Да ли се то европски изасланик захваљује Хрватима за рецепт за етничко чишћење Срба дат Пришини
© Sputnik / Лола Ђорђевић
Пратите нас
Врло је дискутабилно да ли се специјални изасланик Европске уније за дијалог Београда и Приштине Петер Соренсен захвалио Хрватској за помоћ у име Европске уније или у име Приштине, јер у име Срба дефинитивно није, каже професор Стевица Деђански.
Соренсен је после састанка са хрватским премијером Андрејем Пленковићем захвалио на подршци коју Хрватска, како је рекао, даје у дијалогу Београда и Приштине и посвећености коју исказује у унапређењу нормализације односа између Београда и Приштине.
Соренсен као заступник Приштине
Професор др Стевица Деђански из Центра за међународну сарадњу каже да у Бриселу знају шта је срамота сигурно Соренсен не би хвалио Хрватску за коју се зна како је поступала према Србима који су били легални грађани њихове државе.
„Соренсен се могaо захвалити Хрватима на томе што су довели или припомогли својим понашањем да дијалог Београд и Приштине потпуно замре. „Помоћ“ Хрватске се огледа у формирању тројног војног савеза са Тираном и Приштином усмереног директно против Србије и у мешању у унутрашње послове суверене државе Србије својим деловањем, како на КиМ, тако и у централној Србији,“ наводи Деђански.
Међутим све горе наведено је ништа наспрам главне помоћи коју је Хрватска дала Приштини.
„То је оно што би се могло назвати моделом како да се етнички очисти једна територија од једног народа, у овом случају Срба са Косова и Метохије. Ко прати шта се дешава јасно уочава шаблон који су Хрвати својевремено користили да прогнају Србе из Хрватске и да им ускрате свакако право. Хрвати су то урадили кроз војне акције „Бљесак“ и „Олуја“; затим су конфисковали приватну имовину Срба, за коју се они и дан- данас боре да докажу да је њихова, па до тога да су стављали Србе на тајне спискове по оптужбама за наводне ратне злочине и хапсили их приликом сваког уласка у Хрватску,“ подсећа Деђански.
Модел за етничко чишћење
Свака сличност са оним што раде приштинске власти није случајна, већ је врло јасно да је „хрватски модел“ послужио Приштини као модел за етничко чишћење Срба са КИМ, додаје наш саговорник.
„Ако је то оно због чега је Соренсен, који би требало да буде неко ко представља европске вредности, похвалио Загреб, онда има разлога да им се захвали, али нама то показује само да они немају ништа против било чега што се уради Србима. И зато је Соренсен, верујем, искрено рекао то што је рекао, само то нама треба да држи отворене очи да знамо шта нам они мисле и да од њих не очекујемо неку помоћ. Од њих помоћи нема, то је најблаже што могу да кажем,“ истиче наш саговорник.
Аналитичар Дејан Достанић каже да се „модел“ Хрватске примењује или ће се применити вероватно и на друге ствари кад су Срби на КиМ у питању.
ЗСО као ЗВО
„Многи су скроз избацили из главе чињеницу да у Хрватској постоји тело Заједничко веће општина (ЗВО) са седиштем у Вуковару, што је по карактеристикама врло слично ономе што је по Бриселском споразуму замишљено као Заједница српских општина на КиМ. Настанак ЗВО у Хрватској је имао исти циљ као ЗСО на КиМ; ЗВО је настала на основу Ердутског споразума из 1995. године који је као и Бриселски споразум међународни акт са циљем да усклађује интересе српске заједнице на истоку Хрватске и да обухвата општине са српском већином у Осјечко-барањској и Вуковарско-сријемској жупанији. За разлику од ЗСО за коју се предвиђене и извршне надлежности, ЗВО је требало да има улогу саветодавног тела које штити културну и просветну аутономију Срба, прати поштовање мањинских и грађанских права и сарађује са институцијама у Загребу и Београду. Функционише као тело „sui generis“ (посебне врсте) удружено у складу са одлукама Владе Републике Хрватске,“ наводи Достанић.
Како каже, поред ЗВО-а, на државном нивоу као кровна политичка организација свих Срба у Хрватској делује Српско народно вијеће (СНВ).
Мртво слово на папиру
„Због тога што су обе институције замишљене као механизми заштите Срба кроз локалне самоуправе након конфликата, решење примењено преко ЗВО често се помиње као потенцијални модел за решавање статуса ЗСО. Међутим оно што је на речима није и на терену јер ни једно ни друго тело у пракси немају фактички никакву моћ кад је реч о заштити Срба у Хрватској. Са таквим поступцима и као такву државу Европска унија је примила Хрватску у своје редове. Зато не треба да нас чуди Соренсен који се захваљује Хрватима,“ наводи наш саговорник.
Пленковић је на друштвеним мрежама навео да је са Соренсеном разговарао о актуелној ситуацији и најновијим напорима у оквиру дијалога, који је "кључан за стабилност и европску перспективу Србије и Косова", као и да је поздравио наставак напора усмерених на изградњу поверења и решавање отворених питања уз „снажно подржавање дијалога под окриљем ЕУ као најбољим путем према нормализацији односа и напретку према чланству у ЕУ“.
