https://sputnikportal.rs/20260829/1202825784.html
Изгубљени век српске културе
Изгубљени век српске културе
Sputnik Србија
Шта је мотивисало младу жену оболелу од карцинома дојке да своје трауматично искуство креативно преобрази у позоришну представу у којој – уместо страха и... 29.08.2026, Sputnik Србија
2026-08-29T10:00+0200
2026-08-29T10:00+0200
2026-08-29T10:13+0200
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/08/1d/1202825626_0:3:1036:586_1920x0_80_0_0_23342b632a31f1a1104ac70408f8f722.jpg
Изгубљени век српске културе
Sputnik Србија
Шта је мотивисало младу жену оболелу од карцинома дојке да своје трауматично искуство креативно преобрази у позоришну представу у којој – уместо страха и болести – тријумфују снага, самопоштовање и духовна борба у којој се слави живот – чему је све болест научила и како данас на нов начин, после свега, у кругу оних које воли смешта и себе – питаму Ану Дорник, чија је прича инспирисала настанак биографске представе „Ожиљци од меда“, у којој Ана игра једну од улога, а која ће пред нишком публиком бити изведена 8. септембра у Народном позоришту у Нишу.
Шта представља пет триптиха изложених у Галерији Атријум Библиотеке града Београда, како је један његов ликовни рад инспирисао Милорада Павића, његовог оца, да напише роман „Предео сликан чајем“, зашто су рано хришћанство и византијска уметност, али и делови будистичке духовности у темељу његове поетике – питамо академског сликара Ивана Павића.
Хоћемо ли после ТВ серије, чији је редитељ и сценариста, на нов, бољи и јаснији начин разумети сву изузетност личности српског научника, родољуба и добротвора Михаила Пупина – питамо Данила Бећковића.
А како је после вишедеценијског рада заокружио капиталну научну студију о историји српске културе, објавивши недавно завршни том „Српска кутлура 20. века“ у Матици српској, како је – кроз причу о приватном животу, образовању и науци, језику и књижевности, ликовним уметностима, архитектури, позоришту, музици, филозофији, штампи, српској првославној цркви... – на једниствен начин примерима потврдио да је 20. век за Србе уистину изгубљени век, зашто је жири који му је доделио награду „Др Шпиро Матијевић“ у образложењу казао да је реч „о великом прилогу нашем бољем познавању самих себе“ – за „Орбиту културе“ објашњава велики историчар „Српске културе“, писац и књижевни историчар др Петар Пијановић.
Шта је мотивисало младу жену оболелу од карцинома дојке да своје трауматично искуство креативно преобрази у позоришну представу у којој – уместо страха и болести – тријумфују снага, самопоштовање и духовна борба у којој се слави живот – чему је све болест научила и како данас на нов начин, после свега, у кругу оних које воли смешта и себе – питаму Ану Дорник, чија је прича инспирисала настанак биографске представе „Ожиљци од меда“, у којој Ана игра једну од улога, а која ће пред нишком публиком бити изведена 8. септембра у Народном позоришту у Нишу.Шта представља пет триптиха изложених у Галерији Атријум Библиотеке града Београда, како је један његов ликовни рад инспирисао Милорада Павића, његовог оца, да напише роман „Предео сликан чајем“, зашто су рано хришћанство и византијска уметност, али и делови будистичке духовности у темељу његове поетике – питамо академског сликара Ивана Павића.Хоћемо ли после ТВ серије, чији је редитељ и сценариста, на нов, бољи и јаснији начин разумети сву изузетност личности српског научника, родољуба и добротвора Михаила Пупина – питамо Данила Бећковића.А како је после вишедеценијског рада заокружио капиталну научну студију о историји српске културе, објавивши недавно завршни том „Српска кутлура 20. века“ у Матици српској, како је – кроз причу о приватном животу, образовању и науци, језику и књижевности, ликовним уметностима, архитектури, позоришту, музици, филозофији, штампи, српској првославној цркви... – на једниствен начин примерима потврдио да је 20. век за Србе уистину изгубљени век, зашто је жири који му је доделио награду „Др Шпиро Матијевић“ у образложењу казао да је реч „о великом прилогу нашем бољем познавању самих себе“ – за „Орбиту културе“ објашњава велики историчар „Српске културе“, писац и књижевни историчар др Петар Пијановић.
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
аудио
Шта је мотивисало младу жену оболелу од карцинома дојке да своје трауматично искуство креативно преобрази у позоришну представу у којој – уместо страха и болести – тријумфују снага, самопоштовање и духовна борба у којој се слави живот – чему је све болест научила и како данас на нов начин, после свега, у кругу оних које воли смешта и себе – питаму Ану Дорник, чија је прича инспирисала настанак биографске представе „Ожиљци од меда“, у којој Ана игра једну од улога, а која ће пред нишком публиком бити изведена 8. септембра у Народном позоришту у Нишу.
Шта представља пет триптиха изложених у Галерији Атријум Библиотеке града Београда, како је један његов ликовни рад инспирисао Милорада Павића, његовог оца, да напише роман „Предео сликан чајем“, зашто су рано хришћанство и византијска уметност, али и делови будистичке духовности у темељу његове поетике – питамо академског сликара Ивана Павића.
Хоћемо ли после ТВ серије, чији је редитељ и сценариста, на нов, бољи и јаснији начин разумети сву изузетност личности српског научника, родољуба и добротвора Михаила Пупина – питамо Данила Бећковића.
А како је после вишедеценијског рада заокружио капиталну научну студију о историји српске културе, објавивши недавно завршни том „Српска кутлура 20. века“ у Матици српској, како је – кроз причу о приватном животу, образовању и науци, језику и књижевности, ликовним уметностима, архитектури, позоришту, музици, филозофији, штампи, српској првославној цркви... – на једниствен начин примерима потврдио да је 20. век за Србе уистину изгубљени век, зашто је жири који му је доделио награду „Др Шпиро Матијевић“ у образложењу казао да је реч „о великом прилогу нашем бољем познавању самих себе“ – за „Орбиту културе“ објашњава велики историчар „Српске културе“, писац и књижевни историчар др Петар Пијановић.
