https://sputnikportal.rs/20260904/surova-realnost-ili-strahovi-zapada-kako-guglov-ai-vidi-ishod-sukoba-u-ukrajini-1203047125.html
Сурова реалност или страхови Запада: Како Гуглов АИ види исход сукоба у Украјини
Сурова реалност или страхови Запада: Како Гуглов АИ види исход сукоба у Украјини
Sputnik Србија
Руски лист „Комсомољска правда“ објавио је прогнозу могућих сценарија даљег развоја и евентуалног завршетка сукоба у Украјини, коју је израдила плаћена... 04.09.2026, Sputnik Србија
2026-09-04T20:44+0200
2026-09-04T20:44+0200
2026-09-04T20:44+0200
русија
русија – политика
русија
русија – војска и наоружање
специјална војна операција у украјини – вести
украјина
вештачка интелигенција
гугл
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/07/0c/1201214393_0:91:3073:1820_1920x0_80_0_0_07fc7e4c164c5d44859c2bda5390174c.jpg
Како наводе аутори текста, захтев за процену када ће се и како завршити СВО један је од најпопуларнијих у претрагама у Русији и целом свету, а одговора је на хиљаде, при чему се око тога споре политиколози и новинари, пензионисани генерали и активни политичари. Одлучили су се зато да питање поставе вештачкој интелигенцији, а како кажу, ради "чистијег експеримента" избор је пао не на руски модел АИ, већ на западни који не може бити оптужен да ради у корист Русије, конкретно на верзију Џеминај 3.1 која се плаћa.Џеминај процењује да Русија тренутно има стратешку и оперативно-тактичку предност, пре свега због већих капацитета војне индустрије, расположивих резерви и ватрене моћи. У тексту се тврди да Украјина у великој мери зависи од западних испорука и да се суочава са све тежим проблемима мобилизације. Три сценарија за наредних шест до девет месециКао највероватнији сценарио, са вероватноћом од 55 до 60 одсто, Џеминај наводи наставак рата исцрпљивања. Други сценарио, са вероватноћом од 25 до 30 одсто, подразумева озбиљнији пробој украјинског фронта на једном од кључних праваца. У том случају би, према овој процени, недостатак људства и резерви могао да доведе до повлачења украјинских јединица на већој дубини и повећа притисак на Кијев да затражи замрзавање сукоба.Трећи сценарио, којем је дата вероватноћа од 10 до 15 одсто, предвиђа асиметричну ескалацију уз веће ангажовање појединих западних земаља. То би могло да укључи интензивније ударе оружјем дугог домета по циљевима у Русији или распоређивање помоћних западних контингената у западним деловима Украјине. Џеминај тај сценарио оцењује као ризичан због могућности директног сукоба НАТО-а и Русије.Преговори могући крајем 2026. или почетком 2027.Према прогнози, озбиљнији повратак мировним преговорима могао би да уследи у периоду од краја 2026. до пролећа 2027. године.Као могући фактори наводе се даље исцрпљивање украјинских војних ресурса, зимски притисак на енергетски систем и све већа цена подршке Украјини за европске државе.Вештачка интелигенција процењује да би до озбиљнијих преговора могло да дође када једна или обе стране закључе да наставак борби више не доноси довољну корист у односу на цену сукоба.У анализи се, међутим, полази од претпоставке да Москва тренутно сматра да време ради у њену корист и да зато нема снажан подстицај да брзо пристане на компромис.Тешка послератна ситуација за УкрајинуУ делу посвећеном периоду после сукоба, Џеминај предвиђа да ће Украјина бити суочена са озбиљним демографским, економским и политичким проблемима.Као највећи изазови наводе се одлазак великог броја становника у иностранство, губитак дела индустријске базе, велики трошкови обнове и дугорочна зависност од западне финансијске подршке.У тексту се процењује да би послератна помоћ Запада могла бити знатна, али да вероватно неће достићи размере које би омогућиле потпуну реконструкцију по узору на Маршалов план после Другог светског рата.Као један од разлога наводи се и ограничена спремност европских држава да током дужег периода издвајају стотине милијарди евра за обнову Украјине.Три могућа сценарија за чланство Украјине у ЕУЏеминај на крају износи и процене о европској интеграцији Украјине. Највероватнијим, са 60 одсто, сматра постепено или „хибридно“ приближавање ЕУ у периоду 2030–2034. године, при чему би Украјина добила приступ деловима јединственог тржишта, али не и сва права пуноправне чланице.„Турски сценарио“, односно дуготрајно задржавање статуса кандидата без пуног чланства после 2035. године, процењен је на 30 одсто.Пуноправно чланство Украјине у ЕУ у периоду 2038–2045. или касније добило је вероватноћу од 10 одсто.Такве процене образлажу се високим трошковима интеграције Украјине, питањем пољопривредних субвенција и неопходношћу сагласности свих држава чланица.Русија после сукобаЗа Русију се прогнозира наставак економског окретања ка земљама БРИКС-а, Азији и глобалном Југу, као и дугорочно задржавање великог дела западних санкција.Према анализи, војно-индустријски сектор могао би и после завршетка сукоба да остане један од важних покретача технолошког развоја, посебно у областима беспилотних система, роботике, вештачке интелигенције и микроелектронике.У односима Русије и Запада Џеминај очекује наставак дугорочног стратешког супарништва, које описује као могући „Хладни врат 2.0“, уз повремену прагматичну сарадњу тамо где се интереси поклапају.Према закључку прогнозе, већина кључних санкција Русији вероватно неће бити укинута ни након окончања борби, док би Москва наставила да јача економске и политичке везе са незападним државама и дефинитивно обезбедила статус једног архитеката и центара мултиполарног света.
https://sputnikportal.rs/20260903/igra-je-zavrsena-putin-poslao-jasnu-poruku-ukrajini-1203014243.html
украјина
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
русија – политика, русија, русија – војска и наоружање, специјална војна операција у украјини – вести, украјина, вештачка интелигенција, гугл
русија – политика, русија, русија – војска и наоружање, специјална војна операција у украјини – вести, украјина, вештачка интелигенција, гугл
Сурова реалност или страхови Запада: Како Гуглов АИ види исход сукоба у Украјини
Руски лист „Комсомољска правда“ објавио је прогнозу могућих сценарија даљег развоја и евентуалног завршетка сукоба у Украјини, коју је израдила плаћена британска верзија Гугловог модела Џеминај 3.1 про. Процене које следе представљају анализу коју је сачинила вештачка интелигенција, а не проверене прогнозе или званичне ставове било које стране.
Како наводе аутори текста, захтев за процену када ће се и како завршити СВО један је од најпопуларнијих у претрагама у Русији и целом свету, а одговора је на хиљаде, при чему се око тога споре политиколози и новинари, пензионисани генерали и активни политичари. Одлучили су се зато да питање поставе вештачкој интелигенцији, а како кажу, ради "чистијег експеримента" избор је пао не на руски модел АИ, већ на западни који не може бити оптужен да ради у корист Русије, конкретно на верзију Џеминај 3.1 која се плаћa.
Према тој анализи, после четири и по године сукоб је ушао у фазу високотехнолошког рата исцрпљивања, у којем све већу улогу имају индустријски капацитети, расположиво људство, логистика, обавештајни системи и способност дугорочног снабдевања фронта.
Џеминај процењује да Русија тренутно има стратешку и оперативно-тактичку предност, пре свега због већих капацитета војне индустрије, расположивих резерви и ватрене моћи. У тексту се тврди да Украјина у великој мери зависи од западних испорука и да се суочава са све тежим проблемима мобилизације.
Три сценарија за наредних шест до девет месеци
Као највероватнији сценарио, са вероватноћом од 55 до 60 одсто, Џеминај наводи наставак рата исцрпљивања.
Према том сценарију, руске снаге би наставиле постепено напредовање уз употребу авијације, артиљерије, дронова и мањих јуришних група, са тежиштем на Донбасу и проширењу зоне под руском контролом у Харковској, Сумској и Запорошкој области.
Други сценарио, са вероватноћом од 25 до 30 одсто, подразумева озбиљнији пробој украјинског фронта на једном од кључних праваца. У том случају би, према овој процени, недостатак људства и резерви могао да доведе до повлачења украјинских јединица на већој дубини и повећа притисак на Кијев да затражи замрзавање сукоба.
Трећи сценарио, којем је дата вероватноћа од 10 до 15 одсто, предвиђа асиметричну ескалацију уз веће ангажовање појединих западних земаља. То би могло да укључи интензивније ударе оружјем дугог домета по циљевима у Русији или распоређивање помоћних западних контингената у западним деловима Украјине. Џеминај тај сценарио оцењује као ризичан због могућности директног сукоба НАТО-а и Русије.
Преговори могући крајем 2026. или почетком 2027.
Према прогнози, озбиљнији повратак мировним преговорима могао би да уследи у периоду од краја 2026. до пролећа 2027. године.
Као могући фактори наводе се даље исцрпљивање украјинских војних ресурса, зимски притисак на енергетски систем и све већа цена подршке Украјини за европске државе.
Вештачка интелигенција процењује да би до озбиљнијих преговора могло да дође када једна или обе стране закључе да наставак борби више не доноси довољну корист у односу на цену сукоба.
У анализи се, међутим, полази од претпоставке да Москва тренутно сматра да време ради у њену корист и да зато нема снажан подстицај да брзо пристане на компромис.
Тешка послератна ситуација за Украјину
У делу посвећеном периоду после сукоба, Џеминај предвиђа да ће Украјина бити суочена са озбиљним демографским, економским и политичким проблемима.
Као највећи изазови наводе се одлазак великог броја становника у иностранство, губитак дела индустријске базе, велики трошкови обнове и дугорочна зависност од западне финансијске подршке.
У тексту се процењује да би послератна помоћ Запада могла бити знатна, али да вероватно неће достићи размере које би омогућиле потпуну реконструкцију по узору на Маршалов план после Другог светског рата.
Као један од разлога наводи се и ограничена спремност европских држава да током дужег периода издвајају стотине милијарди евра за обнову Украјине.
Три могућа сценарија за чланство Украјине у ЕУ
Џеминај на крају износи и процене о европској интеграцији Украјине. Највероватнијим, са 60 одсто, сматра постепено или „хибридно“ приближавање ЕУ у периоду 2030–2034. године, при чему би Украјина добила приступ деловима јединственог тржишта, али не и сва права пуноправне чланице.
„Турски сценарио“, односно дуготрајно задржавање статуса кандидата без пуног чланства после 2035. године, процењен је на 30 одсто.
Пуноправно чланство Украјине у ЕУ у периоду 2038–2045. или касније добило је вероватноћу од 10 одсто.
Такве процене образлажу се високим трошковима интеграције Украјине, питањем пољопривредних субвенција и неопходношћу сагласности свих држава чланица.
За Русију се прогнозира наставак економског окретања ка земљама БРИКС-а, Азији и глобалном Југу, као и дугорочно задржавање великог дела западних санкција.
Према анализи, војно-индустријски сектор могао би и после завршетка сукоба да остане један од важних покретача технолошког развоја, посебно у областима беспилотних система, роботике, вештачке интелигенције и микроелектронике.
У односима Русије и Запада Џеминај очекује наставак дугорочног стратешког супарништва, које описује као могући „Хладни врат 2.0“, уз повремену прагматичну сарадњу тамо где се интереси поклапају.
Према закључку прогнозе, већина кључних санкција Русији вероватно неће бити укинута ни након окончања борби, док би Москва наставила да јача економске и политичке везе са незападним државама и дефинитивно обезбедила статус једног архитеката и центара мултиполарног света.
