https://sputnikportal.rs/20260831/nova-faza-modernizacije-srpske-saobracajne-policije-bodi-kamere-i-dronovi-1202892404.html
Нова фаза модернизације српске саобраћајне полиције: „Боди“ камере и дронови
Нова фаза модернизације српске саобраћајне полиције: „Боди“ камере и дронови
Sputnik Србија
Саобраћајна полиција у Србији улази у нову фазу модернизације увођењем андроид уређаја за проверу података и евиднтирање прекршаја, ''боди" камера и дронова. 31.08.2026, Sputnik Србија
2026-08-31T19:25+0200
2026-08-31T19:25+0200
2026-08-31T19:25+0200
друштво
друштво
србија
србија – друштво
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/08/10/1202369002_0:60:1152:708_1920x0_80_0_0_f487173e564a18c8f729c70022cea9e2.jpg
Помоћник начелника Управе саобраћајне полиције Бојан Марковић истакао је да циљ дигитализације није да се напише што више казни, већ да се скрате административне процедуре, повећа безбедност на путевима и сачувају животи."Ми смо кренули са дигитализацијом још пре две године, када смо пустили у рад централни систем за обраду прекршаја. Након тога смо га повезали са еУправом и екстерним системима за аутоматску детекцију. Дошло је на ред и повезивање са Андроид уређајима - поделили смо их 900 и почели да их користимо у свим управама. Верујемо да ће још пар стотина уређаја бити сасвим довољно за све службенике на терену", изјавио је Марковић.Он је истакао да возаче, захваљујући тим уређајима, очекује знатно краће задржавање приликом контроле."Грађани ће пре свега приметити да поступак много краће траје и да је много мање папирологије. Код неких прекршаја полицајац је морао на три различита обрасца да уноси исте податке. Сада те податке повлачимо директно из система и аутоматски креирамо неопходне обрасце", навео је Марковић гостујући на К1.На питање које податке полицајац види на екрану приликом заустављања возила, Марковић објашњава да службеници имају приступ искључиво информацијама за које имају законско овлашћење, као што су подаци о возачкој и саобраћајној дозволи, регистрацији, као и хитним потерницама.Према његовим речима, полицијски службеник не мора да види све раније прекршаје.На пример ако полицајац, како појашњава, уноси тежи прекршај попут вожње од 210 километара на сат на ауто-путу, апликација сама проверава да ли возач има два таква прекршаја у последње две године и обавештава полицајца да ли су испуњени услови за привремено одузимање возила.Марковић истиче да сви приступи бази података се стриктно бележе кроз "журнализацију система" и да се тачно зна који је службеник, у које време и из ког разлога приступао подацима.У случајевима губитка интернет сигнала, уређаји раде у оффлине режиму и синхронизују податке чим се веза поново успостави.План је да сви саобраћајни полицајци до краја године буду опремљени телесним "боди" камерама, а Марковић подсећа да такви уређаји већ две године успешно примењују у пресретачима и патролама на ауто-путу.Нагласио је да је укључивање камере обавезно чим започне примена полицијских овлашћења и додао да дискреционо право полицајца да одлучи хоће ли укључити камеру ''не постоји''.Навео је да се снимци са боди-камера чувају на посебним, безбедним системима, до 30 дана за редовне контроле, а дуже уколико је у питању кривично дело."Грађани у складу са законодавном процедуром могу затражити увид у снимак. Искуства показују да имамо знатно мањи број притужби тамо где користимо камере, јер оне једнако штите и возаче и полицијске службенике", објашњава помоћник начелника.Истакао је камере нису усмерене ни против грађанина, нити против полицијских службеника, већ штити обе стране.Нови сегмент контроле јесу и дронови, намењени првенствено детекцији тешких прекршаја на неприступачним деоницама, опасних претицања преко пуне линије, употреби телефона, али и за увиђаје незгода и праћење гужви."Дронове ћемо користити на деоницама где патрола теже може да уочи прекршај. За најтеже прекршаје одмах ћемо заустављати и искључивати возаче из саобраћаја", рекао је Марковић.Поновио је да дигитализација није алат за масовни надзор, нити жеља да се напише што више казни, већ начин да полиција боље врши своју дужност."Ја се надам да ова дигитализација неће код грађанина створити слику да ми желимо да напишемо што већи број прекршаја, а нарочито не да желимо да надзиремо приватне животе грађана. Ми само желимо да извршимо нашу законску функцију, а то је да контролишемо поштовање прописа о безбедности саобраћаја", навео је Марковић.Сумирајући очекивања од нових система и дигитализације, Марковић је навео да је крајњи циљ виши ниво безбедности на путевима и мање административних процедура, како за грађане, тако и за полицијске службенике."Желео бих да видимо много мање грађана у редовима и на шалтерима, да се полицајац мање бави администрацијом, а више ради свој посао на путу. Најважније од свега - наш успех ћемо мерити по томе колико смо живота сачували, а не по томе колико смо прекршаја написали", закључио је Марковћ.Погледајте и:
србија
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
друштво, србија, србија – друштво
друштво, србија, србија – друштво
Нова фаза модернизације српске саобраћајне полиције: „Боди“ камере и дронови
Саобраћајна полиција у Србији улази у нову фазу модернизације увођењем андроид уређаја за проверу података и евиднтирање прекршаја, ''боди" камера и дронова.
Помоћник начелника Управе саобраћајне полиције Бојан Марковић истакао је да циљ дигитализације није да се напише што више казни, већ да се скрате административне процедуре, повећа безбедност на путевима и сачувају животи.
"Ми смо кренули са дигитализацијом још пре две године, када смо пустили у рад централни систем за обраду прекршаја. Након тога смо га повезали са еУправом и екстерним системима за аутоматску детекцију. Дошло је на ред и повезивање са Андроид уређајима - поделили смо их 900 и почели да их користимо у свим управама. Верујемо да ће још пар стотина уређаја бити сасвим довољно за све службенике на терену", изјавио је Марковић.
Он је истакао да возаче, захваљујући тим уређајима, очекује знатно краће задржавање приликом контроле.
"Грађани ће пре свега приметити да поступак много краће траје и да је много мање папирологије. Код неких прекршаја полицајац је морао на три различита обрасца да уноси исте податке. Сада те податке повлачимо директно из система и аутоматски креирамо неопходне обрасце", навео је Марковић гостујући на К1.
На питање које податке полицајац види на екрану приликом заустављања возила, Марковић објашњава да службеници имају приступ искључиво информацијама за које имају законско овлашћење, као што су подаци о возачкој и саобраћајној дозволи, регистрацији, као и хитним потерницама.
Према његовим речима, полицијски службеник не мора да види све раније прекршаје.
На пример ако полицајац, како појашњава, уноси тежи прекршај попут вожње од 210 километара на сат на ауто-путу, апликација сама проверава да ли возач има два таква прекршаја у последње две године и обавештава полицајца да ли су испуњени услови за привремено одузимање возила.
Марковић истиче да сви приступи бази података се стриктно бележе кроз "журнализацију система" и да се тачно зна који је службеник, у које време и из ког разлога приступао подацима.
У случајевима губитка интернет сигнала, уређаји раде у оффлине режиму и синхронизују податке чим се веза поново успостави.
План је да сви саобраћајни полицајци до краја године буду опремљени телесним "боди" камерама, а Марковић подсећа да такви уређаји већ две године успешно примењују у пресретачима и патролама на ауто-путу.
Нагласио је да је укључивање камере обавезно чим започне примена полицијских овлашћења и додао да дискреционо право полицајца да одлучи хоће ли укључити камеру ''не постоји''.
Навео је да се снимци са боди-камера чувају на посебним, безбедним системима, до 30 дана за редовне контроле, а дуже уколико је у питању кривично дело.
"Грађани у складу са законодавном процедуром могу затражити увид у снимак. Искуства показују да имамо знатно мањи број притужби тамо где користимо камере, јер оне једнако штите и возаче и полицијске службенике", објашњава помоћник начелника.
Истакао је камере нису усмерене ни против грађанина, нити против полицијских службеника, већ штити обе стране.
Нови сегмент контроле јесу и дронови, намењени првенствено детекцији тешких прекршаја на неприступачним деоницама, опасних претицања преко пуне линије, употреби телефона, али и за увиђаје незгода и праћење гужви.
"Дронове ћемо користити на деоницама где патрола теже може да уочи прекршај. За најтеже прекршаје одмах ћемо заустављати и искључивати возаче из саобраћаја", рекао је Марковић.
Поновио је да дигитализација није алат за масовни надзор, нити жеља да се напише што више казни, већ начин да полиција боље врши своју дужност.
"Ја се надам да ова дигитализација неће код грађанина створити слику да ми желимо да напишемо што већи број прекршаја, а нарочито не да желимо да надзиремо приватне животе грађана. Ми само желимо да извршимо нашу законску функцију, а то је да контролишемо поштовање прописа о безбедности саобраћаја", навео је Марковић.
Сумирајући очекивања од нових система и дигитализације, Марковић је навео да је крајњи циљ виши ниво безбедности на путевима и мање административних процедура, како за грађане, тако и за полицијске службенике.
"Желео бих да видимо много мање грађана у редовима и на шалтерима, да се полицајац мање бави администрацијом, а више ради свој посао на путу. Најважније од свега - наш успех ћемо мерити по томе колико смо живота сачували, а не по томе колико смо прекршаја написали", закључио је Марковћ.
