https://sputnikportal.rs/20260901/novi-putinov-potez-krupan-korak-ka-ukidanju-velike-nepravde-zapada--promena-ekonomskog-poretka-1202933785.html
Нови Путинов потез: Крупан корак ка укидању велике неправде Запада – промена економског поретка
Нови Путинов потез: Крупан корак ка укидању велике неправде Запада – промена економског поретка
Sputnik Србија
Свет је пробио психолошку границу и већина се окупила око БРИКС-а, ШОС-а, Русије и Кине, па Запад више нема снаге да заустави процесе економског ослобођења... 01.09.2026, Sputnik Србија
2026-09-01T21:15+0200
2026-09-01T21:15+0200
2026-09-01T21:15+0200
свет
свет
свет – политика
шос
самит шос
владимир путин
банка
банка шос
анализе и мишљења
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/08/1e/1202855767_0:0:3016:1697_1920x0_80_0_0_615a19e464b8c8bebb992e157ed8dc48.jpg
Овако амбасадор Владимир Кршљанин коментарише говор руског председника Владимира Путина на самиту ШОС-а у Бишкеку. Путин је, подсећамо, рекао да је трговинска размена Русије са земљама ШОС-а премашила 400 милијарди долара, при чему се 98 одсто плаћања обавља у националним валутама. Према његовим речима, удео плаћања у рубљама и јуанима наставља да расте, што доприноси јачању економског суверенитета земаља чланица.Мења се међународни економски поредакПрема Кршљаниновој оцени, Путинова изјава о Развојној банци потенцијално је важан корак ка промени међународног економског поретка. Идеја подсећа на већ формирану Развојну банку БРИКС-а. И као што је Развојна банка БРИКС-а једна од кључних институција те организације, сличну функцију би могла да има и Развојна банка у ШОС-у.Из неправедног у праведни системУ независности од, како је Путин рекао, финансијских система оних држава које економске инструменте користе као оружје за стицање једностраних предности у међународним односима, Кршљанин види шири значај Путинове најаве.Међународни политички односи након Другог светског рата добили су формални оквир кроз Уједињене нације и њихову Повељу, док је међународна економија у великој мери остала уређена према правилима која су одговарала тадашњој доминантној сили – САД.Историјска прекретница била је конференција у Бретон вудсу 1944. године, на којој је одлучено да буду основани Светска банка и Међународни монетарни фонд. Британски економиста Џон Мајнард Кејнз, који је председавао конференцијом, залагао се за нешто праведнији међународни економски поредак, међутим, његов предлог није прошао. Прошао је предлог САД.Предлог Вашингтона је победио зато што су у том тренутку САД биле најјача светска сила, док је Велика Британија била највећи светски дужник.У томе Кршљанин види разлог због кога Пекинг подржава стварање нових механизама међународне економске сарадње. Сличан процес, како каже, може се видети и у Русији, која је, након дубоке кризе из деведесетих година прошлог века, најпре настојала да успостави контролу над националном привредом, затим је развијала војну индустрију, а потом је јачала различите области економије.Нико не жели да уништи Америку – она ће наћи своје место у будућем пореткуУ таквом контексту треба посматрати и питање дедоларизације, односно настојање држава окупљених око ШОС-а и БРИКС-а да део међусобне трговине и финансијских трансакција обављају без ослањања на долар и западне финансијске инфраструктуре.Кршљанин не очекује нагле потезе нити рушење постојећег система преко ноћи. Напротив, сматра да ће промене бити постепене, али да је њихово усмерење јасно.Према његовом виђењу ствари, Русији, Кини и другим државама које заговарају мултиполарни поредак није циљ да Америка нестане као велика сила, већ да изгуби могућност да своју економску и финансијску моћ користи за наметање једностраних правила остатку света.Проблем је, међутим, у привилегијама које је Вашингтон изградио захваљујући својој економској и војној моћи. Посебно издваја способност САД да се дугорочно задужују без тога да друге државе ту задуженост могу ефикасно да искористе као полугу против њих. Због тога, према Кршљаниновом мишљењу, промене међународног финансијског система неће бити једноставне нити брзе.Нова економска димензија светаАко се Путинова најава Развојне банке повеже са развојем трговине у националним валутама и стварањем алтернативних платних механизама, ШОС би могао да добије потпуно нову економску димензију.Он посебно указује на демографску и економску тежину организације. У ШОС-у се налази око половине светског становништва, а међу њеним чланицама су две најмногољудније државе света — Кина и Индија.Управо њихово присуство, сматра Кршљанин, представља једну од најзначајнијих карактеристика ШОС-а. Обе државе располажу огромним економским потенцијалом и остварују брз привредни развој. Кина тренутно има предност у брзини и искуству, али ни индијски напредак, истиче, није занемарљив.Уколико би ШОС успео да обједини трговинске токове, платне механизме и нову развојну банку, организација би могла да прерасте у својеврсни економски блок, а не да остане првенствено политичка и безбедносна организација, закључује Кршљанин.Погледајте и:
https://sputnikportal.rs/20260901/putin-sos-je-najveca-organizacija-na-svetu-1202908030.html
https://sputnikportal.rs/20260901/putin-un-moraju-ostati-u-centru-svetskog-poretka--povelja-kljucni-izvor-medjunarodnog-prava-1202917121.html
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Никола Јоксимовић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112076/21/1120762172_0:0:2047:2047_100x100_80_0_0_711209fd8a877b4608cd4ef28d014050.jpg
Никола Јоксимовић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112076/21/1120762172_0:0:2047:2047_100x100_80_0_0_711209fd8a877b4608cd4ef28d014050.jpg
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Никола Јоксимовић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112076/21/1120762172_0:0:2047:2047_100x100_80_0_0_711209fd8a877b4608cd4ef28d014050.jpg
свет, свет – политика, шос, самит шос, владимир путин, банка, банка шос, анализе и мишљења
свет, свет – политика, шос, самит шос, владимир путин, банка, банка шос, анализе и мишљења
Нови Путинов потез: Крупан корак ка укидању велике неправде Запада – промена економског поретка
Свет је пробио психолошку границу и већина се окупила око БРИКС-а, ШОС-а, Русије и Кине, па Запад више нема снаге да заустави процесе економског ослобођења. Предлог Владимира Путина за оснивање Развојне банке ШОС-а могао би бити нови корак ка укидању последње велике неправде – западног монопола над међународним финансијама.
Овако амбасадор Владимир Кршљанин коментарише говор руског председника Владимира Путина на самиту ШОС-а у Бишкеку. Путин је, подсећамо, рекао да је трговинска размена Русије са земљама ШОС-а премашила 400 милијарди долара, при чему се 98 одсто плаћања обавља у националним валутама. Према његовим речима, удео плаћања у рубљама и јуанима наставља да расте, што доприноси јачању економског суверенитета земаља чланица.
„У будућности би се овом раду могла придружити и Развојна банка, која се оснива у оквиру наше организације и која би, по мом мишљењу, требало да буде максимално независна од финансијских система оних држава које економске инструменте користе као оружје за стицање једностраних предности у међународним односима“, рекао је Путин.
Мења се међународни економски поредак
Према Кршљаниновој оцени, Путинова изјава о Развојној банци потенцијално је важан корак ка промени међународног економског поретка. Идеја подсећа на већ формирану Развојну банку БРИКС-а. И као што је Развојна банка БРИКС-а једна од кључних институција те организације, сличну функцију би могла да има и Развојна банка у ШОС-у.
„Мислим да је то заправо кључни моменат у промени досадашњег неправедног у праведни међународни поредак, поготово у економској сфери“, каже Кршљанин.
Из неправедног у праведни систем
У независности од, како је Путин рекао, финансијских система оних држава које економске инструменте користе као оружје за стицање једностраних предности у међународним односима, Кршљанин види шири значај Путинове најаве.
Међународни политички односи након Другог светског рата добили су формални оквир кроз Уједињене нације и њихову Повељу, док је међународна економија у великој мери остала уређена према правилима која су одговарала тадашњој доминантној сили – САД.
Историјска прекретница била је конференција у Бретон вудсу 1944. године, на којој је одлучено да буду основани Светска банка и Међународни монетарни фонд. Британски економиста Џон Мајнард Кејнз, који је председавао конференцијом, залагао се за нешто праведнији међународни економски поредак, међутим, његов предлог није прошао. Прошао је предлог САД.
Предлог Вашингтона је победио зато што су у том тренутку САД биле најјача светска сила, док је Велика Британија била највећи светски дужник.
„Добили смо систем у коме богати постају све богатији, а сиромашни постају све сиромашнији. То је суштина данашњег међународног финансијског система. Кина се у свом економском успону том систему прикључила и успела да се развије огромном брзином у оквиру њега, али она је истовремено била свесна да је тај систем неправедан и да би се у праведнијем економском окружењу и она, али и цео свет развијали много брже“, каже наш саговорник.
У томе Кршљанин види разлог због кога Пекинг подржава стварање нових механизама међународне економске сарадње. Сличан процес, како каже, може се видети и у Русији, која је, након дубоке кризе из деведесетих година прошлог века, најпре настојала да успостави контролу над националном привредом, затим је развијала војну индустрију, а потом је јачала различите области економије.
Нико не жели да уништи Америку – она ће наћи своје место у будућем поретку
У таквом контексту треба посматрати и питање дедоларизације, односно настојање држава окупљених око ШОС-а и БРИКС-а да део међусобне трговине и финансијских трансакција обављају без ослањања на долар и западне финансијске инфраструктуре.
Кршљанин не очекује нагле потезе нити рушење постојећег система преко ноћи. Напротив, сматра да ће промене бити постепене, али да је њихово усмерење јасно.
„Нико не жели да Америка пропадне, само се жели да свет буде лишен њене неправедне хегемоније“, каже он, додајући да САД и у будућем поретку могу да остану велика сила и значајан економски играч.
Према његовом виђењу ствари, Русији, Кини и другим државама које заговарају мултиполарни поредак није циљ да Америка нестане као велика сила, већ да изгуби могућност да своју економску и финансијску моћ користи за наметање једностраних правила остатку света.
Проблем је, међутим, у привилегијама које је Вашингтон изградио захваљујући својој економској и војној моћи. Посебно издваја способност САД да се дугорочно задужују без тога да друге државе ту задуженост могу ефикасно да искористе као полугу против њих. Због тога, према Кршљаниновом мишљењу, промене међународног финансијског система неће бити једноставне нити брзе.
Нова економска димензија света
Ако се Путинова најава Развојне банке повеже са развојем трговине у националним валутама и стварањем алтернативних платних механизама, ШОС би могао да добије потпуно нову економску димензију.
„Свакако, то је била димензија која је до сада недостајала ШОС-у. Међутим, ово је први корак“, оцењује Кршљанин.
Он посебно указује на демографску и економску тежину организације. У ШОС-у се налази око половине светског становништва, а међу њеним чланицама су две најмногољудније државе света — Кина и Индија.
Управо њихово присуство, сматра Кршљанин, представља једну од најзначајнијих карактеристика ШОС-а. Обе државе располажу огромним економским потенцијалом и остварују брз привредни развој. Кина тренутно има предност у брзини и искуству, али ни индијски напредак, истиче, није занемарљив.
Уколико би ШОС успео да обједини трговинске токове, платне механизме и нову развојну банку, организација би могла да прерасте у својеврсни економски блок, а не да остане првенствено политичка и безбедносна организација, закључује Кршљанин.
