https://sputnikportal.rs/20260902/drugo-srce-celija-kako-meduze-ciste-greske-pre-nego-sto-postanu-rak-1202983875.html
„Друго срце“ ћелија: Како медузе чисте грешке пре него што постану рак
„Друго срце“ ћелија: Како медузе чисте грешке пре него што постану рак
Sputnik Србија
Медузе спадају међу животиње које су најотпорније на рак, а нова математичка и експериментална студија помаже да се објасни зашто. 02.09.2026, Sputnik Србија
2026-09-02T23:00+0200
2026-09-02T23:00+0200
2026-09-02T23:00+0200
наука и технологија
живи свет и генетика
друштво
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/09/02/1202983027_0:60:1152:708_1920x0_80_0_0_b270f2af153fbc8815092e7911887fe9.jpg
Истраживачи са Калифорнијског технолошког института (Caltech) открили су да брза деоба ћелија, за коју се дуго сматрало да повећава ризик од рака, у неким случајевима може имати супротан ефекат – може деловати као уграђени систем контроле квалитета који уклања абнормалне ћелије пре него што се претворе у туморе, пише Greekreporter.Студију, објављену у часопису PNAS, предводили су Аниш А. Сарма и Џон Дојл са Одељења за инжењерство и примењене науке Caltech-а, заједно са биологом Леом Гоенторо. Тим је направио математички модел деобе, одумирања и мутација ћелија, а затим његова предвиђања тестирао на живим медузама.Како „високофреквентна провера“ претвара деобу ћелија у одбрануДеоба ћелија уобичајено носи одређени ризик: при свакој деоби постоји мала могућност да ћелија добије мутацију која би временом могла да изазове рак. Зато се у ткивима са брзом деобом, попут коже, плућа и дебелог црева, развија више тумора него у ткивима са спором деобом, попут можданих неурона.Модел је у већини случајева потврдио тај образац, али је открио и други, мање очигледан процес. Када је одумирање ћелија чврсто повезано са њиховом деобом, тако да више ћелија одумире што се више нових ћелија ствара, већа брзина деобе може довести до уклањања абнормалних ћелија, уместо да им омогући да се накупљају.Истраживачи су овај процес назвали „high-flux proofreading“, односно „провера са великим протоком“, јер велики број нових ћелија и ћелија које одумиру може помоћи у откривању и уклањању грешака чак и када систем за препознавање канцерогених ћелија није савршен.Успоравање деобе чини медузе осетљивим на тумореДа би проверили ову теорију, истраживачи су проучавали месечеву медузу (Aurelia aurita), врсту која се сматра веома отпорном на рак, јер се тумори готово никада не бележе у природи. Проучавали су младе медузе, познате као ефире, чијих осам симетричних кракова олакшава уочавање абнормалних израслина.Излагање ефира хемикалији која изазива рак само по себи није довело до појаве тумора. Међутим, када су истраживачи истовремено блокирали природну способност ћелија да се самоуниште, процес познат као апоптоза, појавили су се тумори. То је потврдило да се медузе ослањају на уклањање оштећених ћелија како би остале здраве.Тим је потом открио да су медузе изложене канцерогену убрзале деобу ћелија као заштитни одговор. Када је тај одговор блокиран стресом, повредом или лековима који успоравају пролиферацију, тумори су се јављали много чешће.Поновно покретање деобе ћелија давањем животињама леуцина, аминокиселине за коју је познато да подстиче раст, смањило је учесталост тумора, додатно потврђујући везу између брже обнове ћелија и отпорности на рак.Истраживачи наводе да би ови резултати могли да помогну у објашњењу ниске стопе рака код других дуговечних животиња, попут слонова и голих кртица, и да би могли да допринесу развоју нових стратегија за откривање или превенцију рака код људи, нарочито са старењем, када способност ткива да се обнављају почиње да опада.
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/09/02/1202983027_64:0:1088:768_1920x0_80_0_0_883b866237261e5da7fc84b2fb38bf53.jpgSputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
живи свет и генетика, друштво
живи свет и генетика, друштво
„Друго срце“ ћелија: Како медузе чисте грешке пре него што постану рак
Медузе спадају међу животиње које су најотпорније на рак, а нова математичка и експериментална студија помаже да се објасни зашто.
Истраживачи са Калифорнијског технолошког института (Caltech) открили су да брза деоба ћелија, за коју се дуго сматрало да повећава ризик од рака, у неким случајевима може имати супротан ефекат – може деловати као уграђени систем контроле квалитета који уклања абнормалне ћелије пре него што се претворе у туморе, пише Greekreporter.
Студију, објављену у часопису PNAS, предводили су Аниш А. Сарма и Џон Дојл са Одељења за инжењерство и примењене науке Caltech-а, заједно са биологом Леом Гоенторо. Тим је направио математички модел деобе, одумирања и мутација ћелија, а затим његова предвиђања тестирао на живим медузама.
Како „високофреквентна провера“ претвара деобу ћелија у одбрану
Деоба ћелија уобичајено носи одређени ризик: при свакој деоби постоји мала могућност да ћелија добије мутацију која би временом могла да изазове рак. Зато се у ткивима са брзом деобом, попут коже, плућа и дебелог црева, развија више тумора него у ткивима са спором деобом, попут можданих неурона.
Модел је у већини случајева потврдио тај образац, али је открио и други, мање очигледан процес. Када је одумирање ћелија чврсто повезано са њиховом деобом, тако да више ћелија одумире што се више нових ћелија ствара, већа брзина деобе може довести до уклањања абнормалних ћелија, уместо да им омогући да се накупљају.
Истраживачи су овај процес назвали „high-flux proofreading“, односно „провера са великим протоком“, јер велики број нових ћелија и ћелија које одумиру може помоћи у откривању и уклањању грешака чак и када систем за препознавање канцерогених ћелија није савршен.
Успоравање деобе чини медузе осетљивим на туморе
Да би проверили ову теорију, истраживачи су проучавали месечеву медузу (Aurelia aurita), врсту која се сматра веома отпорном на рак, јер се тумори готово никада не бележе у природи. Проучавали су младе медузе, познате као ефире, чијих осам симетричних кракова олакшава уочавање абнормалних израслина.
Излагање ефира хемикалији која изазива рак само по себи није довело до појаве тумора. Међутим, када су истраживачи истовремено блокирали природну способност ћелија да се самоуниште, процес познат као апоптоза, појавили су се тумори. То је потврдило да се медузе ослањају на уклањање оштећених ћелија како би остале здраве.
Тим је потом открио да су медузе изложене канцерогену убрзале деобу ћелија као заштитни одговор. Када је тај одговор блокиран стресом, повредом или лековима који успоравају пролиферацију, тумори су се јављали много чешће.
Поновно покретање деобе ћелија давањем животињама леуцина, аминокиселине за коју је познато да подстиче раст, смањило је учесталост тумора, додатно потврђујући везу између брже обнове ћелија и отпорности на рак.
Истраживачи наводе да би ови резултати могли да помогну у објашњењу ниске стопе рака код других дуговечних животиња, попут слонова и голих кртица, и да би могли да допринесу развоју нових стратегија за откривање или превенцију рака код људи, нарочито са старењем, када способност ткива да се обнављају почиње да опада.