00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
ОРБИТА КУЛТУРЕ
10:00
120 мин
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
Београд, престоница Покрета несврстаних
07:00
30 мин
ОРБИТА КУЛТУРЕ
Изгубљени век српске културе
16:00
120 мин
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
Боцан-Харченко за Спутњик о Косову, посети Зеленског, уценама ЕУ: Запад хоће пораз Србије и Русије
20:00
60 мин
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
„Мисаоне поруке – писане поруке“
21:30
30 мин
ЈучеДанас
На програму
Реемитери
Студио Б99,1 MHz, 100,8 MHz и 105,4 MHz
Радио Новости104,7 MHz FM
Остали реемитери
 - Sputnik Србија, 1920
НАУКА И ТЕХНОЛОГИЈА

Изум који мења стоматологију: Нови протеински гел обнавља зубну глеђ уз помоћ минерала из пљувачке

CC0 / Слика генерисана вештачком интелигенцијом / зуби
зуби - Sputnik Србија, 1920, 29.08.2026
Пратите нас
Једном изгубљена зубна глеђ не може природно да израсте поново, због чега њено оштећење представља проблем који стоматологија може да успори или санира, али не и преокрене. Научници са Универзитета у Нотингему развили су протеински гел који би могао да промени приступ, подстичући минерале из пљувачке да обнове структуру налик природној глеђи.
Зубна глеђ је најтврђе ткиво у људском организму, али за разлику од многих других ткива нема способност природне регенерације. Ћелије које је стварају, амелобласти, нестају након ницања зуба, па организам не може поново да изгради изгубљену глеђ.
Флуорид може да повећа отпорност глеђи на киселине и подстакне реминерализацију почетних оштећења, док су код већих оштећења потребне стоматолошке интервенције. Нови приступ покушава да преосталу структуру зуба искористи као основу за стварање нових минералних кристала.

Протеински гел као подлога за обнову

Истраживачи са Универзитета у Нотингему развили су протеински материјал који опонаша природни матрикс укључен у стварање глеђи. Нанет на зуб, гел формира танак слој који усмерава калцијум и фосфат из пљувачке на оштећену површину.
Кристали затим расту у складу са постојећом кристалном архитектуром зуба, процесом познатим као епитаксијална минерализација. Тако се не ствара само заштитни премаз, већ структура која по својим својствима подсећа на природну глеђ.
У испитивањима је новонастали минерални слој показао механичка својства слична природној глеђи, а површине су тестиране и на дејство киселина и механичка оптерећења попут жвакања и прања зуба.

Могућа примена и ограничења

Истраживачи су материјал испитивали и на изложеном дентину. Он би минерализацијом могао да затвори микроскопске каналиће кроз које се надражаји преносе ка унутрашњости зуба и тако допринесе смањењу преосетљивости.
Потенцијалне примене обухватају заштиту еродиране глеђи, третирање почетних оштећења и смањење осетљивости зуба. Ипак, израз „поновни раст глеђи“ треба узети с опрезом. Третман не враћа амелобласте, већ усмерава стварање нових минералних кристала који опонашају природну структуру.
Технологија зато још мора да прође даља испитивања како би се потврдили њена безбедност, стабилност и дуготрајна ефикасност. Истраживачи се надају да би производи засновани на њој могли да се појаве већ 2027. године, али то је за сада само циљ тима, преноси Популар Механикс.
Погледајте и:
Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала