https://sputnikportal.rs/20260904/istrazena-olupina-broda-kod-albanije-posle-osam-i-po-decenija-otkrivena-neocekivana-tajna-1203054646.html
Истражена олупина брода код Албаније: После осам и по деценија откривена неочекивана тајна
Истражена олупина брода код Албаније: После осам и по деценија откривена неочекивана тајна
Sputnik Србија
Олупина болничког брода „По“, потопљеног надомак обале Албаније током Другог светског рата, данас је постала својеврсни вештачки гребен. На њеној површини буја... 04.09.2026, Sputnik Србија
2026-09-04T22:30+0200
2026-09-04T22:30+0200
2026-09-04T22:30+0200
наука и технологија
наука и технологија
друштво
археологија
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/03/1e/1197524197_0:127:1169:784_1920x0_80_0_0_e4417559ab7e972751394d3d17c950fe.jpg
На дну Јадрана, недалеко од Валонског залива, лежи брод који је током деценија постао део једног сасвим другачијег света. Болничко пловило потонуло је 1941. године, пошто га је током рата торпедовао авион британске морнаричке авијације „Фери Свордфиш“.Према истраживању објављеном у часопису „Frontiers in Ocean Sustainability“, више од 80 одсто површине олупине прекривено је морским животом.Појава у којој потопљене структуре привлаче и омогућавају насељавање морских организама позната је као „ефекат вештачког гребена“. Пукотине, шупљине и удубљења могу да служе као склоништа, док алге и други организми који расту на површини обезбеђују додатни извор хране.Риба лав међу становницима олупинеМеђу становницима олупине нашла се и риба лав (Pterois miles), врста која природно не припада Јадранском мору, већ потиче из топлих приобалних вода и коралних гребена западног Индијског океана и Црвеног мора.Истраживачи су између јуна 2022. и септембра 2024. године забележили ове рибе код олупине, а у једном тренутку примећено је чак седам јединки истовремено.Аутори студије сматрају да олупине попут „По“ могу привлачити инвазивне врсте из њихових природних станишта ка умеренијим водама.Он је указао на промене салинитета и неуобичајено високе температуре мора, укључујући дуготрајне периоде екстремне топлоте.Присуство рибе лав део је шире промене која захвата Средоземље. Све већи број инвазивних врста креће се из Црвеног мора кроз Суецки канал, а затим продире према Јадранском мору. Раст температура мора повезује се са ширењем њиховог подручја распрострањености.Модунја упозорава да би ова инвазивна врста у наредних 10 година могла постати „озбиљан проблем“.Неочекивани посетилацИстраживачи су око олупине забележили 28 врста, као и јаја која припадају породици лигњи „Ommastrephidae“. Занимљиво је и присуство средоземне медведице (Monachus monachus).У августу 2023. године истраживачи су снимили медведицу како се одмара у заштићеним шупљинама олупине. Био је то први потврђени налаз ове врсте у Валонском заливу од 1996. године.Средоземна медведица се углавном размножава у заштићеним морским пећинама дуж средоземне обале. Међутим, туризам и друге људске активности потиснули су ове животиње у све изолованија станишта, док додатну претњу представљају рибарске мреже и опасност од запетљавања.Због тога научници сматрају да медведица можда користи вештачки гребен као место за одмор у ситуацијама када су њена природна станишта све више угрожена.Олупина „По“ тако је, више од осам деценија након потапања, постала део морског екосистема — место које привлачи различите врсте, али истовремено показује и промене које захватају Средоземље и Јадран.Погледајте и:
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
наука и технологија, друштво, археологија
наука и технологија, друштво, археологија
Истражена олупина брода код Албаније: После осам и по деценија откривена неочекивана тајна
Олупина болничког брода „По“, потопљеног надомак обале Албаније током Другог светског рата, данас је постала својеврсни вештачки гребен. На њеној површини буја морски живот, а истраживачи су у њеним заклоњеним деловима забележили и ретке морске врсте.
На дну Јадрана, недалеко од Валонског залива, лежи брод који је током деценија постао део једног сасвим другачијег света. Болничко пловило потонуло је 1941. године, пошто га је током рата торпедовао авион британске морнаричке авијације „Фери Свордфиш“.
Према истраживању
објављеном у часопису „
Frontiers in Ocean Sustainability“, више од 80 одсто површине олупине прекривено је морским животом.
Појава у којој потопљене структуре привлаче и омогућавају насељавање морских организама позната је као „ефекат вештачког гребена“. Пукотине, шупљине и удубљења могу да служе као склоништа, док алге и други организми који расту на површини обезбеђују додатни извор хране.
Риба лав међу становницима олупине
Међу становницима олупине нашла се и риба лав (Pterois miles), врста која природно не припада Јадранском мору, већ потиче из топлих приобалних вода и коралних гребена западног Индијског океана и Црвеног мора.
Истраживачи су између јуна 2022. и септембра 2024. године забележили ове рибе код олупине, а у једном тренутку примећено је чак седам јединки истовремено.
Аутори студије сматрају да олупине попут „По“ могу привлачити инвазивне врсте из њихових природних станишта ка умеренијим водама.
„Можда је изненађујућа брзина којом се климатске промене одвијају, јер оне постају покретач и додатно убрзавају продор тропских и страних организама у нова подручја“, рекао је Симоне Модунја, биолог са Универзитета у Ферари и један од аутора истраживања.
Он је указао на промене салинитета и неуобичајено високе температуре мора, укључујући дуготрајне периоде екстремне топлоте.
Присуство рибе лав део је шире промене која захвата Средоземље. Све већи број инвазивних врста креће се из Црвеног мора кроз Суецки канал, а затим продире према Јадранском мору. Раст температура мора повезује се са ширењем њиховог подручја распрострањености.
Модунја упозорава да би ова инвазивна врста у наредних 10 година могла постати „озбиљан проблем“.
Истраживачи су око олупине забележили 28 врста, као и јаја која припадају породици лигњи „Ommastrephidae“. Занимљиво је и присуство средоземне медведице (Monachus monachus).
У августу 2023. године истраживачи су снимили медведицу како се одмара у заштићеним шупљинама олупине. Био је то први потврђени налаз ове врсте у Валонском заливу од 1996. године.
Средоземна медведица се углавном размножава у заштићеним морским пећинама дуж средоземне обале. Међутим, туризам и друге људске активности потиснули су ове животиње у све изолованија станишта, док додатну претњу представљају рибарске мреже и опасност од запетљавања.
Због тога научници сматрају да медведица можда користи вештачки гребен као место за одмор у ситуацијама када су њена природна станишта све више угрожена.
Олупина „По“ тако је, више од осам деценија након потапања, постала део морског екосистема — место које привлачи различите врсте, али истовремено показује и промене које захватају Средоземље и Јадран.
