https://sputnikportal.rs/20260829/globalni-juan-zlato-i-40-biliona-duga-petogodisnji-plan-za-slom-hegemonije-dolara-video-1202801852.html
Глобални јуан, злато и 40 билиона дуга: Петогодишњи план за слом хегемоније долара /видео/
Глобални јуан, злато и 40 билиона дуга: Петогодишњи план за слом хегемоније долара /видео/
Sputnik Србија
Таман кад је Кина открила свој петогодишњи план интернационализације јуана (на уштрб долара) до 2030. у међународној трговини, инвестицијама и финансијама –... 29.08.2026, Sputnik Србија
2026-08-29T22:36+0200
2026-08-29T22:36+0200
2026-08-29T22:36+0200
економија
свет – економија
економија
анализе и мишљења
нови спутњик поредак с николом врзићем
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/08/1c/1202802284_0:80:1536:944_1920x0_80_0_0_dce5ea21da68029ce8969c15031f1579.png
Свет – не само финансија – улази у непознату територију.Финансијско отварањеУ оквиру 15. петогодишњег плана развоја Кине, а читав свет се из дана у дан уверава докле је Кину довело претходних 14 пажљиво разрађених и спроведених планова на периоде од по пет година, тако да сваки мења и Кину и свет све више, Народна банка Кине – кинеска централна банка – објавила је план реформи и развоја с циљем ”промишљеног напретка финансијског отварања на високом нивоу”.Конкретније, како преносе кинески медији, то подразумева ширење глобалне употребе јуана у међународној трговини, инвестицијама и финансирању, убрзање корака да Шангај постане међународни финансијски центар, као и снажење улоге Хонг Конга као глобалног финансијског центра.Управо у Хонг Конгу је, иначе, у јулу отворен кинески еквивалент лондонској берзи злата која је досад држала монопол у свету, а америчка агенција за кредитни рејтинг Стандард енд Пурс (S&P) указује баш ових дана и да ”Кина развија глобалну мрежу трезора за злато, уз убрзање куповине злата од стране централне банке, као део напора да се ојачају улога јуана у међународној трговини и економска отпорност земље”.Истовремено се, међутим, напомиње и да је то са златом само један део укупних подухвата који поврх тога подразумевају и развој система плаћања, дигиталних финансија, тржишта обвезница и монетарне сарадње с партнерима.У складу с тим, петогодишњи план финансијског отварања и интернационализације јуана предвиђа и ширу употребу ЦИПС-а – кинеске верзије СВИФТ-а, система за међународне трансакције под контролом западних финансијских и политичких центара – при чему су кинески државни медији, најављујући крајем децембра прошле године израду петогодишњег финансијског плана за глобални јуан, прецизирали и да ће важну улогу у томе имати и мБриџ као мост (како му и име каже) међу дигиталним валутама партнерских централних банака у оквиру БРИКС-а.Монетарна политика са кинеским карактеристикама”Фајненшел тајмс” опомиње и да је, у склопу планиране интернационализације, немачка Дојче банка управо постала прва европска банка која ће обављати трансакције у јуанима, што ”успоставља директну везу с кинеским финансијским системом”, а то се пак надовезало на приступање ове банке ЦИПС-у, као кинеској алтернативи СВИФТ-а, још пре више од 10 године.Све у свему, оцењује ”Фајненшел тајмс”, ”Кина је последњих година убрзала напоре да повећа глобалну употребу своје валуте и тиме изазове доминацију долара”, и то не ради тако што копира ”ортодоксни”, то јест амерички пут који подразумева и огромне спољне дефиците. Већ је реч, како је истим поводом прецизирала кинеска државна телевизија, о ”научном и робусном оквиру за усавршавање модерног система монетарне политике са кинеским карактеристикама, којима се поправљају механизми креирања новца”, а ”значајан стуб овог плана је јачање приступа реалне економије квалитетним финансијским сервисима”, што ”укључује развој финансијског система прилагођеног научним и технолошким иновацијама”.Што ће рећи да, планираном интернационализацијом јуана која је већ у току, иако га не спомиње изричито, Кина ствара алтернативу долару и његовом систему, и притом се делом ослања на монетарне постулате који постоје одвајкада и на које се ослањала и Америка све док није банкротирала у односу на злату 1971, док се другим делом Кина ослања управо на то негативно америчко искуство те учи из туђих грешака, притом, примењујући иновативна технолошка решења у погледу дигиталних валута и система плаћања.Дуг пре рокаИстовремено, Америка је успела да пробије и (психолошку) границу свог дуга од тешко замисливих 40 билиона долара, и то, како наводи ”Вашингтон пост”, неколико месеци пре него што су рачунали да ће се то догодити, што значи да се процес задуживања Америке убрзава. Нормално, кад су камате на 30-годишње државне обвезнице – ”најважнија цена на свету”, како се описује у једном коментару у ”Волстрит џорналу” – порасле на дводеценијски максимум услед вишка понуде (јер Америка мора да се задужује све више) и мањка потражње јер је круг купаца дуга ограничен а на тржишту су све веће количине дуга на продају, како државног од Америке до Европе, уз рефинансирање по знатно неповољнијим условима него пре услед виших камата, тако и корпоративног због енормне потребе за финансирањем вештачке интелигенције која никако да почне да генерише приход.Шта је изазвало раст камата, и шта то значи за државне и корпоративне дугове на Западу? Зашто камате на кинеске обвезнице иду у супротном смеру? И шта све доноси петогодишњи план Кине за квалитетно финансијско отварање?О овим су питањима у ”Новом Спутњик поретку” говорили аналитичар и народни посланик Бранко Павловић и политички економиста Михаило Савић.Погледајте видео:
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Никола Врзић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/07/0d/1127335056_32:0:1089:1057_100x100_80_0_0_9c9335a639847bc96a7a57c5369aa0bd.jpg
Никола Врзић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/07/0d/1127335056_32:0:1089:1057_100x100_80_0_0_9c9335a639847bc96a7a57c5369aa0bd.jpg
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/08/1c/1202802284_86:0:1451:1024_1920x0_80_0_0_922c6fc45f626ea69f2cec614cb5d1f0.pngSputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Никола Врзић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/07/0d/1127335056_32:0:1089:1057_100x100_80_0_0_9c9335a639847bc96a7a57c5369aa0bd.jpg
свет – економија, економија, анализе и мишљења, нови спутњик поредак с николом врзићем
свет – економија, економија, анализе и мишљења, нови спутњик поредак с николом врзићем
Глобални јуан, злато и 40 билиона дуга: Петогодишњи план за слом хегемоније долара /видео/
Таман кад је Кина открила свој петогодишњи план интернационализације јуана (на уштрб долара) до 2030. у међународној трговини, инвестицијама и финансијама – први такав план до сада – амерички државни дуг превазишао је цифру од 40 билиона долара. С каматама које расту тако да ”упозоре на невољу која долази”, опомиње ”Волстрит џорнал”.
Свет – не само финансија – улази у непознату територију.
У оквиру 15. петогодишњег плана развоја Кине, а читав свет се из дана у дан уверава докле је Кину довело претходних 14 пажљиво разрађених и спроведених планова на периоде од по пет година, тако да сваки мења и Кину и свет све више, Народна банка Кине – кинеска централна банка – објавила је план реформи и развоја с циљем ”промишљеног напретка финансијског отварања на високом нивоу”.
Конкретније, како преносе кинески медији, то подразумева ширење глобалне употребе јуана у међународној трговини, инвестицијама и финансирању, убрзање корака да Шангај постане међународни финансијски центар, као и снажење улоге Хонг Конга као глобалног финансијског центра.
Управо у Хонг Конгу је, иначе, у јулу отворен кинески еквивалент лондонској берзи злата која је досад држала монопол у свету, а америчка агенција за кредитни рејтинг Стандард енд Пурс (S&P) указује баш ових дана и да ”Кина развија глобалну мрежу трезора за злато, уз убрзање куповине злата од стране централне банке, као део напора да се ојачају улога јуана у међународној трговини и економска отпорност земље”.
Истовремено се, међутим, напомиње и да је то са златом само један део укупних подухвата који поврх тога подразумевају и развој система плаћања, дигиталних финансија, тржишта обвезница и монетарне сарадње с партнерима.
У складу с тим, петогодишњи план финансијског отварања и интернационализације јуана предвиђа и ширу употребу ЦИПС-а – кинеске верзије СВИФТ-а, система за међународне трансакције под контролом западних финансијских и политичких центара – при чему су кинески државни медији, најављујући крајем децембра прошле године израду петогодишњег финансијског плана за глобални јуан, прецизирали и да ће важну улогу у томе имати и мБриџ као мост (како му и име каже) међу дигиталним валутама партнерских централних банака у оквиру БРИКС-а.
Монетарна политика са кинеским карактеристикама
”Фајненшел тајмс” опомиње и да је, у склопу планиране интернационализације, немачка Дојче банка управо постала прва европска банка која ће обављати трансакције у јуанима, што ”успоставља директну везу с кинеским финансијским системом”, а то се пак надовезало на приступање ове банке ЦИПС-у, као кинеској алтернативи СВИФТ-а, још пре више од 10 године.
Све у свему, оцењује ”Фајненшел тајмс”, ”Кина је последњих година убрзала напоре да повећа глобалну употребу своје валуте и тиме изазове доминацију долара”, и то не ради тако што копира ”ортодоксни”, то јест амерички пут који подразумева и огромне спољне дефиците. Већ је реч, како је истим поводом прецизирала кинеска државна телевизија, о ”научном и робусном оквиру за усавршавање модерног система монетарне политике са кинеским карактеристикама, којима се поправљају механизми креирања новца”, а ”значајан стуб овог плана је јачање приступа реалне економије квалитетним финансијским сервисима”, што ”укључује развој финансијског система прилагођеног научним и технолошким иновацијама”.
Што ће рећи да, планираном интернационализацијом јуана која је већ у току, иако га не спомиње изричито, Кина ствара алтернативу долару и његовом систему, и притом се делом ослања на монетарне постулате који постоје одвајкада и на које се ослањала и Америка све док није банкротирала у односу на злату 1971, док се другим делом Кина ослања управо на то негативно америчко искуство те учи из туђих грешака, притом, примењујући иновативна технолошка решења у погледу дигиталних валута и система плаћања.
Истовремено, Америка је успела да пробије и (психолошку) границу свог дуга од тешко замисливих 40 билиона долара, и то, како наводи ”Вашингтон пост”, неколико месеци пре него што су рачунали да ће се то догодити, што значи да се процес задуживања Америке убрзава. Нормално, кад су камате на 30-годишње државне обвезнице – ”најважнија цена на свету”, како се описује у једном коментару у ”Волстрит џорналу” – порасле на дводеценијски максимум услед вишка понуде (јер Америка мора да се задужује све више) и мањка потражње јер је круг купаца дуга ограничен а на тржишту су све веће количине дуга на продају, како државног од Америке до Европе, уз рефинансирање по знатно неповољнијим условима него пре услед виших камата, тако и корпоративног због енормне потребе за финансирањем вештачке интелигенције која никако да почне да генерише приход.
Шта је изазвало раст камата, и шта то значи за државне и корпоративне дугове на Западу? Зашто камате на кинеске обвезнице иду у супротном смеру? И шта све доноси петогодишњи план Кине за квалитетно финансијско отварање?
О овим су питањима у ”Новом Спутњик поретку” говорили аналитичар и народни посланик Бранко Павловић и политички економиста Михаило Савић.