НАТО се спрема да нападне Русију са Арктика
© Sputnik / Павел Львов
/ Пратите нас
Арктик постаје једно од кључних места новог глобалног надметања, а војно приближавање НАТО-а руским границама носи ризик много шири од регионалног сукоба, оцењује за Спутњик Драгољуб Боснић, дописник Информативне агенције БРИКС. Арктик је само један од сектора потенцијалног бојишта, упозорава он.
Топљење леда, отварање нових поморских праваца, огромна налазишта енергената и ретких минерала, али и његов положај у непосредној близини Русије, од Арктика су направили важно геополитичко и геоекономско чвориште, од кога сада, Запад жели да направи и ново бојиште против Русије.
О томе говори и руски шеф дипломатије Сергеј Лавров, када каже да војна активност НАТО-а на далеком северу повећава ризик од инцидената са катастрофалним последицама.
На Арктику ће се у наредним деценијама укрштати интереси Запада, Русије и Кине
Појачане активности НАТО-а заиста повећавају ризике са катастрофалним последицама, како је то руски шеф дипломатије упозорио, наводи Боснић. Томе је значајно допринео улазак Финске и Шведске у НАТО, што је значајно променило безбедносну ситуацију на Арктику, оцењује Драгољуб Боснић, дописник Информативне агенције БРИКС-а из Београда.
Према његовим речима, Алијанса је сада добила већи маневарски простор за постављање војних база, инфраструктуре и мобилних јединица. Он објашњава да је на самом Арктику тешко успоставити класичне сталне војне базе, али да се део тих капацитета може развијати на територији Финске и Шведске, јер је у оквиру самог Поларног круга јако тешко успоставити сталне војне базе – међутим, управо Финска и Шведска могу послужити за тако нешто.
Управо због тога Боснић ширење војних капацитета НАТО-а сматра, како каже, апсолутном опасношћу за Русију.
„Имате Финску, која је Американцима дала ’бланко чек“ за коришћење осамнаест база на северу. И још горе, Финска је повукла забрану распоређивања нуклеарног оружја на својој територији. На основу тога можемо да видимо у ком правцу се опасност шири, због тога што се граница Русије и НАТО-а више него дуплирала након уласка Финске у НАТО“, наводи Боснић.
Уз балтичке републике, које такође желе нуклеарно оружје на својој територији ствара се опасна ситуација за Русију, у којој су, од такозваних обезглављујућих удара НАТО-а угрожени велики градови попут Санкт Петербурга.
Северни морски пут – алтернатива неоколонијализму Запада
Према Боснићевим речима, посебан значај у сагледавању значаја Арктика има Северни морски пут који прати руску арктичку обалу и повезује европски део Русије са Пацификом. Његов развој могао би да промени постојеће трговинске токове између Азије и Европе, док Москва и Пекинг у њему виде важан елемент будуће економске сарадње. Русија уједно располаже највећом инфраструктуром и војним присуством на Арктику, укључујући стратешке поморске капацитете.
Комбинација војно-стратешког и економског значаја чини Арктик простором у којем ће се у наредним деценијама укрштати интереси Запада, Русије и Кине. Циљ Русије и Кине, мултиполарни свет заснован на сарадњи и равноправности, НАТО види као претњу, а за развој мултиполарног света Северни морски пут је од великог значаја.
„Северни морски пут је кључни део те приче зато што је кинески Пут свиле угрожен константним западним мешањем – видимо да, где год је пролазио Нови пут свиле, ту су били ратови. Кина жели да смањи ризике од таквог деловања Запада и један од најбољих начина да то уради је Северни морски пут“, истиче Боснић.
Највећи део Северног морског пута налази се под контролом Русије, а није искључено да ће га, заједничким снагама, контролисати Русија и Кина. Запад на том простору не може да спроводи политику дестабилизације, како то ради на Новом путу свиле. Зато би Северни морски пут представљао сигурнију руту за транспорт робе из Азије у Европу.
Боснић сматра да је Северни морски пут важан за Запад управо зато што га не може контролисати као традиционалне трговачке правце. Зато сматра да би завршетак и пуна реализација нових трговинских праваца на Арктику могли да промене постојећу равнотежу.
Да ли је могућ договор на Арктику
Када је реч о могућности договора Русије и Запада о демилитаризацији и сарадњи на Арктику, Боснић каже да покушава да остави простор за оптимизам, али да му досадашње искуство не даје много разлога за веру у такав сценарио.
„Ако бих покушао да будем оптимистичан, рекао бих постоји могућност за договор. Ако бих био реалан, онда се нешто не бих превише надао у договоре са Западом“, каже Боснић.
Он своју скепсу заснива на искуству са међународним споразумима и променама западне политике.
„Не зато што ја то тако кажем, већ просто још емпиријски имамо доказе да то није тако, да то није могуће са Западом, због тога што они један дан могу да вам кажу једно, други дан друго, трећи дан нешто треће“, наводи он.
Проблем, како оцењује, додатно компликује чињеница да се политика може променити након избора нове администрације.
„Једна администрација може да потпише неки споразум о било чему и да онда следећа администрација повуче потпис, па све што сте ви политички радили да би спровели вашу спољну политику на основу тог споразума бацате у воду“, закључује Боснић.
Погледајте и:
