Куртијев маневар или страх од Тачија: Шта је позадина изненадног предлога кандидата за председника
© AP Photo / Visar Kryeziu
Пратите нас
Иза одлуке Аљбина Куртија да Беким Сејдиу буде кандидат за председника тзв. Косова могу бити два разлога: први да се плаши да Тачијева странка не добије симпатије пошто му изрекну пресуду у Хагу, каква год да буде, а други је да прави маневар са овим кандидатом управо да га не би изгласали а он добио још једне изборе, оцењују саговорници Спутњика.
Приштина је на путу да после скоро две године изађе из институционалне кризе пошто су се покрет Самоопредељење и Демократски савез Косова (ЛДК) сагласили су се да Беким Сејдиу, нестраначка личност, буде кандидат за председника тзв. Косова, што је многе изненадило.
Компромисно решење
Политиколог Огњен Гогић мисли да је овај предлог настао јер је Аљбин Курти лидер Самоопредељења проценио да ће пресуда Хашиму Тачију у Хашком суду како год гласила, утицати на распоред политичких снага на КиМ међу Албанцима.
„Ово је наравно компромисно решење јер је Курти проценио да ће та пресуда Тачију утицати на политичке односе на Косову и да ће допринети Демократској партији Косова (ПДК) којој Тачи припада. Значи, ако он и сарадници буду осуђени, онда ће гласачи да се окрену ка ПДК из солидарности. А ако се пак врати, Тачи и остали или само он, биће херој. И онда је Курти решио да консолидује власт, да заврши то пре пресуде. Да нема те пресуде, да нема тога сада, он би можда овакво стање терао и даље и поновно би Приштина имала нове парламентарне изборе у децембру,“ каже Гогић.
Куртијев избор је пао на Сејдиуа као кандидата, што је производ наведеног, али и чињенице да је он нестраначка личност а какве су му шансе, додаје наш саговорник, видеће се према гласовима посланика.
Курти се уплашио Тачија
„Курти је желео да нађе неко име и онда је Сејдију послужио за то. Оно што остаје до даљњег упитно јесте да ли ће добити већину у Скупштини за његово именовање јер Самоопредељење и ЛДК, имају 71 посланика, а треба им још девет да би га изгласали. То ће вероватно попунити посланицима мањина, на пример, са Ненадом Рашићем је још један број представника мањина. Међутим, питање је да ли ће комплетан ЛДК да гласа од њега. Јер су већ неки најавили да неће. Значи, ЛДК нема строгу контролу над посланицима. И може да се деси да испадне и неки посланик из редова мањина, рецимо Дуда Баља, која је блиска Рамушу Харадинају,“ оцењује Гогић.
Што се тиче Српске листе, Гогић каже да на њих и не рачунају и да их неће ни звати да подрже Сејдијуа.
Гогић такође каже да је с озбиром да је Сејдију био амбасадор у Турској и отправник послова у Америци то сигурно имало утицаја да он буде изабран за кандидата за ову позицију.
Политиколог Никола Перишић подсећа да је Сејдију, након што је био активан у дипломатији и у Америци и у Турској , постао судија Уставног суда тзв. Косова.
Човек и Турске и Америке
„Тако да се вероватно из тог разлога наводи као близак сарадник пре свега Америке, а онда и Турске, а несумњиво је да управо те две државе и те како имају свој интерес када су у питању политичка дешавања на простору Косова и да некако желе да имају „свог човека“ у политичком врху. Знамо да не постоји баш добра сарадња са Куртијем што се тиче Сједињених Америчких Држава, тако да би макар желели да виде неко лице које је спремније на сарадњу са њима када је у питању функција председника, иако по ингеренцијама премијер, односно, председник владе, има већу улогу и већи значај у креирању политике и генерално заступању одређених политичких ставова,“ истиче Перишић.
Међутим, како додаје, треба имати у виду да се, без обзира што је дошло до одређене врсте договора између Самоопредељења и Демократског савеза Косова када је у питању председнички кандидат, председник бира у парламенту што значи да је потребно најмање 80 посланика од 120 да учествује у процесу доношења одлуке.
Ако га не изаберу…
„Дакле, потребан је 81 глас. Оно што је сада додатни проблем када је у питању гласања у парламенту јесте чињеница да бивши премијер тзв. Косова Авдулах Хоти припада Демократском савезу Косова и да је он тренутно посланик и није задовољан предлогом да Сејдиу да буде председник, зато што они имају сукоб који датира из прошлости, када је Хоти обављао функцију премијера, где је Сејдиу као судија Уставног суда утицао на то да се Хотију оспори мандат и тражио да се иде на ванредне парламентарне изборе. Због тога је Хоти говорио о томе да се избором Сејдијуа за кандидата не изражава јединство и да он и посланици који су њему блиски њему у оквиру ДСК неће подржати такав предлог. Тако да то може додатно да закомпликује већ довољно компликовану институционалну ситуацију на простору тзв. Косова. Јер према тамошњим законима у случају да у три круга гласања се не изабере председник у парламенту, парламент се аутоматски распушта и иде се на ванредне парламентарне изборе,“ подсећа Перишић.
Шта је стварни циљ Куртија
Према његовим речима ово је можда и циљ Куртија да он не буде изабран и да продужи институционалну кризу која постоји и на тај начин изазове нове ванредне парламентарне изборе.
„Сви политички актери на Косову већ су уморни од различитих кампања и изборних процеса који су били у претходних годину и по дана, тако да то може да буде намерно вештачки изазвана криза која додатно може да продуби нестабилност која тамо постоји. То све наравно утиче и на положај српске заједнице, пре свега, јер нема институционалне ефекте да себе заштити. А чак и да не дође до овог сценарија који сам описао, Сејдију је као судија Уставног суда дао једну врсту примедбе на Заједницу српских општина, сматрајући да се њоме дају превелика овлашћења српској заједници,“ напомиње он.
Отворено српско питање
Зато се поставља питање, напомиње Перишић, како би он као председник могао да заштити српску заједницу и како би се понашао према њој.
„То је једно од отворених питања, а оно што је такође значајно када говоримо о читавом процесу избора председника на тзв. Косову, дефинитивно јесте да одређену улогу и значај мора да има и Српска листа као најбројнија политичка опција српске заједнице и сигурно да би макар требало да се консултују када су, када је у питању њихов став у питању новог председника. Јер председник ваљда треба да изражава јединство, а самим тим да буде и заштитник одређених националних мањина. За сада Самоопредељење Аљбина Куртија ни на који начин није консултовало Српску листу по овом питању и то заиста може да буде једна врста дубинског проблема уколико заиста Сејдију буде изабран за председника,“ оцењује Перишић.
Ко је Сејдију
Беким Сејдиу је професор права на Универзитету у Приштини и бивши судија Уставног суда Косова.
Такође је службовао у косовској дипломатији, укључујући и функцију амбасадора тзв. Косова у Турској и генералног конзула у Њујорку.
После објаве Сејдиуове кандидатуре, бивша председница Вјоса Османи - која је учествовала у свим рундама преговора између Самоопредељења и ДСК-а о питању председника – похвалила је Сејдиуову личност.
Куртијева странка је на последњим изборима освојила 53 мандата и, заједно са странкама невећинских заједница, има довољну већину од најмање 61 гласа за конституисање Скупштине и формирање нове Владе. Међутим, да би гласање за председника Косова било валидно, потребно је присуство 80 посланика у Скупштини од 120 места, као и подршка 81 посланика.
