Мистериозни чувар православља на брду изнад Деспотовог града /фото/
Мистериозни чувар православља на брду изнад Деспотовог града /фото/
Sputnik Србија
Недалеко од Деспотовог града, на брду названом по вођи Првог српског устанка, угнездила се Црква Успења Пресвете Богородице - православна светиња о којој се... 30.08.2026, Sputnik Србија
Недалеко од Деспотовог града, на брду названом по вођи Првог српског устанка, угнездила се Црква Успења Пресвете Богородице - православна светиња о којој се мало тога зна, а која готово шест векова сведочи о очувању православља у тешким временима.
Смрћу деспота Стефана и губитком престоног Београда 1427. године, деспот Ђурађ Бранковић је у Смедереву подигао нову престоницу која је постала седиште државне и црквене власти.
Нова престоница постаје седиште Смедервске митрополије, те је стога унутар тврђаве, за потребе двора, свештенства и становника утврђења, изграђена црква чији су остаци темеља и данас видљиви.
Обзиром да се Деспотов град ширио и ван зидина, претпоставља се да је из тог разлога, на узвишењу (које данас зовемо Карађорђево брдо) недалеко од градских бедема, изграђена црква посвећена Успењу Пресвете Богородице
Тачно време изградње цркве није могуће утврдити, али се претпоставља да је настала негде између 1430. и 1456. године у периоду изградње Смедеревске тврђаве или у годинама након изградње
Да је светиња изграђена у том периоду сведочи њена фасада. Наиме, као што су за изградњу утврђеног града, као грађевински материјал коришћени остаци античких градова у близини, тако је на фасади цркве уочљива иста домишљатост градитеља.
Добро очувани римски споменици, делови саркофага, капитела, жрвњева са античких локалитета у околини данашњег Смедерева у великом броју су уграђени у зидини деспотовог града, а нешто од тог материјала послужило је и током изградње светиње
Један од упечатљивијих примера налазимо на западној страни цркве, где је у фасаду уграђен део античке надгобне стеле са мотивом митског бића Медузе уоквирене у троугаоном фронтону са две птице на бочним странама
Претпоставља се да је највећи део епиграфских фрагмената и скулптура коришћених у градњи престоног града деспота Ђурађа Бранковића потиче из Виминацијума ( Костолца) и римског насеља Винцеја које је било на месту данашњег Смедерева
Техника зидања и разноликост материјала коришћеног у градњи светиње разликује се по зонама, што указује на претпоставку да припадају различитим периодима градње. Када се пажљивије погледа стиче се утисак да је доњи ниво грађевине задржао аутентичан изглед из времена градње
Изнад дрвених улазних врата урађена је камена греда са богатом мрежастом орнаментиком. У лунети, где се приказује патрон није насликано Успење Богородице, већ сцена, коју због слабе очуваности, није могуће поуздано одредити.
Недостатак писаних извора о настанку и намени светиње, наводи истраживаче њене прошлости на различите претпоставке које једна другу потиру, али је сасвим извесно да се светиња први пут помиње у турским дефтерима у другој половини 16. века
Детаљнији опис манастира дао је скоро два века касније егзарх Јосиф Стојанов, који је пописао богослужбене сасуде, имовину и братство које су чинили два монаха: Висарион и деведесетогодишњи Стефан, који је 1690 године дошао у смедеревски храм са подручја Косова и Метохије
Падом Српске деспотовине 1459. године, сакрални објекти унутар Смедеревске тврђаве су претворени у џамије, па се претпоставља да је исту судбину доживела и црква изван утврђеног града. Хроничари тога времена бележе да су многе цркве биле попаљене и опљачкане од стране Турака
Међутим, очуваност доњег нивоа објекта говори да црква није била разорена. Ипак, верује се да је дуго времена била запуштена и да је обновљена тек у време патријарха Макрија Соколовића након обнове Пећке патријаршије 1557. године
Православна светиња је подигнута у централном делу Старог смедеревског гробља на месту много старије некрополе. Археолошким истраживањема 1982. године пронађено је 13 гобова. У једном од њих, пронађени су гробни прилози који упућују да је у њему сахрањен какав црквени великодостојник
Из тог разлога претпоставља се да је у питању митрополит смедеревски Атанасије (Фрашак) који је био на челу Смедеревске митрополије од 1439. до своје смрти 1456. године. Обзиром да је место његовог укопа непознато, многи сматрају да је црква Успења Пресвете Богородице његова спомен капела
У време Првог српског устанка, храм је био једино место богослужења устаницима и народу. Вожд Карађорђе је 1808. године храму поклонио једно звоно, али су га више од 100 година касније, Аустроугари однели и претопили
Уз саму цркву налази се гроб Димитрија Давидовића, новинара, дипломате и творца Сретењског устава. Давидовић је умро 1838. године у сиромаштву и прво је био сахрањен на необележеном месту ван тадашњег гробља, да би касније његови посмртни остаци били пренети на Старо гробље у Смедереву где му је подигнута достојна гробница.
Поред цркве, налази се и Спомен костурница жртвама велике експлозије у Смедереву (5. јун 1941.) у којој је страдало од 2.000 до 4.000 хиљаде људи. За потребе изградње спомен костурнице уклоњена је дрвена припрата цркве Успења Пресвете Богородице
По завршетку Другог светског рата, 27 августа 1947. године Црква Успења Пресвете Богородице је стављена под заштиту закона као "општенародно добро". Две деценије касније, тачније 29 марта 1979. Скупштина Републике Србије смедеревска светиња је проглашена културним добром од изузетног и великог значаја
Упркос својим релативно скромним димензијама, храм посвећен Пресветој Богородици својим складним пропорцијама и уравнотеженим архитектонским компоновањем, представља мали, али изузетно вредан, архитектонски бисер у круни средњевековне архитектуре Моравске Србије.
Приступ ћаскању је блокиран због нарушавања правила.
Поново можете да учествујете за:∞.
Ако се не слажете са блокирањем, користите формулар за повратне информације
Разговор је завршен. У дискусији можете учествовати 24 сата од објављивања чланка.
