Да ли је решена једна од највећих законетки свемира: Научници и даље збуњени /видео, фото/
CC0 / Слика генерисана вештачком интелигенцијом /
Пратите нас
Научници су потенцијално направили велики корак у потрази за тамном материјом, забележивши њене наговештаје током огледа изведеног око 1,6 километара под земљом у Јужној Дакоти, иако се уздржавају од тврдње да су коначно детектовали ту загонетну саставницу свемира.
Научници говоре о међуделовању честица у подземном истраживачком центру Санфорд, изграђеном у бившем руднику, у којем је можда учествовала честица названа WIMP, што је енглеска скраћеница за „слабо међуделујућу масивну честицу“.
Обична материја сачињава звезде, планете, људе и заправо све што можемо видети. Но она чини тек око 15 одсто укупне материје у свемиру, а сматра се да је остатак сачињен од тамне материје која не емитује ни одбија светлост. Научници су уверени да она постоји због њених гравитационих учинка у галактичким размерама.
Физичар Сем Ериксен са Универзитета у Бристолу, главни аутор студије која описује експеримент, рекао је да је потенцијално реч о „првом наговештају посматрања тамне материје“.
Како је изгледао експеримент
Сматра се да тамна материја изузетно ретко ступа у међуделовање с обичном материјом. Покус LUX-ZEPLIN, у оквиру којег је направљен експеримент, осмишљен је управо за детектовање таквих међуделовања и оптимизован је за потрагу за WIMP-овима.
У покусу се користило десет тона хемијског елемента ксенона у течном стању унутар великог цилиндричног резервоара којим управља Национална лабораторија Лоренс Беркли америчког министарства енергетике.
Could this unexpected signal be our first detection of dark matter?
— SLAC National Accelerator Laboratory (@SLAClab) September 1, 2026
The LUX-ZEPLIN experiment, world-leading dark matter detector, has observed a particle interaction that is the most compelling hint of dark matter reported by the experiment to date: https://t.co/ymDirjHdmA pic.twitter.com/uuKpoF7sTp
Научници су трагали за тамном материјом која се распршила од атома ксенона. Када се честица распрши, уочавају се бљескови светлости, при чему својства тих бљескова откривају која је врста честице ступила у међуделовање с ксеноном.
Научници тврде да су можда уочили судар WIMP-а с језгром атома ксенона, при чему се пренела мала количина енергије која је произвела слабашан бљесак ултраљубичасте светлости.
Још нема довољно доказа за откриће
Иако су истраживачи навели да се међуделовање одвијало онако како би очекивали од WIMP-а, нагласили су да још увек није достигнут статистички праг потребан за проглашење открића тамне материје.
„Важно је нагласити, будући да је реч о само једном догађају, да не тврдимо да је реч о тамнoj материји“, рекао је Ериксен. Истраживачи тренутно раде на искључивању других могућих објашњења.
„Можда смо сведочили нечему ванредном, но морамо бити изузетно ригорозни пре доношења таквог закључка“, истакла је астрофизичарка са Универзитета UCLA и коауторка студије Алвин Камаха.
„Свемирско лепило“ које је омогућило настанак галаксија
Научници нису сигурни у природу тамне материје, као ни у природу тајанствене свемирске силе зване тамна енергија.
„Сваке секунде кроз наша тела можда пролазе милиони честица тамне материје, а да притом готово ниједна од њих никада не ступи у међуделовање с атомом у нашем телу“, рекла је Камаха.
Водећа хипотеза данас јесте да се тамна материја састоји од врсте честица насталих у раном свемиру које су присутне и данас.
„Када посматрамо галаксије и галактичке скупове, видимо да се оне крећу као да садрже знатно већу масу од материје коју можемо видети. Дaкле, иако не можемо видети саму тамну материју, можемо посматрати учинке њене гравитације“, појаснила је Камаха.
„О тамнoj материји можете размишљати као о свемирском лепилу које је омогућило настанак галаксија попут нашег Млечног пута. Без тамне материје свемир би се развијао знатно другачије, а структуре које су на концу довеле до нашег Сунчевог система можда се не би формирале на исти начин“, додала је Камаха.
