https://sputnikportal.rs/20260829/kakva-nas-ceka-zima-srbija-dobija-dve-vazne-vesti-vec-krajem-septembra--iz-rusije-i-amerike-1202822075.html
Каква нас чека зима? Србија добија две важне вести већ крајем септембра — из Русије и Америке
Каква нас чека зима? Србија добија две важне вести већ крајем септембра — из Русије и Америке
Sputnik Србија
Без имало извесности по питању енергетске стабилности свет ће дочекати зимску сезону, поготово ако се сушни период настави, а Ормуски мореуз остане у тренутном... 29.08.2026, Sputnik Србија
2026-08-29T09:14+0200
2026-08-29T09:14+0200
2026-08-29T09:14+0200
економија
србија
србија – економија
економија
енергетика
енергија спутњика
анализе и мишљења
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112062/27/1120622730_0:0:2501:1407_1920x0_80_0_0_d8b676df168c287657cca2df5acd7bd4.jpg
Амерички ОФАК је управо за још један месец, до краја септембра, продужио лиценцу за рад Нафтне индустрије Србије, а баш тада би, према очекивањима, требало да уследи нови повољни гасни аранжман са Русијом.У емисији Енергија Спутњика уредница портала "Енергије Балкана" Јелица Путниковић је оценила да је у оваквој ситуацији срећа што имамо Реверзибилну хидроелектрану „Бајина Башта“ која је у претходном периоду била битна за снабдевање електричном енергијом.Цена нафте се у последње време врти око 90 долара за барел, цена природног гаса је на холанској берзи ТТФ која је главно мерило, од почетка године порасла 130 одсто, складишта гаса у Европи су у просеку попуњена нешто мало изнад 50 одсто, због суше поједине нуклеарке у Европи раде далеко мањим капацитетом, као што ће бити мања и производња струје из хидроелектрана. Транспорт енергената речним путем, пре свега угља и нафтних деривата, због ниског водостаја је отежан. Уз све те проблеме ситуацију ће додатно чинити сложенијом ако се сушни период одужи, истиче она.Резерве спасавајуОно што смо научили из целе ове ситуације и глобално и локално је, сматра наша саговорница, да је најбитније обезбедити што веће резерве енергената на својој територији. Захваљујући резервама нафте које су процењене у висини годишње потрошње, Кину као највећег купца енергената није погодио сукоб на Блиском истоку због кога је стао транспорт петине нафте и исто толико гаса из Персијског залива. Кина је трошећи ускладиштену нафту највише утицала да цена тог енергента не оде у небеса, напомиње Путниковић.НИС, који је под америчким санкцијама због већинског руског власништва у тој компанији, заједно са рафинеријом наставио је да снабдева Србију нафтом и нафтним дериватима управо захваљујући резервама. На њих смо се ослањали све време док ОФАК пре годину и по дана није почео на месечном нивоу да издаје лиценцу за рад НИС-а.Пословично песимистичан, председник Србије Александар Вучић је ових дана изјавио да је први пут оптимиста и да се нада да би у септембру могли да се заврше преговори Руса и Мађара уз учешће наше стране о преузимању НИС-а од стране Мола коју треба да аминују Американци.Са Русима по старомОно што нас, такође, може чинити спокојним је најава да ћемо продужити гасни аранжман са Русијом који истиче крајем месеца, по коме гас плаћамо по знатно повољној цени у односу на тржишну.За ралику од европских складишта гаса која су полупуна, наша су, по речима Бајатовића напуњена „до чепа“ и сада пунимо и она која имамо у Мађарској.То што немамо већих проблема са снабдевањем електричном енергијом Електропривреду Србије (ЕПС) је поприлично спасила једина реверзибилна хидроелектрана (РХЕ). ЕПС је увозио мањи део струје али је то чинио када је током дана нижа цена на тржишту, да би у периодима кад је највећа потрошња користио ту лагеровану енергију у РХЕ и тако смањио увоз и обезбедио сигуран рад електроенергетског система, објашњава Путниковићева.Безбедни са реверзибилномОна подсећа да су почели припремни радови односно експропријација земљишта за изградњу наше нове РХЕ Бистрица 2 о чијем значају је у оваквој ситуацији излишно говорити.„То је иначе пројекат који је стар неколико деценија. Једноставно, некако је била клима, да кажем, и у државном врху раније, да нису пуно слушали стручњаке, да тако најбаналније кажем. Било је оних који су заговарали идеју да можемо да купујемо струју на слободном тржишту, а не да је сами производимо, а зна се да је увек боље произвести код куће па ти да извезеш, а не да увозиш. Значи, Бистрица је нешто што се већ гради, мислим да 2032. године треба да почне да производи струју“, напомиње Путниковић.Да се Брисел преиспитаОна истиче да у овој глобалној причи највише поглед упиремо у Европу јер цене свих енергената на нашем континенту утичу на цене код нас. Европска унија која неће да купује руску нафту ни руске деривате дошла је у парадоксалну ситуацију да је дизел сада у Европи скупљи од млазног горива.Она подсећа да је Европа у овој години, у којој је почела примена закона по коме од почетка у потпуности стаје увоз руске нафте и гаса, она увезла више руског природног гаса него раније и то на рачун течног природног гаса (ЛНГ) који је највећим делом стизао из Америке.Притом, додаје она, руски ЛНГ је почео да стиже чак и у Шпанију, која никад није куповала руски гас. И то је званично евидентирано, каже она, додајући да сива флота руских енергената и што се тиче гаса и што се тиче сирове нафте, стиже до европских лука.И до грађана је„Све државе размишљају о својој безбедности, и зато је добро што је Србија почела да размишља о томе и што су почели преговори о изградњи гасне електране коју ћемо градити са Азербејџаном код Ниша. Посебно је битно што гас нећемо набављати на слободном тржишту, јер ће Азербејџан обезбеди природни гас за њено функционисање“, истиче уредница Енергије Балкана.Она указује да је један од начина да се повећа енергетска безбедност земље и енергетска ефикасност, а то значи да смањимо губитке на дистрибутивној мрежи, али и да смањимо потрошњу струје.„Грађани треба да размишљају да не греју улицу, него да замене столарију, да изолују зидове и да онда смање потрошњу, и наравно да полако крену да сами буду произвођачи електричне енергије. Да ставе соларне панеле и топлотне пумпе, да ли на породичну кућу, то може да се уради и на зградама, и да се на тај начин смањи рачун за струју, јер је енергија у Србији и даље социјална категорија“, истиче Путниковић.У Европи, практично, можете у неком великом трнмом центру да купите соларни панел, донесете га, закачите га на балкон и производите део струје коју трошите и тако смањите свој рачун за струју.Важнија цена бензина од победе над ИраномОна верује да су се грађани већ припремили за предстојећу грејну сезону и углавном набавили енергенте на које се греју. Она ипак саветује да је најрационалније увек имати две могућности за грејање. Гас је, како каже, прилично добро решење, а оно што никоме не би саветовала је, додаје она, грејање на електричну енергију ако нисте поставили соларне панеле или топлотне пумпе, јер ће цена струје ићи све више.Уредница Енергије Балкана очекује да ће до смиривања стања на тржишту енергената, посебно нафте, доћи уочи америчких међуизбора за Конгрес, који се одржавају 3. новембра.„Просечног Американца више занима, пошто је галон бензина, него да ли је Америка победила Иран. Многи од њих се у то не упуштају и мислим да је један од разлога зашто није било копнене инвазије на Иран било и то што би страдање Американаца изазвало негативан одијум према актуелној власти. Трампу иначе опада популарност у Америци и он мора пазити на те изборе за Конгрес , а један од начина да прође што боље, је да енергенти појефтине“, оценила је уредница Енергије Балкана у емисији Енергија Спутњика.Погледајте и:
србија
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Мира Канкараш Тркља
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112099/17/1120991755_558:0:2606:2048_100x100_80_0_0_3d425c6852a20a25701bd5b2b075179a.jpg
Мира Канкараш Тркља
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112099/17/1120991755_558:0:2606:2048_100x100_80_0_0_3d425c6852a20a25701bd5b2b075179a.jpg
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Мира Канкараш Тркља
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112099/17/1120991755_558:0:2606:2048_100x100_80_0_0_3d425c6852a20a25701bd5b2b075179a.jpg
србија, србија – економија, економија, енергетика, енергија спутњика, анализе и мишљења
србија, србија – економија, економија, енергетика, енергија спутњика, анализе и мишљења
Каква нас чека зима? Србија добија две важне вести већ крајем септембра — из Русије и Америке
Без имало извесности по питању енергетске стабилности свет ће дочекати зимску сезону, поготово ако се сушни период настави, а Ормуски мореуз остане у тренутном режиму пропуштања бродова са нафтом и гасом. У свему томе Србија се добро држи иако јој снабдевање нафтом зависи од САД, а гасом од Русије, сматра стручњак за енергетику Јелица Путниковић.
Амерички ОФАК је управо за још један месец, до краја септембра,
продужио лиценцу за рад
Нафтне индустрије Србије, а баш тада би, према очекивањима, требало да уследи нови повољни гасни аранжман са Русијом.
У емисији Енергија Спутњика уредница портала "Енергије Балкана" Јелица Путниковић је оценила да је у оваквој ситуацији срећа што имамо Реверзибилну хидроелектрану „Бајина Башта“ која је у претходном периоду била битна за снабдевање електричном енергијом.
Цена нафте се у последње време врти око 90 долара за барел, цена природног гаса је на холанској берзи ТТФ која је главно мерило, од почетка године порасла 130 одсто, складишта гаса у Европи су у просеку попуњена нешто мало изнад 50 одсто, због суше поједине нуклеарке у Европи раде далеко мањим капацитетом, као што ће бити мања и производња струје из хидроелектрана. Транспорт енергената речним путем, пре свега угља и нафтних деривата, због ниског водостаја је отежан. Уз све те проблеме ситуацију ће додатно чинити сложенијом ако се сушни период одужи, истиче она.
Оно што смо научили из целе ове ситуације и глобално и локално је, сматра наша саговорница, да је најбитније обезбедити што веће резерве енергената на својој територији. Захваљујући резервама нафте које су процењене у висини годишње потрошње, Кину као највећег купца енергената није погодио сукоб на Блиском истоку због кога је стао транспорт петине нафте и исто толико гаса из Персијског залива. Кина је трошећи ускладиштену нафту највише утицала да цена тог енергента не оде у небеса, напомиње Путниковић.
НИС, који је под америчким санкцијама због већинског руског власништва у тој компанији, заједно са рафинеријом наставио је да снабдева Србију нафтом и нафтним дериватима управо захваљујући резервама. На њих смо се ослањали све време док ОФАК пре годину и по дана није почео на месечном нивоу да издаје лиценцу за рад НИС-а.
Пословично песимистичан, председник Србије Александар Вучић је ових дана
изјавио да је први пут оптимиста и да се нада да би у септембру могли да се заврше преговори Руса и Мађара уз учешће наше стране о преузимању НИС-а од стране Мола коју треба да аминују Американци.
Оно што нас, такође, може чинити спокојним је најава да ћемо продужити гасни аранжман са Русијом који истиче крајем месеца, по коме гас плаћамо по знатно повољној цени у односу на тржишну.
„Наш аранжман се већ дужи период продужава на три или на шест месеци, тако да, према оним изјавама Душана Бајатовића, генералног директора Србијагаса, гаса ће бити. Он је чак најавио да ће за домаћинства остати иста цена током наредне грејне сезоне, што је у ово време када нам је ММФ, на пример, тражио да струја поскупи, добра вест за потрошаче, уопште за грађане Србије“, каже саговорница Спутњика.
За ралику од европских складишта гаса која су полупуна, наша су, по речима Бајатовића напуњена „до чепа“ и сада пунимо и она која имамо у Мађарској.
То што немамо већих проблема са снабдевањем електричном енергијом Електропривреду Србије (ЕПС) је поприлично спасила једина реверзибилна хидроелектрана (РХЕ). ЕПС је увозио мањи део струје али је то чинио када је током дана нижа цена на тржишту, да би у периодима кад је највећа потрошња користио ту лагеровану енергију у РХЕ и тако смањио увоз и обезбедио сигуран рад електроенергетског система, објашњава Путниковићева.
Безбедни са реверзибилном
Она подсећа да су почели припремни радови односно експропријација земљишта за изградњу наше нове РХЕ Бистрица 2 о чијем значају је у оваквој ситуацији излишно говорити.
„То је иначе пројекат који је стар неколико деценија. Једноставно, некако је била клима, да кажем, и у државном врху раније, да нису пуно слушали стручњаке, да тако најбаналније кажем. Било је оних који су заговарали идеју да можемо да купујемо струју на слободном тржишту, а не да је сами производимо, а зна се да је увек боље произвести код куће па ти да извезеш, а не да увозиш. Значи, Бистрица је нешто што се већ гради, мислим да 2032. године треба да почне да производи струју“, напомиње Путниковић.
Она истиче да у овој глобалној причи највише поглед упиремо у Европу јер цене свих енергената на нашем континенту утичу на цене код нас. Европска унија која неће да купује руску нафту ни руске деривате дошла је у парадоксалну ситуацију да је дизел сада у Европи скупљи од млазног горива.
„Ја мислим да ће Брисел морати да преиспита и своје одлуке о томе од кога ће убудуће да увози и сирову нафту и нафтне деривате, поготово природни гас, јер они јесу са полупразним или полупуним складиштима. И то је заправо тај парадокс да имамо с једне стране бриселске политичаре и људе на власти у западноевропским земљама који тврде да Европа може без руских енергената, и имамо њихове привреднике који су огорчени зато што њих енергенти коштају више“, каже уредница Енергије Балкана.
Она подсећа да је Европа у овој години, у којој је почела примена закона по коме од почетка у потпуности стаје увоз руске нафте и гаса, она увезла више руског природног гаса него раније и то на рачун течног природног гаса (ЛНГ) који је највећим делом стизао из Америке.
Притом, додаје она, руски ЛНГ је почео да стиже чак и у Шпанију, која никад није куповала руски гас. И то је званично евидентирано, каже она, додајући да сива флота руских енергената и што се тиче гаса и што се тиче сирове нафте, стиже до европских лука.
„Све државе размишљају о својој безбедности, и зато је добро што је Србија почела да размишља о томе и што су почели преговори о изградњи гасне електране коју ћемо градити са Азербејџаном код Ниша. Посебно је битно што гас нећемо набављати на слободном тржишту, јер ће Азербејџан обезбеди природни гас за њено функционисање“, истиче уредница Енергије Балкана.
Она указује да је један од начина да се повећа енергетска безбедност земље и енергетска ефикасност, а то значи да смањимо губитке на дистрибутивној мрежи, али и да смањимо потрошњу струје.
„Грађани треба да размишљају да не греју улицу, него да замене столарију, да изолују зидове и да онда смање потрошњу, и наравно да полако крену да сами буду произвођачи електричне енергије. Да ставе соларне панеле и топлотне пумпе, да ли на породичну кућу, то може да се уради и на зградама, и да се на тај начин смањи рачун за струју, јер је енергија у Србији и даље социјална категорија“, истиче Путниковић.
У Европи, практично, можете у неком великом трнмом центру да купите соларни панел, донесете га, закачите га на балкон и производите део струје коју трошите и тако смањите свој рачун за струју.
Важнија цена бензина од победе над Ираном
Она верује да су се грађани већ припремили за предстојећу грејну сезону и углавном набавили енергенте на које се греју. Она ипак саветује да је најрационалније увек имати две могућности за грејање. Гас је, како каже, прилично добро решење, а оно што никоме не би саветовала је, додаје она, грејање на електричну енергију ако нисте поставили соларне панеле или топлотне пумпе, јер ће цена струје ићи све више.
Уредница Енергије Балкана очекује да ће до смиривања стања на тржишту енергената, посебно нафте, доћи уочи америчких међуизбора за Конгрес, који се одржавају 3. новембра.
„Просечног Американца више занима, пошто је галон бензина, него да ли је Америка победила Иран. Многи од њих се у то не упуштају и мислим да је један од разлога зашто није било копнене инвазије на Иран било и то што би страдање Американаца изазвало негативан одијум према актуелној власти. Трампу иначе опада популарност у Америци и он мора пазити на те изборе за Конгрес , а један од начина да прође што боље, је да енергенти појефтине“, оценила је уредница Енергије Балкана у емисији Енергија Спутњика.
