https://sputnikportal.rs/20260831/bilo-je-to-rimsko-cudo-u-srcu-balkana-dunav-presusio-tajne-isplivale-foto-video-1202897934.html
Било је то римско чудо у срцу Балкана: Дунав пресушио, тајне испливале /фото, видео/
Било је то римско чудо у срцу Балкана: Дунав пресушио, тајне испливале /фото, видео/
Sputnik Србија
Екстремно низак водостај Дунава, изазван таласима врућине који су погодили Европу, у близини бугарског села Гиген открио је темеље скоро 1.700 година старог... 31.08.2026, Sputnik Србија
2026-08-31T21:44+0200
2026-08-31T21:44+0200
2026-08-31T21:44+0200
наука и технологија
археологија
друштво
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/08/05/1202025315_0:0:1281:721_1920x0_80_0_0_736d02b9d4632eb432d781473486b274.jpg
Низ топлотних таласа који обарају рекорде широм континента довео је до озбиљних суша, спуштајући нивое великих европских река попут Рајне и Дунава на историјски минимум. Док овакви услови стварају проблеме за речни саобраћај и екосистеме, за научнике представљају редак дар. Вода која се повукла открила је камене стубове древног моста, обично скривене испод мутне површине реке, омогућавајући тимовима да изблиза проуче структуру која је вековима била предмет дивљења и проучавања само на основу историјских записа.Тим из плевенског музеја одмах је искористио прилику, користећи дронове за мапирање и фотографисање остатака који су изронили из воде, пратећи линију темеља и процењујући њихово тренутно стање, преноси РТС.Инжењерско чудо античког светаКонстантинов мост није био само прелаз преко реке; био је то симбол моћи, технолошке супериорности и административне контроле Римског царства.Свечано је отворен 5. јула 328. године, у присуству цара Константина Великог, по коме и носи име. Мост је повезивао древни град Улпију Ескус (Ulpia Oescus), у близини данашњег Гигена у Бугарској, са тврђавом Сучидава (Sucidava), на територији данашњег румунског града Корабија. На оба краја моста налазили су се потпорни стубови који су функционисали као капије.Својом монументалношћу служио је као кључна тачка за кретање трупа, робе и људи између две провинције. Његове димензије и данас изазивају поштовање. Са укупном дужином од 2.434 метра, од чега је 1.137 метара премошћавало само корито Дунава, сматран је најдужим речним мостом антике.Дрвена платформа, широка 5,7 метара, била је постављена на масивне камене стубове који су се уздизали десет метара изнад воде. Као архитекта овог здања наводи се римски инжењер Теофил Патрикије, који је, како се верује, инспирацију пронашао у ранијем, подједнако славном Трајановом мосту.Кратак век и вечно сећањеУпркос грандиозности, мост је имао релативно кратак век употребе. Верује се да је функционисао свега око четири деценије. Историчари претпостављају да је његова дрвена суперструктура уништена пре 367. године, када је цар Валенс, током војног похода, био принуђен да користи понтонски мост од чамаца у близини, што указује да главни прелаз више није био у функцији.Римски историчар Амијан Марцелин, описујући прелазак Гота преко Дунава 376. године, такође не помиње мост, што додатно потврђује теорију о његовом раном уништењу. Ипак, камени стубови су остали видљиви и бележени на картама све до 18. века, као тихи сведоци некадашње римске славе.О значају овог подухвата сведоче и посебни бронзани медаљони, исковани у Риму 328. године поводом отварања моста. Данас су позната само два примерка ових медаљона пречника 37,5 милиметара, од којих се један чува у бечком Музеју историје уметности.На аверсу се налази биста цара са натписом „CONSTANTINVS MAX AVG“, док реверс детаљно приказује камени мост са три лука и осматрачницом, преко којег цар корача са трофејима, праћен богињом Викторијом. Испод моста су приказани клечећа фигура варварина и речни бог Данубијус, са натписом „DANVBIVS“, симболизујући римску доминацију над реком и околним територијама.Остаци Константиновог моста углавном ће поново нестати испод површине воде. Фотографије, снимци дроновима и археолошка документација направљени током овог периода зато представљају драгоцен запис стања конструкције коју су римски градитељи подигли пре готово 17 векова.Шта је још река открилаКонстантинов мост није једина историјска реликвија која је изронила на видело због ниског водостаја Дунава. Целом дужином тока реке суша је открила заборављене артефакте из различитих епоха.У Србији, код Прахова, из воде су изронили остаци десетина немачких ратних бродова, које је нацистичка црноморска флота потопила 1944. године током повлачења.У Будимпешти река је открила металну конструкцију Моста Франца Јозефа, уништеног 1945. године, као и скелетне остатке двојице војника Вермахта заједно са војним мотоциклом.Код бугарског града Русе локални становник је пронашао кости и кљове мамута из леденог доба. Археолози су такође забележили проналаске римског олтара посвећеног Јупитеру у Мађарској и пројектила за средњовековни катапулт у Словачкој, чинећи обале Дунава привременим археолошким налазиштем на отвореном.Ова открића, иако изазвана неповољним климатским условима, пружају непроцењив увид у богату и турбулентну прошлост региона којим Дунав тече вековима.
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
археологија, друштво
Било је то римско чудо у срцу Балкана: Дунав пресушио, тајне испливале /фото, видео/
Екстремно низак водостај Дунава, изазван таласима врућине који су погодили Европу, у близини бугарског села Гиген открио је темеље скоро 1.700 година старог Константиновог моста, пружајући археолозима јединствену прилику да документују једно од највећих инжењерских чуда Римског царства.
Низ топлотних таласа који обарају рекорде широм континента довео је до озбиљних суша, спуштајући нивое великих европских река попут Рајне и Дунава на историјски минимум. Док овакви услови стварају проблеме за речни саобраћај и екосистеме, за научнике представљају редак дар. Вода која се повукла открила је камене стубове древног моста, обично скривене испод мутне површине реке, омогућавајући тимовима да изблиза проуче структуру која је вековима била предмет дивљења и проучавања само на основу историјских записа.
„За археологе, ови тренуци су изузетно драгоцени јер природа накратко открива објекат који је већину времена скривен испод Дунава“, објаснио је Павел Попов из Регионалног историјског музеја у Плевену. „То нам даје ретку прилику да га посматрамо, документујемо и проучавамо у његовом стварном окружењу.“
Тим из плевенског музеја одмах је искористио прилику, користећи дронове за мапирање и фотографисање остатака који су изронили из воде, пратећи линију темеља и процењујући њихово тренутно стање, преноси РТС.
Инжењерско чудо античког света
Константинов мост није био само прелаз преко реке; био је то симбол моћи, технолошке супериорности и административне контроле Римског царства.
Свечано је отворен 5. јула 328. године, у присуству цара Константина Великог, по коме и носи име. Мост је повезивао древни град Улпију Ескус (Ulpia Oescus), у близини данашњег Гигена у Бугарској, са тврђавом Сучидава (Sucidava), на територији данашњег румунског града Корабија. На оба краја моста налазили су се потпорни стубови који су функционисали као капије.
Својом монументалношћу служио је као кључна тачка за кретање трупа, робе и људи између две провинције. Његове димензије и данас изазивају поштовање. Са укупном дужином од 2.434 метра, од чега је 1.137 метара премошћавало само корито Дунава, сматран је најдужим речним мостом антике.
Дрвена платформа, широка 5,7 метара, била је постављена на масивне камене стубове који су се уздизали десет метара изнад воде. Као архитекта овог здања наводи се римски инжењер Теофил Патрикије, који је, како се верује, инспирацију пронашао у ранијем, подједнако славном Трајановом мосту.
Кратак век и вечно сећање
Упркос грандиозности, мост је имао релативно кратак век употребе. Верује се да је функционисао свега око четири деценије. Историчари претпостављају да је његова дрвена суперструктура уништена пре 367. године, када је цар Валенс, током војног похода, био принуђен да користи понтонски мост од чамаца у близини, што указује да главни прелаз више није био у функцији.
Римски историчар Амијан Марцелин, описујући прелазак Гота преко Дунава 376. године, такође не помиње мост, што додатно потврђује теорију о његовом раном уништењу. Ипак, камени стубови су остали видљиви и бележени на картама све до 18. века, као тихи сведоци некадашње римске славе.
О значају овог подухвата сведоче и посебни бронзани медаљони, исковани у Риму 328. године поводом отварања моста. Данас су позната само два примерка ових медаљона пречника 37,5 милиметара, од којих се један чува у бечком Музеју историје уметности.
На аверсу се налази биста цара са натписом „CONSTANTINVS MAX AVG“, док реверс детаљно приказује камени мост са три лука и осматрачницом, преко којег цар корача са трофејима, праћен богињом Викторијом. Испод моста су приказани клечећа фигура варварина и речни бог Данубијус, са натписом „DANVBIVS“, симболизујући римску доминацију над реком и околним територијама.
Остаци Константиновог моста углавном ће поново нестати испод површине воде. Фотографије, снимци дроновима и археолошка документација направљени током овог периода зато представљају драгоцен запис стања конструкције коју су римски градитељи подигли пре готово 17 векова.
Константинов мост није једина историјска реликвија која је изронила на видело због ниског водостаја Дунава. Целом дужином тока реке суша је открила заборављене артефакте из различитих епоха.
У Србији, код Прахова, из воде су изронили остаци десетина немачких ратних бродова, које је нацистичка црноморска флота потопила 1944. године током повлачења.
У Будимпешти река је открила металну конструкцију Моста Франца Јозефа, уништеног 1945. године, као и скелетне остатке двојице војника Вермахта заједно са војним мотоциклом.
Код бугарског града Русе локални становник је пронашао кости и кљове мамута из леденог доба. Археолози су такође забележили проналаске римског олтара посвећеног Јупитеру у Мађарској и пројектила за средњовековни катапулт у Словачкој, чинећи обале Дунава привременим археолошким налазиштем на отвореном.
Ова открића, иако изазвана неповољним климатским условима, пружају непроцењив увид у богату и турбулентну прошлост региона којим Дунав тече вековима.
