Може ли се судити вештачкој интелигенцији: Ко је крив када убије човека и изврши – ратни злочин
© Sputnik / Vitaliy Timkiv
/ Пратите нас
Не постоји решење у кривичном праву за ситуацију где милитаризована вештачка интелигенција, независно од човека који и није управљао њоме, нити јој је наредио извршење кривичног дела, почини ратни злочин. Није предвиђено да одговара пред судом, каже за Спутњик професор међународног кривичног права Милан Шкулић.
Генерални секретар Уједињених нација Антонио Гутереш и председница Међународног комитета Црвеног крста Мирјана Шпољарић упозорили су да би аутономно оружје које може да убија човека без људског учешћа ускоро могло да буде коришћено у сукобима и позвали су на хитне преговоре о ограничавању његове употребе.
Они су позвали државе да одмах почну преговоре о правно обавезујућем споразуму којим би се регулисали аутономни системи оружја, уз јасно дефинисане забране и ограничења.
Ко је одговоран?
Машина теоријски може да одговара, каже Шкулић, међутим, то је бесмислено са становишта кривичног права. Теретити човека који је машину створио за кривично дело које је тај систем накнадно учинио, такође је кривичноправно нелогично, објашњава он, јер ту не постоји веза између онога који је деловао и онога што је потом настало.
Човек је направио облик милитаризоване вештачке интелигенције који треба да делује по неком обрасцу. Уколико је касније дошло до грешке било које врсте, онда је врло тешко тако нешто стави на терет ономе који је машину створио, а није њоме управљао, нити је наредио или учествовао у извршењу ратног злочина или било ког другог кривичног дела које је потом тај робот или неки други облик интелигенције тог типа учинио. То није предвидело ни национално ни међународно право, каже Шкулић за Спутњик.
Из тог разлога, наставља он, потребно је развијати нове концепте у међународном кривичном праву који могу покрити управо такве ситуације. Идеално би било уколико би се иницијатива Црвеног крста и Уједињених нација заиста реализовала, а употреба милитаризованих облика вештачке интелигенције потпуно забранила, међутим, тако нешто није реално.
Нажалост, нисам оптимиста у погледу такве забране. Јасно је да се велике силе, односно оне земље које имају способност стварања таквих средства ратовања, неће тако лако одрећи војне предности која уз њих иде. Заправо пре можемо очекивати да таквог оружја буде још више у будућности.
Командна одговорност
Један од начина на који би се у будућности судило у случајевима где аутономна АИ оружја убијају људе могао би да иде преко проширења концепта командне одговорности, каже професор Шкулић. То значи да би онај који креира АИ оружје и који му програмира образац деловања може да одговара уколико није предузео потребне мере, а пустио је машину у промет.
Човек тада не би одговарао ни као извршилац, нити као подстрекач или помагач, нити као наредбодавац, већ би одговарао слично као што командант одговара за кривична дела потчињених, ако пре извршења кривичног дела, попут ратног злочина, није предузео мере да се његово извршење спречи. То је концепт командне одговорности. Овакав приступ можда може да покрије неке сличне ситуације, али би свакако било далеко боље да се тако нешто уопште не дешава. Ипак, чини ми се да то, нажалост, није баш превише реално, закључује Шкулић.
Празно слово на папиру
Војни аналитичар и уредник РТ Балкан Андреј Млакар сматра да је упозорење УН и Црвеног крста само мртво слово на папиру и сумња да ће велике земље и технолошки развијене војске, попут америчке или израелске, поштовати било који сличан пропис, чак и ако он буде донесен.
Ко ће то да спречи? Који ће то споразум Сједињене Америчке Државе и Израел да потпишу, или Украјина која такође користи неку врсту вештачке интелигенције заједно са америчком компанијом Палантир, да наставе да користе то оружје? Ко ће то да спречи?
Уколико нека врста међународне забране или уговора и буде донета, она ће се највероватније примењивати на афричке или мање европске земље, које свакако немају или не користе вештачку интелигенцију у борбеним дејствима, док ће земље попут САД, Немачке, Британије, Украјине, Израела или одбити да потпишу такав споразум, или га једноставно неће поштовати. Млакар подсећа и да су много пре вештачке интелигенције одређена средства била забрањена у борби, али да то није спречило Запад да их користи приликом напада, попут оног на Југославију 1999. године.
Уједињене нације су организација која нема никакав утицај и крајње је смешно што одлазећи генерални секретар УН прозива неке земље да зауставе вештачку интелигенцију, а да паралелно са тиме већ три године та вештачка интелигенција изазива смрт преко 30.000 деце у Гази. Притом, терористичке нападе на руске цивилне циљеве нико није осудио. Да ли се неко усудио да осуди украјинске нападе крстарећим ракетама који користе вештачку интелигенцију у навођењу лета? Нисам видео да су Уједињене нације осудиле убиство руских цивила кад су напали интернат, кад су нападали градске аутобусе, кад су убијали децу, кад су нападали дечја игралишта — то нису биле артиљеријске гранате, то су били дронови које је усмеравала вештачка интелигенција. Да ли је то неко осудио? Наравно да није.
Скуп лепих жеља против „терминатора“
На крају испада да су футуролози опет били у праву када су упозоравали да ће машине водити ратове. То се донекле већ и дешава, каже наш саговорник и веровање да ће неко моћи да ограничи вештачку интелигенцију и да не користи њене предности у рату, у откривању циљева, нападима — заиста је наивно.
Веровати да УН сад правити некакве резолуције, да ће Американци похрлити да ограниче употребу вештачке интелигенције, сулудо је. Мислим да ниједна земља неће то учинити, јер вештачка интелигенција све више и више заузимати примат. У скоро свим армијама, вештачка интелигенција почиње да заузима значајно место у употреби и дефинитивно се приближавамо ономе што су футуролози називали ратом машина, док смо се ми смејали њиховим теоријама, закључује Млакар.
Погледајте и:
