https://sputnikportal.rs/20260829/alkohol-za-proizvodnju-buducnosti-ruski-naucnici-osmislili-nov-nacin-dobijanja-nanocevi-1202711974.html
Алкохол за производњу будућности: Руски научници осмислили нов начин добијања наноцеви
Алкохол за производњу будућности: Руски научници осмислили нов начин добијања наноцеви
Sputnik Србија
Нови начин добијања угљеничних наноцеви помоћу алкохола осмислили су научници Череповецког државног универзитета (ЧДУ) у оквиру истраживачког тима. Према... 29.08.2026, Sputnik Србија
2026-08-29T21:00+0200
2026-08-29T21:00+0200
2026-08-29T21:00+0200
наука и технологија
наука и технологија
алкохол
русија
истраживање
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/02/03/1195457307_0:161:3071:1888_1920x0_80_0_0_ef358c3c7440c0f2b69e53ffe6a57f7c.jpg
Угљеничне наноцеви су материјали са јединственом комбинацијом својстава: механичком пластичношћу, високом топлотном проводљивошћу и биокомпатибилношћу. Управо због тога су веома тражене у електроници, медицини и производњи композитних материјала. Међутим, како наводе аутори истраживања, њихову широку примену отежава недостатак једноставних и јефтиних метода синтезе. Постојеће технологије захтевају сложене и скупе катализаторе, састоје се од више фаза и не омогућавају континуирану производњу.Научници ЧДУ су, заједно са колегама, предложили алтернативу постојећим методама добијања наноцеви. Уместо сложених и скупих катализатора, користили су пароводни плазма горионик. У њему је електрични лук загревао водени и алкохолни раствор до јонизације. Паре алкохола су ушле у лучно пражњење, где су се на високим температурама разлагале на атоме угљеника, који су се затим кондензовали у наноструктуре. У експериментима су коришћене три врсте сировина: етанол, пропанол и бензол.Према његовим речима, истраживање је показало да састав раствора директно утиче на врсту и величину насталих наночестица. У зависности од коришћене сировине, етанола, пропанола или бензена, мењали су се пречник и структура наноцеви, као и количина слојева графенских љуспица.Главна предност нове методе је у томе што није потребна претходна припрема катализатора нити вишефазно пречишћавање добијеног материјала. Катализатор се формира директно током процеса синтезе, чиме се технологија поједностављује и смањују трошкови производње. Поред тога, овај поступак омогућава континуирану производњу, док је код класичних метода неопходно заустављати процес ради замене електрода или прикупљања добијених производа, навели су аутори истраживања.Ова технологија би у будућности могла да се примењује у производњи композитних материјала, носача за катализаторе, електрода за суперкондензаторе, као и за циљану примену лекова.У будућности, научници планирају да проуче утицај кисеоника и водоника у воденим и алкохолним растворима на формирање наноцеви, као и да утврде колико се наноматеријала може добити из различитих врста сировина.Погледајте и:
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/02/03/1195457307_171:0:2900:2047_1920x0_80_0_0_4eddfb0402f07e40bed4d86703196bda.jpgSputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
наука и технологија, алкохол, русија, истраживање
наука и технологија, алкохол, русија, истраживање
Алкохол за производњу будућности: Руски научници осмислили нов начин добијања наноцеви
Нови начин добијања угљеничних наноцеви помоћу алкохола осмислили су научници Череповецког државног универзитета (ЧДУ) у оквиру истраживачког тима. Према речима аутора, технологија отвара могућности за јефтину и континуирану производњу наноматеријала за примену у електроници и медицини.
Угљеничне наноцеви су материјали са јединственом комбинацијом својстава: механичком пластичношћу, високом топлотном проводљивошћу и биокомпатибилношћу.
Управо због тога су веома тражене у електроници, медицини и производњи композитних материјала. Међутим, како наводе аутори истраживања, њихову широку примену отежава недостатак једноставних и јефтиних метода синтезе. Постојеће технологије захтевају сложене и скупе катализаторе, састоје се од више фаза и не омогућавају континуирану производњу.
Научници ЧДУ су, заједно са колегама, предложили алтернативу постојећим методама добијања наноцеви. Уместо сложених и скупих катализатора, користили су пароводни плазма горионик. У њему је електрични лук загревао водени и алкохолни раствор до јонизације. Паре алкохола су ушле у лучно пражњење, где су се на високим температурама разлагале на атоме угљеника, који су се затим кондензовали у наноструктуре. У експериментима су коришћене три врсте сировина: етанол, пропанол и бензол.
„Научна новина огледа се у употреби плазме која се састоји од паре алкохола. Паре алкохола доспевају у лучни процеп услед интензивног испаравања при загревању у експанзионом резервоару и захваљујући природном притиску“, рекао је директор Напредне инжењерске школе ЧДУ Георгиј Курдјумов.
Према његовим речима, истраживање је показало да састав раствора директно утиче на врсту и величину насталих наночестица. У зависности од коришћене сировине, етанола, пропанола или бензена, мењали су се пречник и структура наноцеви, као и количина слојева графенских љуспица.
Главна предност нове методе је у томе што није потребна претходна припрема катализатора нити вишефазно пречишћавање добијеног материјала. Катализатор се формира директно током процеса синтезе, чиме се технологија поједностављује и смањују трошкови производње. Поред тога, овај поступак омогућава континуирану производњу, док је код класичних метода неопходно заустављати процес ради замене електрода или прикупљања добијених производа, навели су аутори истраживања.
Ова технологија би у будућности могла да се примењује у производњи композитних материјала, носача за катализаторе, електрода за суперкондензаторе, као и за циљану примену лекова.
У будућности, научници планирају да проуче утицај кисеоника и водоника у воденим и алкохолним растворима на формирање наноцеви, као и да утврде колико се наноматеријала може добити из различитих врста сировина.