2027. годину."У тој 2027. години српски род обележиће 650 година од рођења и 600 година од смрти Светог деспота Стефана Лазаревића, сина великомученика косовског кнеза Лазара и кнегиње Милице, српског деспота, великог витеза Змајевог реда, великог градитеља, великог писца“, појаснио је Селаковић и подсетио да је, између осталог, Стефан Лазаревић иза себе оставио „Слово љубве“, "Запис на косовском мраморном стубу" али и да је творац Закона о рудницима и Статута града Новог Брда.
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
друштво, србија – друштво
друштво, србија – друштво
Заштита и презентација манастира Манасија: Министарство определило 463.900.000 динара за светињу
08:49 26.08.2026 (Освежено: 08:54 26.08.2026) Министарство културе пренело је 463.910.000 динара за реализацију пројекта "Заштита и презентација манастира Манасија" а уговор су у уторак потписали министар културе Никола Селаковић и игуман манастира протосинђел Павле, саопштили су из министарства.
Том приликом Селаковић је истакао да је након данашњег уговора за потребе конзервације и презентације манастирског комплекса, заједно са средствима које је Министарство културе пренело у децембру прошле године, држава Манасији обезбедила 553.600.000 динара у претходних девет месеци.
"Манасија је 'лабудова песма' српске средњовековне културе, уметности и архитектуре а следећу годину, годину Светог деспота Стефана Лазаревића, дочекаће у великој обнови, највећој до сада. Посебно желим да захвалим на несебичној и великој подршци председнику Републике који је стао иза овог пројекта и подржао Министарство културе, председниковом саветнику Милошу Вучевићу који је, као председник Владе, пружио озбиљну подршку реализацији овог пројекта али и Министарству и министру финансија", рекао је министар Селаковић.
Министар је навео да ће овогодишњих 463.900.000 хиљада динара бити уложено у обнову манастирске трпезарије, најмонументалније трпезарије у Српској православној цркви на територији Србије, потом у обнову и реконструкцију манастирских бедема и кула, али и у нова археолошка испитивања на локалитетима који до сада нису истраживани.
"У трогодишњем програму од националног значаја, рестаурација, конзервација и презентација манастира Манасија представља једну од највећих инвестиција у очување српског непокретног културног наслеђа. Са средствима која ћемо пренети у наредној години, држава ће у Манасију уложити укупно милијарду и 46 милиона динара. Ово је највећи појединачни износ који је у неко културно добро на територији Републике Србије наша држава уложила у претходних неколико деценија. Колика је размера ових улагања, говори један пример да је до 2025, односно у 17 година, држава Манасији пренела 34 пута мање новца него у овом трогодишњем периоду", нагласио је Селаковић.
Према његовим речима, држава улагањима у манастирски комплекс жели да спремно дочека 2027. годину.
"У тој 2027. години српски род обележиће 650 година од рођења и 600 година од смрти Светог деспота Стефана Лазаревића, сина великомученика косовског кнеза Лазара и кнегиње Милице, српског деспота, великог витеза Змајевог реда, великог градитеља, великог писца“, појаснио је Селаковић и подсетио да је, између осталог, Стефан Лазаревић иза себе оставио „Слово љубве“, "Запис на косовском мраморном стубу" али и да је творац Закона о рудницима и Статута града Новог Брда.
