https://sputnikportal.rs/20260831/skuplja-dara-nego-mera-clanstvo-u-eu-postalo-veci-trosak-nego-dobit-1202874606.html
„Скупља дара него мера“: Чланство у ЕУ постало већи трошак него добит
„Скупља дара него мера“: Чланство у ЕУ постало већи трошак него добит
Sputnik Србија
Европска унија је сама у кризи, она је и институционална и економска. Брисел поводом сукоба у Украјини има доста геополитичких проблема и са Русијом, па чак и... 31.08.2026, Sputnik Србија
2026-08-31T18:31+0200
2026-08-31T18:31+0200
2026-08-31T18:31+0200
свет
свет
свет – политика
европска унија (еу)
исланд
референдум
процес придруживања
анализе и мишљења
евроинтеграције
економија
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/08/1f/1202878135_0:0:1280:721_1920x0_80_0_0_90cc8372a052f57432927f877e9467cb.jpg
Овако економиста Бојан Димитријевић оцењује одбијање Исланда да настави процес преговора за пријем у ЕУ. Истина, тесном, али легитимном већином од 52,8 према 47,2 одсто, Исланђани су изгласали наставак "апстиненције", како се наводи, највише из економских разлога, односно страха исландских рибара од конкуренције са континента, као и да би рибарство, стуб исландске привреде, моггло бити угрожено квотама, царинама и осталим наметима."Они подразумевају јединствену спољну политику, јединствен геополитички став, могућност увођења санкција према трећим земљама, а наравно унутар Европске уније, читав низ институционалних усклађивања, од монетарне политике, па надаље. И вероватно, становништво свесно тога, није гласало за ту опцију" оцењује Димитријевић .Он подсећа да су, својевремено, 2005. године, чак и Француска и Холандија, одбиле Устав Европске уније, тако ће сада вероватно земље на рубу ЕУ као потенцијални кандидати процењивати да ли им је боље да буду изван чланства, у некој врсти специфичних односа, него у сарадњи.Кад нема руског гасаДимитријевић сматра да би због ових фактора чак и у оним земљама које су традиционално изразито проевропски оријентисане, сада чланство у Европској унији вероватно теже прошло. Ако томе додамо још и то да се рецимо наговештава да земље које постану нове чланице, потенцијално Црна Гора и тако даље, да неће имати пуно право гласа, да неће имати право вета, онда је привлачност Европске уније значајно смањена. ЕУ важан имиџ, Исланду никаква користГоворећи о евентуалним користима Исланда пријемом у чланство, економиста каже да ЕУ нема богзнашта да им понуди јер је то релативно богата земља са добрим стандардом, а уласком у ЕУ, пак, она губи део суверенитета. Уз то, Исланд већ има све бенефиције, као да је у ЕУ, и самим тим нема потребе да жртвује своју самосталност.Са друге стране, мало сиромашније земље, додаје он, попут земаља Западног Балкана, Хрватске, Бугарске, Румуније се очигледно лакше одлуче, рачунајући да ће од Европске уније имати више користи него штете. Ипак, суверенитет се у значајној мери жртвује пре свега у економској политици, а наравно, и генерално у доношењу политичких одлука, истиче Димитријевић.Генерално говорећи, Европска унија сада, и да не повећа своје чланство, има већ довољно широк простор с обзиром на циљеве које је потписала на почетку интеграција. Више је то, каже саговорник Спутњика једна инерција, него што постоји нека конкретна опопљива корист."Ова Европска унија проживила је велике ударце кад је у питању њена политика и позиција и то би вероватно негде појачало и њено самоуверење", закључује Димитријевић.Погледајте и:
https://sputnikportal.rs/20260830/vecina-islandjana-za-nastavak-pregovora-o-clanstvu-u-eu-1202843894.html
https://sputnikportal.rs/20260828/plan-brisela-da-rasisticki-kolonizuje-balkan-zasto-kazes-trojanci-a-mislis-na--srbe-1202755964.html
исланд
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Јелена Јокановић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e9/0a/15/1191611146_56:0:459:403_100x100_80_0_0_08ed0df6e84ed8cf49304201732bb774.jpg
Јелена Јокановић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e9/0a/15/1191611146_56:0:459:403_100x100_80_0_0_08ed0df6e84ed8cf49304201732bb774.jpg
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/08/1f/1202878135_0:0:1138:853_1920x0_80_0_0_b2743b5a41912944d834ddb87e225dab.jpgSputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Јелена Јокановић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e9/0a/15/1191611146_56:0:459:403_100x100_80_0_0_08ed0df6e84ed8cf49304201732bb774.jpg
свет, свет – политика, европска унија (еу), исланд, референдум, процес придруживања, анализе и мишљења, евроинтеграције, економија
свет, свет – политика, европска унија (еу), исланд, референдум, процес придруживања, анализе и мишљења, евроинтеграције, економија
„Скупља дара него мера“: Чланство у ЕУ постало већи трошак него добит
Европска унија је сама у кризи, она је и институционална и економска. Брисел поводом сукоба у Украјини има доста геополитичких проблема и са Русијом, па чак и са Америком. Тако да се очигледно из тих разлога смањила атрактивност чланства, оно што се сматра предностима, а повећале су се мане у очима потенцијалних кандидата.
Овако економиста Бојан Димитријевић оцењује одбијање Исланда да настави процес преговора за пријем у ЕУ. Истина, тесном, али легитимном већином од 52,8 према 47,2 одсто, Исланђани су изгласали наставак "апстиненције", како се наводи, највише из економских разлога, односно страха исландских рибара од конкуренције са континента, као и да би рибарство, стуб исландске привреде, моггло бити угрожено квотама, царинама и осталим наметима.
"Они подразумевају јединствену спољну политику, јединствен геополитички став, могућност увођења санкција према трећим земљама, а наравно унутар Европске уније, читав низ институционалних усклађивања, од монетарне политике, па надаље. И вероватно, становништво свесно тога, није гласало за ту опцију" оцењује Димитријевић .
Он подсећа да су, својевремено, 2005. године, чак и Француска и Холандија, одбиле Устав Европске уније, тако ће сада вероватно земље на рубу ЕУ као потенцијални кандидати процењивати да ли им је боље да буду изван чланства, у некој врсти специфичних односа, него у сарадњи.
"То је почело најпре са Великом Британијом која је изашла из Европске уније, али и иначе, евроскептоцизам јача и унутар чланица. Ту су Мађарска и Словачка, са јаким суверенистичким приступом, и не само они, генерално јачају суверенистичке снаге унутар Европе. Треба погледати извештај Марија Драгија из 2024. То је извештај о томе где је Европа сада у економском и геополитичком смислу и како треба да повећа своју конкурентност, јер у економском смислу губи трку и са САД и са Кином. Такође, оно што су биле њене предности, значи јефтин руски гас, изражена отворена спољно-трговинска оријентација кроз слободну трговину, сад долази у други план" додаје саговорник Спутњика.
Димитријевић сматра да би због ових фактора чак и у оним земљама које су традиционално изразито проевропски оријентисане, сада чланство у Европској унији вероватно теже прошло. Ако томе додамо још и то да се рецимо наговештава да земље које постану нове чланице, потенцијално Црна Гора и тако даље, да неће имати пуно право гласа, да неће имати право вета, онда је привлачност Европске уније значајно смањена.
ЕУ важан имиџ, Исланду никаква корист
Говорећи о евентуалним користима Исланда пријемом у чланство, економиста каже да ЕУ нема богзнашта да им понуди јер је то релативно богата земља са добрим стандардом, а уласком у ЕУ, пак, она губи део суверенитета.
Уз то, Исланд већ има све бенефиције, као да је у ЕУ, и самим тим нема потребе да жртвује своју самосталност.
"Постоје бројне студије о томе колико сам улазак кошта одређену земљу. Она се свакако одриче дела суверенитета у многим стварима, али постоје компензација у европским фондовима, заједничком тржишту, економији, обима, па на крају и некој врсти одрбрамбене политике. Све земље вагају. Исланд је релативно богатија земља попут Норвешке, Швајцарске, и пошто они већ имају одређени висок ниво животног стандарда они се теже одлучују да ту своју самосталност утопе у интеграцију.
Са друге стране, мало сиромашније земље, додаје он, попут земаља Западног Балкана, Хрватске, Бугарске, Румуније се очигледно лакше одлуче, рачунајући да ће од Европске уније имати више користи него штете. Ипак, суверенитет се у значајној мери жртвује пре свега у економској политици, а наравно, и генерално у доношењу политичких одлука, истиче Димитријевић.
Генерално говорећи, Европска унија сада, и да не повећа своје чланство, има већ довољно широк простор с обзиром на циљеве које је потписала на почетку интеграција. Више је то, каже саговорник Спутњика једна инерција, него што постоји нека конкретна опопљива корист.
"Ова Европска унија проживила је велике ударце кад је у питању њена политика и позиција и то би вероватно негде појачало и њено самоуверење", закључује Димитријевић.