Хакназарјан за Спутњик: До резултата само кроз крв и зној – безбедни смо док АИ не буде имао душу
© Sputnik / Владимир Астапкович
/ Пратите нас
Одговорно тврдим да музичари припадају једној од најбезбеднијих професија када је реч о томе да ли ће нас вештачка интелигенција заменити. Мислим да ће морати да протекне много година док АИ ненаучи да производи музику, да производи лепоту, онако како то човек ради.
Овако прослављени јерменски виолончелиста Нарек Хакназарјан гледа на будућност музике у свету испуњеном вештачком интелигенцијом, технологијом и иновацијама. Он је у интервјуу за Спутњик који нам је дао у Дрвенграду на Мокрој Гори, рекао да је иначе велики љубитељ технилогије и свих промена које АИ уноси у савремени живот.
Заиста сам велики обожаватељ и користим АИ у свакодневном животу. Све док АИ нема душу, ако је уопште икад и добије, безбедни смо и, по свему судећи, бићемо безбедни још дуго времена. Слушао сам покушаје АИ да компоније и изводи музику и то је изгледало како када бисте упоредили данашње компјутере и тетрис из осамдесетих година, каже прослављени виолончелиста.
Ипак, наш саговорник се осврнуо на једну врло значајну и озбиљну нуспојаву технологије, подсетивши како се опсег пажње код младих људи драстично и видно смањио, не наравно у Србији или Јерменији, већ широм читаве планете.
Преко друштвених мрежа и преко бајковите слике коју те мреже нуде уметницима, они виде да постоје многи млади људи њихових година који раде релативно лаке ствари и то каче на интернет, добијајући стотине, хиљаде, милионе пратилаца, преко којих добро зарађују. Због тога им се смањује мотивација да заправо раде, вежбају на својим инструментима и постигну нешто кроз зној и крв. То је огроман проблем и не знам како да се боримо са њим, међутим, знам једну ствар - истинским уметницима, чак и оним млађим, друштвене мреже не одвлаче пажњу. Они не скрећу са свог пута, каже Хакназарјан.
Његов предлог младим музичарима је да буду што одлучнији, колико год је то могуће, и да се константно усаврашвају кроз читав свој живот и каријеру. Иако то друштвене мреже тако представљају, ништа не долази лако у овом животу, истиче он.
Ништа вам се неће тек тако даровати у животу. Морате вредно радити да то зарадите, морате да сањате и морате да јурите своје снове.
Дрвенград у Јерменији
Наш саговорник је тек трећи пут у Дрвенграду и на ,,Кустендорф класик" фестивалу. Први пут је дошао пре десет година, а жеља му је да дође кад ,,нема гужве", односно ван било ког фестивала. Овде се, каже, увек осећа као код куће.
Стално понављам да Србија заузима посебно место у мом срцу, јер могу да увидим споне које вежу Јермене и Србе. Постоје многе сличности, на првом месту у погледу душе, менталитета, темперамента, топлоте у људима и опхођењу према другима. Кад год сам овде, осећам се скоро па као да сам у Јерменији, с тим што људи причају другим језиком.
,,Кустендорф класик" је фантастичан фестивал, тврди прослављени музичар и додаје да је то сјајна креација Емира Кустурице који је, у међувремену, постао и његов добар пријатељ, као и извор инспирације.
Сваки долазак овде је част и ужитак за мене. Пошто су Срби тако топао и страствен народ, то осећам и у овдашњој музици. Све се то преноси на музику и зато је за мене увек емотивно када свирам овде, када свирам са српским музичарима, када слушам српске музичаре. То је за мене увек задовољство – уживати у музици, људима и природи, поготово у Србији.
Наш саговорник је након свечаног отварања ,,Кустендорф класика" имао наступ у јединственом формату - свирао је и дириговао на истом концерту. Овакво извиђење симфоније Чајковског представљало је велику част, закључује Хакназарјан.
Погледајте и:
