https://sputnikportal.rs/20260831/nase-telo-ima-drugo-srce-i-kljucno-je-da-ga-odrzavamo-aktivnim-1202882699.html
Наше тело има „друго срце“ и кључно је да га одржавамо активним
Наше тело има „друго срце“ и кључно је да га одржавамо активним
Sputnik Србија
Сваки корак, померање глежња или подизање на прсте покреће механизам испод колена који је толико важан за циркулацију да се често назива и „другим срцем“ тела. 31.08.2026, Sputnik Србија
2026-08-31T22:35+0200
2026-08-31T22:35+0200
2026-08-31T22:35+0200
наука и технологија
живи свет и генетика
друштво
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/08/1f/1202883550_0:64:1168:721_1920x0_80_0_0_e8fedc0d70f3188159469f1e9fb720da.jpg
Реч је о мишићима потколенице који контракцијама стишћу вене у ногама и тако помажу потискивању крви назад према срцу, пише ScienceAlert.Како ради „друго срце“Назив је метафоричан јер листови не могу заменити орган у прсима. Њихова је улога да помогну у једном од најтежих задатака система за циркулацију: повратку крви из доњих делова тела упркос сили гравитације.Срце пумпа крв богату кисеоником кроз артерије, али када крв стигне до ногу, мора се вратити кроз вене, где је притисак знатно нижи. Вене немају сопствену снагу пумпања, па ту улогу преузимају мишићи потколенице.Док особа хода, трчи или се подиже на петама, мишићи на задњој страни потколенице стежу се и притискају вене те тако гурају крв према горе. Мали једносмерни залисци у венама спречавају да се крв између контракција враћа према стопалима.Повезаност са здрављем и смртношћуАко овај механизам функционише исправно, спречава се накупљање крви у ногама. У супротном, могу се јавити отечени глежњеви, болови и осећај тежине у ногама, а дугорочно и проблеми с венама. Истраживања показују да ослабљена функција мишићне пумпе у листовима може указивати на шире здравствене проблеме.У студији из 2020. године, научници с клинике Мејо у Минесоти анализирали су податке 2.728 одраслих особа. Утврдили су да су особе с лошијом функцијом пумпе имале већу вероватноћу смртног исхода у годинама које су следиле. Након десет година, стопа смртности била је око шест одсто код особа с нормалном функцијом, док је код оних с ослабљеном функцијом износила приближно 18 одсто.Истраживачи напомињу да слаби мишићи листова нису директан узрок смрти, већ могу бити показатељ телесне неактивности, губитка мишићне масе, проблема са зглобовима или уопште лошијег здравља.Опсежнија студија исте клинике, објављена 2024. године на узорку од готово 6.000 пацијената, потврдила је ту повезаност. Ризик од смрти био је већи што је пумпа избацивала мање крви, а особе с најлошијом функцијом имале су двоструко већи ризик од смрти у поређењу с онима чији су листови ефикасно потискивали крв.Важно је нагласити да је и ова студија била опсервациона. Она не доказује да ће вежбање листова продужити живот, а научници још увек не разумеју у потпуности механизме који стоје иза ове везе.Једноставни начини за активацију пумпеАктивација мишићне пумпе у листовима је једноставна, а најлакши начин је ходање. Сваки корак стеже мишиће и помаже протоку крви. Исти механизам активирају и трчање, пењање степеницама те поновљено подизање на прсте.Особама које раде канцеларијске послове саветује се да избегавају вишесатно седење у истом положају. Америчко удружење за срце препоручује устајање и кретање бар једном у сат времена. Када то није могуће, пумпу могу активирати померањем глежњева горе-доле или подизањем пета док су прсти на поду.Ни дуготрајно стајање на месту није знатно боље решење јер се без покрета мишићи не контрахују довољно ефикасно. Неколико корака, марширање у месту или подизање и спуштање пета могу одржати циркулацију.Редовна телесна вежба такође помаже у очувању снаге листова. Светска здравствена организација препоручује најмање 150 минута телесне активности умереног интензитета недељно, уз вежбе за јачање мишића бар два пута недељно.Ипак, упорно отицање или изненадна бол, црвенило или топлота у једној нози не смеју се приписивати само дугом седењу. Такви симптоми могу указивати на крвни угрушак и захтевају лекарски преглед.Додатне користи за метаболизамАктивација мишића листова могла би имати користи и изван циркулације. Мања студија из 2022. године истраживала је покрет који активира солеус, дубоки мишић листа способан за дуготрајан рад без умора. Покрет се назива „склек за солеус“, а изводи се тако да особа у седећем положају држи предњи део стопала на поду и поновљено подиже и спушта пете.Истраживачи су открили да су дуготрајне контракције тог мишића повећале потрошњу енергије и помогле телу у обради глукозе и масти након оброка. Пилот-студија на 10 особа с предијабетесом показала је да је извођење овог покрета током двочасовног теста толеранције на глукозу смањило пораст шећера у крви за отприлике трећину у поређењу са седењем.Потребно је напоменути да су учесници покрет изводили континуирано, а не само неколико пута, те да су обе студије спроведене на малом броју испитаника.Неколико подизања пета испод канцеларијског стола не може заменити шетњу, целокупну телесну вежбу или медицински третман када је он потребан. Ипак, ови налази дају додатни разлог да се избегава вишесатна непокретност. Иако у листовима не куца дословно друго срце, свака њихова контракција пружа драгоцену помоћ оном правом срцу у одржавању здраве циркулације.
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/08/1f/1202883550_62:0:1107:784_1920x0_80_0_0_90d9ae5e8c7c4c65bb3722a04d7ba660.jpgSputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
живи свет и генетика, друштво
живи свет и генетика, друштво
Наше тело има „друго срце“ и кључно је да га одржавамо активним
Сваки корак, померање глежња или подизање на прсте покреће механизам испод колена који је толико важан за циркулацију да се често назива и „другим срцем“ тела.
Реч је о мишићима потколенице који контракцијама стишћу вене у ногама и тако помажу потискивању крви назад према срцу, пише ScienceAlert.
Назив је метафоричан јер листови не могу заменити орган у прсима. Њихова је улога да помогну у једном од најтежих задатака система за циркулацију: повратку крви из доњих делова тела упркос сили гравитације.
Срце пумпа крв богату кисеоником кроз артерије, али када крв стигне до ногу, мора се вратити кроз вене, где је притисак знатно нижи. Вене немају сопствену снагу пумпања, па ту улогу преузимају мишићи потколенице.
Док особа хода, трчи или се подиже на петама, мишићи на задњој страни потколенице стежу се и притискају вене те тако гурају крв према горе. Мали једносмерни залисци у венама спречавају да се крв између контракција враћа према стопалима.
Повезаност са здрављем и смртношћу
Ако овај механизам функционише исправно, спречава се накупљање крви у ногама. У супротном, могу се јавити отечени глежњеви, болови и осећај тежине у ногама, а дугорочно и проблеми с венама. Истраживања показују да ослабљена функција мишићне пумпе у листовима може указивати на шире здравствене проблеме.
У студији из 2020. године, научници с клинике Мејо у Минесоти анализирали су податке 2.728 одраслих особа. Утврдили су да су особе с лошијом функцијом пумпе имале већу вероватноћу смртног исхода у годинама које су следиле. Након десет година, стопа смртности била је око шест одсто код особа с нормалном функцијом, док је код оних с ослабљеном функцијом износила приближно 18 одсто.
Истраживачи напомињу да слаби мишићи листова нису директан узрок смрти, већ могу бити показатељ телесне неактивности, губитка мишићне масе, проблема са зглобовима или уопште лошијег здравља.
Опсежнија студија исте клинике, објављена 2024. године на узорку од готово 6.000 пацијената, потврдила је ту повезаност. Ризик од смрти био је већи што је пумпа избацивала мање крви, а особе с најлошијом функцијом имале су двоструко већи ризик од смрти у поређењу с онима чији су листови ефикасно потискивали крв.
Важно је нагласити да је и ова студија била опсервациона. Она не доказује да ће вежбање листова продужити живот, а научници још увек не разумеју у потпуности механизме који стоје иза ове везе.
Једноставни начини за активацију пумпе
Активација мишићне пумпе у листовима је једноставна, а најлакши начин је ходање. Сваки корак стеже мишиће и помаже протоку крви. Исти механизам активирају и трчање, пењање степеницама те поновљено подизање на прсте.
Особама које раде канцеларијске послове саветује се да избегавају вишесатно седење у истом положају. Америчко удружење за срце препоручује устајање и кретање бар једном у сат времена. Када то није могуће, пумпу могу активирати померањем глежњева горе-доле или подизањем пета док су прсти на поду.
Ни дуготрајно стајање на месту није знатно боље решење јер се без покрета мишићи не контрахују довољно ефикасно. Неколико корака, марширање у месту или подизање и спуштање пета могу одржати циркулацију.
Редовна телесна вежба такође помаже у очувању снаге листова. Светска здравствена организација препоручује најмање 150 минута телесне активности умереног интензитета недељно, уз вежбе за јачање мишића бар два пута недељно.
Ипак, упорно отицање или изненадна бол, црвенило или топлота у једној нози не смеју се приписивати само дугом седењу. Такви симптоми могу указивати на крвни угрушак и захтевају лекарски преглед.
Додатне користи за метаболизам
Активација мишића листова могла би имати користи и изван циркулације. Мања студија из 2022. године истраживала је покрет који активира солеус, дубоки мишић листа способан за дуготрајан рад без умора. Покрет се назива „склек за солеус“, а изводи се тако да особа у седећем положају држи предњи део стопала на поду и поновљено подиже и спушта пете.
Истраживачи су открили да су дуготрајне контракције тог мишића повећале потрошњу енергије и помогле телу у обради глукозе и масти након оброка. Пилот-студија на 10 особа с предијабетесом показала је да је извођење овог покрета током двочасовног теста толеранције на глукозу смањило пораст шећера у крви за отприлике трећину у поређењу са седењем.
Потребно је напоменути да су учесници покрет изводили континуирано, а не само неколико пута, те да су обе студије спроведене на малом броју испитаника.
Неколико подизања пета испод канцеларијског стола не може заменити шетњу, целокупну телесну вежбу или медицински третман када је он потребан. Ипак, ови налази дају додатни разлог да се избегава вишесатна непокретност. Иако у листовима не куца дословно друго срце, свака њихова контракција пружа драгоцену помоћ оном правом срцу у одржавању здраве циркулације.